Подсећање: Идентификација личних предмета несталих Срба у Рударима код Куршумлије

ГЛАСНИК КиМ број 106, 18. април 2002. године

Куршумлија, 13. април, 2002.

У циљу расветљавања судбине киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији, данас је на платоу испред мотела „Рударе“ у Рудару, 11 километара од Куршумлије, изложено око 350 одевних предмета, обуће, личних и других ствари несталих, пронађених у периоду од доласка КФОР-а до сада, и стављено на увид породицама и родбини.

Циљ ове тродневне акције, која је организована у сарадњи са Координационим центром за Косово и Метохију, УНМИК-ом, Међународним и југословенским Црвеним крстом, Удружењем несталих, Бироом за идентификацију, јесте да породицама и родбини несталих и стручњацима за судску медицину помогне у идентификацији жртава. Превоз до Рудара за чланове породица и родбину организовало је Удружење несталих, а разгледање пронађене гардеробе одвија се по групама. Данас су у Рудару боравили чланови породица несталих из Ораховца и Грачанице, као и родбина расељена у Нишу. За сутра је заказан долазак породица из Црне Горе, Београда, Косовске Митровице и Краљева, у уторак ће пронађене предмете моћи да виде породице несталих из Бујановца, Краљева и Београда, а у уторак, када је најављена конференција за новинаре, биће саопштени резултати ове акције.

Према изјави координатора Удружења несталих Симе Спасића, према најновијим подацима, на Косову и Метохији нестало је 1.518 особа, али међу њима има живих. „Огорчени смо оним што нам УНМИК нуди, никада нећемо бити задовољни овом гардеробом, ми тражимо преживеле људе“, рекао је он.

Он је изразио незадовољство понашањем међународне заједнице и УНМИК-а који, како је рекао, добро зна за 135 локација на Косову где има преживелих Срба.

„Огорчени смо и на наше представнике власти због тога што су ослободили Албанце из затвора у Србији, а нису тражили да се ослободе Срби из косовских затвора“, казао је Спасић.

Иначе, до сада су стручњаци успели да идентификују тела тридесетак несталих од којих су породицама предати посмртни остаци десетак особа.

Идентификација одеће киднапованих Срба и других неалбанаца у Рудару

РОДБИНА ПРЕПОЗНАЛА ПРЕДМЕТЕ 35 НЕСТАЛИХ

Рударе, код Куршумлије, 15. априла

Данас, трећег дана заједничке акције Координационог центра за Косово и Метохију, УНМИК-а, Удружења несталих, Међународног и Југословенског Црвеног крста, у Рудару, код Куршумлије, родбина киднапованих, несталих и убијених Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији, до 13 часова препознала је делове одеће, обуће, личних и других предмета, пронађених уз тела око 360 ексхумираних жртава, у 35 случајева.

У циљу расветљавања судбине несталих на Косову и Метохији данас су у Рудару, где су, на платоу испред мотела „Рударе“ изложени пронађени предмети, боравиле породице из Краљева, Крушевца, Чачка, Ужица, Ораховца, Бујановца, Врања, Београда, Подујева и других места у која су расељене.

Организовано, по групама, после разгледања ствари, неки су препознали делове одеће, али тела тек треба идентификовати и са сигурношћу рећи да се ради о траженој особи.

Милосав Ђилас из Приштине, демантујући информације по којима је његова мајка Милка Ђилас, рођена 1937. године, идентификована, каже:

– Мајку сам последњи пут видео 6. јуна 1999. године. Налазила се у приштинској болници на лечењу. Седамнаест дана касније сазнали смо да је умрла, али шта је са њеним телом и данас немамо поузданих информација. Бројеви са гробнице у Драгодану и одећа се слажу, али да бих био сигуран да се о њој ради, дао сам крв за ДНК анализу, која ће помоћи идентификацију – каже Милосав.

Стана Јосифовић из Приштине трага за братом Трајком Станковићем, старим 54 године, који је нестао 16. августа 1999. године.

– Он је – вели Стана – тога дана изашао из куће у намери да прими пензију. Кренуо је из насеља Којиловица пут Приштине и тада му се губи сваки траг. Касније сам сазнала да му је комшија Албанац претио и да су га непознати људи тукли. Када сам питала његове суседе Албанце да ли је убијен одговорили су да је жив, али је претучен. Постоје индиције да је ово његова одећа. Препознала сам панталоне. Ципеле су, сигурна сам, његове. Овде су ми рекли да његова одећа носи идентификациони број са гробнице у Драгодану, дала сам крв и верујем да неће бити проблема са идентификацијом његовог тела, јер он је, после операције, носио пластични кук.

Миливоје Столић из Музичана, код Штимља, каже да је препознао делове одеће свог несталог брата, ветеринара Слободана Столића. И Олга Крстић из села Доњи Ратин, код Дечана, у трагањима за родитељима, прича да је препознала делове ствари својих родитеља, мајке Вилке, рођене 1939. и оца Миливоја, рођеног 1929. године, који су нестали 11. јула 1999. године.

Из Удружења несталих Срба на Косову и Метохији сазнајемо да је, у току три дана акције, изложене предмете разгледало око 500 чланова породица и да је, до јуче у подне, више од њих 160 дало крв за ДНК анализу.

Најављено је, такође, да ће акција бити настављена и сутрадан, а у 13 часова, како је саопштено, новинарима, сниматељима, фото-репортерима биће дозвољен улазак у шаторе, у којима су изложени делови одеће, које ће моћи да фотографишу и снимају, док ће резултати ове фазе расветљавања судбине несталих бити саопштени у мотелу „Рударе“, 16. априла у 17 часова.

ИДЕНТИФИКАЦИЈА ТЕК ПРЕДСТОЈИ

О наредним корацима у идентификацији несталих разговарали смо са др Славишом Добричанином, специјалистом за судску медицину, професором универзитета у Приштини.

– Ово је само корак у решавању судбине несталих, а даљи пут је прегледање документације којом располажемо, а реч је о досијеима за свако сахрањено лице понаособ, после чега следи фаза ексхумације, при чему ћемо упоређивати податке које смо ових дана добили у Рудару од породица са подацима из досијеа, и оним што нађемо на лицу места – казе др Добричанин.

– Не, није ово идентификација. Ово је само део онога што чини процедуру идентификације, али врло важан елемент.

О САРАДЊИ СА ХАШКИМ ИСТРАЖИТЕЉИМА

О контактима са хашким истражитељима професор Добричанин каже:

– Са њима сам контактирао и приликом боравка у Хагу. Они овде узимају податке од породица о евентуално осумњиченим особама које су њихове чланове породица отели. То је заправо прављење досијеа Албанаца, припадника ОВК, који су чинили злочине над Србима. То је у функцији привођења хашком трибуналу људи који су починили те стравичне злочине и ја верујем да ће тај посао бити врло брзо готов. Видео сам спискове у Хагу и они то веома озбиљно раде и зато су овде. И Карла дел Понте је обећала да ће овако да се ради, као што смо почели – објашњава др Добричанин.