Подсећање: Беседа Владике Артемија на парастосу постарадалим Србима у Мартовском погрому

У наредном прилогу доносимо звучни запис беседе Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г.Г. Артемија на парастосу пострадалим православним Србима у Мартовском погрому 2004. године. Беседа је одржана 17. марта 2008. године у манастиру Грачаница.

Уредништво

Транскрипт беседе

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Поштовани Господине министре, часни и преподобни оци, браћо и сестре, ево, навршило се четири године од онога страшнога седамнаестог марта 2004-те године, када је над нашим народом и над нашим светињама на Косову и Метохији извршен нечувени злочин и погром, небивали у историји рода људскога, да за тако кратко време, за само два дана, буде учињено толико злочина и толико зла? Та рана седамнаестога марта на нашем народу још није зацелила, она тиња, она се повремено разбуктава, а данас како чујемо наш народ поново крвари у Косовској Митровици и тиме својом крвљу обележава четворогодишњицу страшнога погрома.

Ми овде у нашој светој Грачаници, сабрани у овако великоме броју, сабрали смо се да молитвено обележимо, да се сетимо наших жртава које су тада недужне пале као и свих оних жртава које су пале у последњем несрећном косовском рату, а посебно оних после рата, од јуна ’99-те године па до дана данашњега. Њихов број није мали, њихов број је само Богу познат. За све њих ми смо се данас Богу помолили, да Господ њихове душе настани у рајским насељима где нема болести, жалости, ни уздисања, него где је живот вечни.

А помолили смо се и за нас, који још овде на земљи опстајемо и постојимо чувајући наше свето Косово и Метохију, наше светиње и свети Косовски Лазаревски завет, да би Господ и нама молитвама наших славних светих предака, Светога Саве, Светог Кнеза Лазара и осталих Косовских витезова, уделио мудрости, снаге и воље да истрајемо до краја на нашем крсто-васкрсном путу. Јер ми верујемо у Бога који је победио смрт, верујемо у Бога који је васкрсао из мртвих, верујемо у живот вечни, верујемо да ће Бог и наше драге покојнике сачувати у својој десници и да ће их васкрснути у последњи дан када буде дошао да свакоме да по делима његовим. Тада ће сигурно Господ и онима који су нам зло чинили узвратити по делима њиховим, а нама Господ да дарује снаге да останемо народ Божији, народ истрајан и усправан у борби за вечну правду, за вечну истину и за живот вечни.

Нека је ова годишњица, браћо и сестре, свима нама опомена и подсећај на све оно што смо као народ доживели и преживели у последњих девет година. То никада заборавити не смемо и не можемо, али се морамо трудити и борити за наша будућа покољења, да и они могу живети на светим Косовско – метохијским просторима у миру, срећи и благостању. Амин, Боже дај!