Подсећање: Декларација II свесрпског црквено-народног сабора

У наредним редовима доносимо Декларацију II свесрпског црквено-народног сабора одржаног у Приштини 24. и 25. јануара 1998. године.

После свестраног разматрања актуелног, а нимало охрабрујућег стања српског народа на светој српској земљи Косову и Метохији, односно Старој Србији, чији се положај  драстично погоршао у последњих неколико месеци, Сабор је једногласно донео и усвојио следеће

 ЗАКЉУЧКЕ

1. Још једном снажно потврђује све ставове и принципе изнијете у СВЕТОСАВСКОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ усвојеној на Првом свесрпском црквено-народном сабору из 1997. године.
2. Једногласно указује на потребу хитног решавања српско-албанских односа на Косову и Метохији, односно Старој Србији, мирним путем и демократским расправама и договорима заинтересованих страна.
3. Отворено истиче и посебно на знање ставља свим релевантним чиниоцима да српски народ уопште, а посебно овај на Косову и Метохији, односно у Старој Србији, није за решавање овог питања ратним сукобима. Рат никоме не би донео добро, он би донео катастрофу и Србима и Албанцима и несагледиве последице не само на Балкану и у Европи, него и шире.
4. Будући чврсто опредељен за демократске методе путем дијалога у разрешењу „косовскометохијског питања“, онај Свесрпски црквено-народни сабор с гнушањем и најоштрије осуђује сваки тероризам и насиље и истовремено позива Албанце који живе на Косову и Метохији, односно у Старој Србији, као и оне из Републике Албаније, а такође и међународну заједницу, да и они осуде то зло двадесетог века, које све више ескалира на овим и овако ровитим и проблемима бременитим просторима.
5. Сабор такође указује на бесмисленост и штетност изјава које вође владајуће партије и њених коалиционих партија дају зарад предизборних и дневнополитичких интереса и тиме заваравају необавијештено и политичким играма ненавикнуто српско становништво, док Албанце подстичу на сепаратизам, а добронамјернике у Европи и свијету разувјеравају да је српски народ мирољубив, толерантан и добронамјеран.
6. Сабор, исто тако указује и осуђује неразумно и неодговорно понашање представника косовскометохијских Срба у народним скупштинама Србије и Југославије, влади и другим институцијама система, које се граничи са националном издајом.  Сабор такође осуђује кукавичко и анационално држање српских интелектуалаца, а посебно оних на Косову и Метохији, који у  овом судбоносном тренутку стоје на страни и остављају свој народ на голготи.
7. Сабор, у име српског народа и зарад његовог опстанка и будућности, апелује на све странке и партије које се представљају као демократске и народне, и које то истински јесу, да занемаре све партијске зађевице и програмске неспоразуме и да, макар на „косовском питању“ и српском националном програму уједине све људске, политичке, културне и друге снаге како би их српски народ и свијет прихватили као озбиљне и будућности окренуте. Српске странке, партије и њихове вође увијек на уму морају имати да од косовског аманета и јединства српског народа свјетлије дужности немају.
8. У склопу здравог разријешења питања српско-албанских односа на Косову и Метохији, односно у Старој Србији, Црквено-народни сабор поставља питање угрожених људских права Православних Срба који вјековима живе у Скадру, Враки и другим крајевима Албаније лишених до дана данашњег свих елементарних права, па и права на своје национално име и презиме, права на школу на матерњем језику и образовање у духу своје вјере, културе и обичаја. Сабор захтијева да се тај проблем решава на међудржавном плану између СР Југославије и Републике Албаније као и у оквирима међународних установа задужених на заштиту људских права.
9. Писмо његове Светости, патријарха Српске Православне Цркве, Господина Павла албанским студентима, којим он позива на разум, толеранцију, праштање, миротворство и демократским путем решавање неспоразума, Сабор безрезервно подржава.
10. Свесрпски црквено-народни сабор,такође, свесрдно подржава, одобрава и уважава настојање Политичко-националног савјета Сабора да активношћу своје делегације упозна парламенте и владе западних земаља, политичке партије и странке са актуелном друштвено-политичком ситуацијом на Косову и Метохији, односно Старој Србији, и, с тим у вези, незавидним положајем српског народа на овим просторима. Истовремено, он изражава захвалност Свјетском сабору Срба са сједиштем у Хајделбергу-Њемачка, који је и омогућио мисионарима истине о Старој Србији боравак у Лондону, Белгији и Њемачкој. Такође, захваљује за сада, нажалост, анонимним добротворима који су и тај боравак, и онај у Русији, материјално помогли. Зато Сабор апелује на све Србе патриоте да ту мисију, не само декларативно, или ћутке, одобравају.
11. Свесрпски црквено-народни сабор подржава истрајност Српске Православне Цркве, Епархије Рашко-призренске и Српског покрета отпора-демократског покрета, да у институцији Српско-српски дијалог окупи део парламентарних и демократских партија и странака као и удружења опредијељених да се „косовско питање“ решава мирољубиво и демократским средствима.  С тим у вези, одобрава, и даље ће подржавати, документ експертске групе „Српско-српског дијалога“ као полазиште демократском решавању „косовског питања“.
12.  И у овом, по свему судбоносном времену, као што је и то кроз вјекове чинила, Српска Православна Црква, Епархија Рашко-призренска, и њено свештенство, окупља, муком и историјским недаћама разједињени српски народ и учи га да му је у слози снага и у јединству спас. Зато Сабор Епархији Рашко-призренској и њеном владики Артемију исказује поштовање, а српском народу поручује и жели да се сложи, умножи и обожи. С тога Сабор једногласно оцењује да је Српска Православна Црква непоколебљиви ослонац српског народа у Старој Србији.
13.  Сабор жели и с правом очекује да држава Србија правно функционише на читавој својој територији, а посебно у Старој Србији, а државни вођи да се окану подстицања страначко-партијских сукоба и разједињавања српског народа по било којим основама, јер га тиме неминовно воде у безнађе и националну пропаст. Окретање свом народу и стварање услова за његов духовни, материјални и културни просперитет, као и национално јединство свијета је дужност свакога владара, сваке владе и сваке владајуће партије.
14. Да би се питање Косова и Метохије, односно Старе Србије, могло објективно посматрати и решавати, Сабор сматра неопходним да држава Србија хитно изврши нови попис становништва на Косову и Метохији, односно у Старој Србији јер су у јавности у оптицају произвољне бројке које се тичу албанске популације.
15. У колико власти у Београду у најскоријем року (до краја фебруара) не крену са дијалогом ради решавања питања Косова и Метохије, односно Старе Србије, Сабор предлаже да се заведе мораторијум на рад свих политичких странака на овим просторима.
16. Сабор се обраћа свим политичким партијама и странкама Србије и Савезне Републике Југославије, као и другим друштвено политичким чиниоцима да од парламената Србије, Црне Горе и Савезне државе захтијевају да у року од мјесец дана размотре све антисрпске одлуке донијете у вријеме титовско-комунистичке диктатуре а које се односе на Косово и Метохију, односно Стару Србију, те да те одлуке пониште као противуставне и незаконите.
17. Сабор посебно проглашава нелегитимном и необавезујућом одлуку од 5. марта 1945. године, којом прогнаним Србима за вријеме рата забрањује повратак у „њихова пријашња мјеста живљења“, због повреде животних права српског народа.
18. На основу свега изложеног, а на Сабору одобреног и прихваћеног Свесрпски црквено-народни сабор захтева од меродавних органа државе Србије да што хитније крену у правцу демократског и мирног решења „косовског питања“ и српско-албанских односа у држави Србији. То је у интересу српског националног бића, државе Србије и неотуђивости њених вјековних територија. То је, такође, у интересу мира на Балкану и у Европи. Сабор опомиње владу Србије да је дужна да се у процес решавања „косовског питања“ укључи сва српска патриотска и демократска снага како би се остврио легитимни српски интерес, а свима другима обезбедио цивилозован живот са свим правима и  дужностима по највишим међународним стандардима, нормама и кодексима.
19. Сабор одлучује да се на Косову и Метохији, односно Старој Србији, оснује Српски информативни центар који ће као циљ имати истинито обавјештавање домаће и свјетске јавности о догађајима и питањима везаним за ове просторе.
20. Национално – политички савет Црквено-народног сабора трајно ће бринути о остваривању захтева садржаним у овим закључцима.

Приштина, 25. јануар 1998. године

Српска Православна Црква

Српски покрет отпора

Епархија рашко-призренска

др Артемије (Радосављевић)