Подсећање: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА: Наставља се етнички терор на Косову и Метохији

ГЛАСНИК КиМ број 159, 16. мај 2003. године

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА:

КАМЕНОВАНА ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ У ПРИШТИНИ

 

Грачаница, 11. мај 2003. год.

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска најоштрије осуђује синоћњи напад каменицама албанских хулигана на цркву Св. Николе у Приштини. Напад је према изворима ЕРП КИМ у Приштини био жесток и догодио се синоћ, после првог мрака. Приликом каменовања храма поломљена су стакла ове цркве која је подигнута почетком 19. века на темељима старог православног манастира Св. Николаја, који се на овом месту помиње у историјским изворима још из 16. века.

Ово, нажалост, није и једини напад на цркву Св. Николе у Приштини која је након завршетка рата 1999. године више пута била мета вандалских напада. До сада је такође забележено и више напада на недовршени храм Христа Спаса поред Универзитетске библиотеке. Све до пре месец дана црква Св. Николе је била под сталном заштитом КФОР-а. Чим је стража уклоњена почеле су провокације. Епископ Артемије је лично писменим путем упозорио међународне представнике у Приштини да би КФОР поново морао да обезбеди храм и парохијски дом. Нажалост, на овај апел није уследио позитиван одговор и црква је заједно са неколико преосталих српских домова око ње остала без сталне заштите.

Јучерашње каменовање цркве у Приштини још једном је показало да уклањање обезбеђења око храмова који се налазе у зонама ризика представља опасан експеримент који може да доведе до озбиљних и нежељених последица. Довољно је да се присетимо минирања православне цркве у селу Љубово код Истока и напада на цркву у Ђураковцу у децембру месецу прошле године.

Епархија хитно захтева од УНМИК-а и КФОР-а да се предузму одговарајуће мере како би се овакви напади убудуће спречили и црква Св. Николе обезбедила за потребе преосталих двестотињак православних верника који на богослужења и даље одлазе у пратњи КФОР-а или полиције.

ЕРП КИМ Инфо-служба

 

Из канцеларије Епархије рашко-призренске

ЕРП КИМ Инфо-служба

Грачаница, 10. мај 2003.

На Косову и Метохији и даље постоје две реалности које једна с другом имају мало шта заједничко. С једне стране чују се званичне изјаве појединих међународних представника и лидера косовских Албанаца у којима се говори о сталном побољшању ситуације и о потреби да се што пре пренесу одговорности УНМИК-а на локално становништво. С друге стране, за косовско-метохијске Србе, а већим делом и за друге угрожене мањинске заједнице које и даље живе у опсадном стању, ситуација не само да се не мења на боље, већ живот реално постаје све тежи, а будућност све неизвеснија.

 

СТАРИЦА НАЂЕНА У ЛОКВИ КРВИ

Уочи васкршњих празника, на Велики Петак 25. априла албански хулигани сурово су претукли Српкињу Смиљку Анђелковић (66) у њеној кући у Липљану. Нападачи су упали око 17 сати у кућу Анђелковића и Смиљки Анђелковић, која је у то време била сама, нанели тешке телесне повреде. Када је њен супруг Љубинко Анђелковић стигао кући, затекао је супругу како лежи у кухињи у локви крви, а крвава је била и столица којом је, како се чини, старица више пута ударана у главу. Прва помоћ јој је указана у болници „Симонида“ у Грачаници, где су лекари констатовали тешке повреде лобање. Породица Анђелковић је већ одавно изложена претњама локалних албанских екстремиста који под сваку цену желе да откупе њихов стан и принуде Анђелковиће да се иселе из Липљана. Овај напад изазвао је додатну узнемиреност у овој општини централног Косова у којој преосталих неколико хиљада Срба већ четири године живи под константим етничким терором албанске већине.

Истог дана албански полицајци, припадници Косовске полиције (КПС), без икаквог конкретног разлога, готово пет сати држали су конвој српских аутобуса и возила на административној граници Косова и Метохије код Подујева. Иако је конвој имао редовну пратњу КФОР-а, која је требало да их спроведе до Брезовице како би са својом родбином прославили наступајуће празнике, Косовска полиција није дозволила пролаз возилима. Тек након интервенције представника Епархије рашко-призренске гђе. Светлане Стевић у седишту УНМИК полиције у Приштини албански полицајци су пустили српски конвој да продужи свој пут.

 

ДЕЛА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У КОНТЕЈНЕРИМА ЗА СМЕЋЕ

Истог дана, када су православни хришћани молитвено обележавали дан Христовог распећа и голготског страдања, стигла је потресна вест из Гњилана да су Албанци из градске библиотеке избацили на сметлиште око 1000 књига на српском језику. Међу књигама које су се нашле у контејнерима за смеће могли су се видети наслови познатог српског нобеловца Иве Андрића, Његоша и песникиње Десанке Максимовић. Нажалост ово варварско дело које подсећа на паљење књига из времена нацизма није једини случај ове врсте. Непосредно након завршетка рата 1999. године и доласка међународне мисије УН и КФОР-а на Косово и Метохију хиљаде српских књига избачене су из библиотека косовско-метохијских градова у којима живи већинско албанско становништво и запаљене. Слично се поступало и са књигама из приватних библиотека које њихови власници Срби нису на време стигли да евакуишу. Овај најновији анти-цивилизацијски акт понајбоље илуструје стравичне обрисе нове државе која се успоставља на овим просторима, нажалост под управом и покровитељством УН. Косовски омбудсман, Пољак Марек Новицки наредио је хитну истрагу и заложио се да се преостале српске књиге заштите од уништавања. Као и у сличним приликама ниједан представник косовских Албанаца није осудио овај чин нити је избацивање српских књига на сметлишту изазвало било какву пажњу албанске „интелектуалне јавности“.

 

УЧЕСТАЛИ АЛБАНСКИ НАПАДИ НА СРБЕ У СУВОМ ДОЛУ

Само неколико дана после празника Васкрсења Христовог, 3. маја, Милан и Милорад Јефтић, мештани Сувог Дола, села у близини Косовске Митровице, повређени су када је на њих намерно налетео аутобус којим је управљао косовски Албанац. Међународна полиција одмах је ухапсила возача који ових дана треба да буде изведен пред суд. Само три дана касније (6. маја) аутобус „Косметпревоза“ који је превозио ђаке српске националности на релацији Косовска Митровица-Суви До, каменовали су Албанци. Повређених није било, али је аутобус демолиран.

Срби из Сувог Дола, огорчени учесталим нападима Албанаца организовали су протест 7. маја и затражили ефикаснију заштиту од албанских екстремиста. Да би растерали 250 окупљених Срба припадници данског батаљона КФОР бацали су сузавац на мештане не обазирући се на присутне жене и децу. Том приликом је повређена Гордана Јефтић, која је потом у тешком здравственом стању пребачена у Медицински центар у Косовској Митровици. Осим тога, припадници КФОР-а су према тврђењу локалних Срба одузели њихов аутобус (који је претходног дана био каменован) и који је до сада био њихова једина веза са Косовском Митровицом.

Истог дана, албански екстремисти нанели су тешке повреде таксисти из тог села Дејану Јефтићу, од којих се још опоравља у Медицинском центру у Косовској Митровици

 

КОСОВСКИ ЗАШТИТНИ КОРПУС ИПАК УМЕШАН У ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД

У међувремену, представници УНМИК-а су коначно званично потврдили да иза постављања експлозива на мосту у селу Лозиште код Звечана стоје двојица припадника Косовског заштитног корпуса (КЗК). Ова вест појавила се у јеку све интензивнијих покушаја представника КЗК да у јавности створе утисак како ова организација треба да буде трансформисана у будућу војску Косова. Координациони центар за Косово и Метохију одмах је позвао косовске Србе да не улазе у Косовски заштитни корпус јер је он „директни наследник Ослободилачке војске Косова и организација која стоји иза бројних терористичких напада на припаднике српске и осталих неалбанских заједница“. „Сви Срби треба да буду свесни чињенице“, наводи Координациони центар у свом саопштењу, да КЗК пружа „логистичку подршку терористичкој организацији АНА, одговорној за недавне терористичке нападе на северу Косова“. Незваничну потврду да КЗК заиста има чврсте везе са тзв. „Албанском националном Армијом“, коју је прошлог месеца шеф УНМИК-а ставио на листу терористичких организација, дали су и међународни представници мисије УН који су обавестили јавност да се због умешаности припадника КЗК у терористички напад у Лозишту отказују програми обуке припадника Корпуса у иностранству. По тврђењу лидера косовских Срба фамозна АНА је у ствари фантомска организација иза које својим људством и логистиком у потпуности стоји Косовски заштитни корпус.

 

ОСКРНАВЉЕНО СРПСКО ГРОБЉЕ КОД ВИТИНЕ

Нажалост, ову црну хронику завршавамо и најновијим примером скрнављења православног гробља у селу Житиње код Косовске Витине где су непознате особе потпуно порушиле једанаест надгробних споменика. По изјави Зорана Станковића, расељеног лица, који је смештен недалеко од свог села у суседном Клокоту, скрнављење надгробних споменика највероватније се десило за време првомајских празника, а међу порушенима је и споменик његовом сину којег су албански екстремисти убили пре 4 године на кућном прагу. Иначе Срби из Житиња морали су да напусте своје село у лето 1999. године под притиском локалних албанских екстремиста и од тада у селу живе само Албанци.

У свим овим случајевима, као по обичају, потпуно је изостала одоварајућа реакција косовских институција које изгледа више брину о томе како да Покрајина што пре постане независна албанска држава него у каквим ће условима живети њено становништво. Поштовање права невећинског становништва, ред и поредак одавно су на маргини интересовања водећих албанских политичара који свету покушавају да прикажу потпуно другачију слику која не одговара стварности на овим просторима и тако прикрију горку истину да је након 1999. на Косову и Метохији успостављен режим терора и етничке дискриминације који траје све до данас уз прећутну подршку међународних кругова.