Подсећање: Други пишу о Косову

ГЛАСНИК КиМ број 146, 31. јануар 2003. године

РИА Новости

КОСОВО ЖАРИШТЕ НАЦИОНАЛИЗМА

Валериј Куњин*

Власти Србије изражавају све већу забринутост због развоја ситуације на Косову – српској покрајини која се у складу са Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 од јуна 1999. налази под протекторатом ОУН и којом практично управља цивилна мисија ОУН (УНМИК). Главна тачка те резолуције јесте одредница о очувању територијалне целовитости Југославије и фиксирање Косова као њеног неодвојивог дела. А то аутоматски искључује могућност проглашења независности Косова и његово одвајање од Југославије.

Контрола поштовања те одреднице јесте основни задатак мисије ОУН. Претпостављало се да ће сва питања која се тичу стања ствари на Косову руководство УНМИК-а решавати у тесном контакту са властима Србије. Међутим, у пракси се догађа све другачије. Како је ових дана изјавио премијер Србије Зоран Ђинђић, српске власти практично су лишене могућности да утичу на развој ситуације у Покрајини, пошто немају никаквих права ни овлашћења на Косову, иако им се таква права и овлашћења гарантују Резолуцијом 1244. Штавише, руководство цивилне мисије ОУН систематски онемогућава било какве везе између Србије и Косова, почев од законодавства, царинског и пореског система до управљања државном имовином и заступања на међународној арени. Не реализују се ни одреднице Резолуције 1244 у погледу повратка на Косово дела југословенске армије и полиције.

По мишљењу Ђинђића, на територији српске покрајине плански се ствара независна држава, којој међународне организације намеравају дати државна овлашћења одузета од Србије. Српски премијер је поново затражио од званичних представника ОУН и ОЕБС да започну „отворени преговори“ о ситуацији која настаје на Косову и одбацио изјаве о томе да су преговори превремени. Чак и површна анализа процеса који се одвијају на Косову даје повода да се говори о томе, да је демарш српске стране сасвим оправдан.

За три и по године, колико је протекло од увођења на Косово контингента натовских мировних снага и почетка рада мисије ОУН, косовски Албанци успели су много. Као резултат етничког чишћења оружаним путем које је извршила такозвана ОВК, из Покрајине је протерано преко двеста хиљада Срба и представника других националних мањина. Самим тим су створени предуслови за формирање у Покрајини политичких и државних структура, које се ослањају на албански национализам и сепаратизам. То се и догодило – данас Косовари у потпуности контролишу не само створене у Покрајини органе власти, него и парламент и владу.

Посебно је опасна околност што су албански сепаратисти успели да очувају своју оружану компоненту. Иако су јединице ОВК формално расформиране, у стварности оне и даље постоје, пошто их натовски мировњаци нису разоружали. Према неким подацима, данас у рукама Косовара има између 50 и 60 хиљада јединица стрељачког наоружања. Морају наводити на опрез и саопштења о намерама косовских лидера да трансформишу формирани уз дозволу ОУН „Заштитни корпус Косова“, који је позван да обавља задатке хуманитарног карактера, у „Косовске одбрамбене снаге“ на челу са бившим командантом ОВК Агимом Чекуом. Мора се обратити пажња на недавну изјаву шефа косовске владе Бајрама Реџепија: „Уколико питање о коначном статусу Косова не буде решила међународна заједница у наредне две-три године“, казао је премијер, „онда на Косову поново може почети рат“. Занимљиво да руководство мисије ОУН на Косову ни на који начин није реаговало на овај, у суштини ствари, отворени ултиматум. Захтеви Албанаца о давању независности Косову чују се све упорније.

На сусрету са делегацијом Савета безбедности ОУН у децембру прошле године председник Косова Ибрахим Ругова је недвосмислено изјавио да је Косово дефакто „већ независно и неопходно је само формално потврдити ту чињеницу. Крајњи циљ косовских Албанаца“, казао је он, „јесте претварање Косова у независну државу, интеграција у Северноатланску алијансу, Европски савез и вечито пријатељство са Сједињеним Државама“. Ако се узме у обзир да су сличне изјаве демонстративно игнорисање Резолуције 1244 Савета безбедности ОУН, онда се намеће једини могући закључак – косовски Албанци се наоружавају тезом да је „Маур одрадио своје и може ићи“.

У датом случају улогу Маура игра мисија ОУН, са којом током последњих месеци лидери Косовара све чешће долазе у отворени сукоб. Уосталом, као и са командом мировњака НАТО, које су још недавно Албанци поздрављали као „спасиоце од српског терора“. Такви су данас резултати започети од стране Запада у пролеће 1999. године „хуманитарне операције“ на Балкану, чији је прави циљ био да се скине са власти Слободан Милошевић. Сада се Милошевић налази у затвору у Хагу. Истина, за то је Европа на поклон добила жариште албанског национализма на Косову и перспективу дестабилизације ионако сложене ситуације на Балкану.

* Аутор текста је политички коментатор, московских „РИА Новости“