Подсећање на 13. и 14. фебруар 2010.

На данашњи дан (13. фебруара) 2010 године, испред зграде Патријаршије у Београду, одржан је мирни скуп подршке Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Г.Г. Артемију. Скупу је присуствовало бројно монаштво епархије рашко-призренске и неколико стотина светосаваца из редова свештенства, монаштва и мирјана, из разних свих крајева Србије. Истог дана је СА Синод обзнанио одлуку о привременом уклањању Епископа Артемија са управе над епархијом рашко-призренском због „финансијских малверзација“.

Смена Владике Артемија је од стране посрнулих епископа СПЦ стављена у категорију чисто унутарцрквених питања. Од смене је прошло пуних седам година. Државни суд још увек није доказао кривицу оптуженог владике али су крупни догађаји на црквеном и политичком плану у минулом периоду јасно доказали да је одлука СА Синода донета под притиском светских моћника. Архивски материјал који доносимо у наредном прилогу јасно о томе сведочи.

Уредништво

Јеромонах Наум: Истина о смени и прогону Владике Артемија

Извор: www.mancr.org, 14. 8. 2010.

У свом демантиjу на текст новинарке Наташе Јовановић у листу „Печат”, бр.125, под називом „Вунена времена” (овде прочитај текст и деманти), Владика Атанасије, поред осталог, помиње „антицрквене прљаве сајтове Артемијевих присталица међу монасима“. С обзиром да сам уредник сајтова „Црноречко братство у егзилу“ и „Пастир добри”, на који Владика Атанасије и алудира, а истовремено и очевидац свега што се дешавало у Грачаници 13. и 14. фебруара,  дужан сам да, у циљу расветљавања истине, изнесем следеће чињенице:

• Поменути сајтови нису „прљави антицрквени сајтови”, него скромни гласноговорници истине.   Волео бих да Владика Атанасије конкретно наведе оно што је „прљаво” и „антицрквено” на поменутим сајтовима, да бисмо то исправили. До тада наведене оптужбе, као и многе друге квалификације, остају празно слово на папиру, а како рече сам владика Атанасије, “свако слово убија“ (види овде: Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у политици од 6. маја 2010 год.  и овде: Владика Атанасије фалсификује Јеванђеље).

• Владика Атанасије заиста говори истину када каже да је 13. фебруара лета Господњег 2010. дошао на Косово дечанским аутом, са владиком липљанским Теодосијем и у пратњи само Еулекс полиције. Тога дана, 13. фебруара, заиста у пратњи није било Косовске полиције и оклопних транспортера НАТО-а и џипова, али то не значи да поменути фактори немају удела у фебруарским збивањима и да је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање, што новинарка и жели да докаже и што је, нажалост,  апсолутна истина.

• Чињеница је да су 13. Фебруара, као  и неколико дана пре тога, полицајци у цивилу „надзирали” манастирске капије и цео манастирски комплекс. Бројни специјалци су били и око зграде Патријаршије за време седнице СА Синода истог дана. Ово говори о чудној и невидљивој спрези Црква – држава која све време савршено функционише. Поставља се с тога логично питање: Ако је смена Владике Артемија била само унутарцрквено питање одакле онда појачана концентрација полицајаца на поменутим местима?

• Чињеница је да су сутрадан 14 фебруара, по благослову Владике Атанасија, све манастирске капије биле затворене за „Артемијеве монахе”. На главном улазу су били постављени дечански монаси и полицајци у цивилу. Иза њих су стајали војници КФОР–а, наоружани до зуба. На самом улазу зграде епископије су стајали војници КФОР-а  под пуном ратном спремом. У манастирској порти могли су се видети оклопни транспортери КФОР- а и Косовска полиција. Овај „јуначки трио” дечански монаси-Тадићеви и Тачијеви полицајци-КФОР имао је задатак да спречи улазак „Артемијевих монаха” у манастир (видео запис и фотографије које ово потврђује погледајте у прилогу на крају текста). Свему томе треба додати и сведочење протосинђела Петра Улемека да га је 12. фебруара телефоном звао владика захумско-херцеговачки Григорије, молећи га да својим возилом превезе до манастира Грачанице неке телохранитеље из Требиња који треба да чувају манастир и епископију. Сазнавши да се, уствари, ради о батинашима који треба да Артемија чувају затвореног у Грачаници, а да не дозвољавају улазак у манастир монаштву рашкопризренске епархије, отац Петар је овај задатак одбио. Поставља се логично питање: Ако је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање одакле присутност војника КФОР-а, полицајаца у цивилу и Косовске полиције у грачаничкој порти? По ком то закону, било  црквеном или државном, православни монаси не могу да дођу до свог духовника да узму благослов и да питају за савет у новонасталој ситуацији? Ако Владика Атанасије има оправдање за такве своје поступке волео бих да их чујем. Ако их нема, онда заиста – Суди му по правди Твојој, – а не људској, – Господе Боже мој!

• Чињеница је да Владика Артемије не изиграва мученика него је заиста мученик. Ову истину изговорио је сам Владика Атанасије у својој беседи у манастиру Грачаница пре неколико година у којој дословце говори мештанима Грачанице: „..Али, браћо и сестре, немојмо бити нељуди и несрби и нехришћани и неправославни. Има оних који за злодела Шиптара овде на Косову оптужују овог јадног мученика владику (мисли на владику Артемија – прим.аутора), а он се бори да спасава свој народ и Цркву. Они који су требали да спасавају свој народ овде, оставили су вас и препустили непријатељу, и сада само клеветају, као сваки злоделатељ што на другога клевета, као Шиптари зли, што нападају друге, а своја зла скривају и настављају да их раде. Има овде у Грачаници таквих људи, нажалост, који се спремају да владици неко зло ураде, и протерају га… Такви су лажови и лицемери, и то им кажем ја, из моје Херцеговине. Нека дођу мени у очи да кажу, а не овом јадном владици… (в. „Беседе и речи“, Еп. Атанасије, стр. 549).

• Владика Артемије не изиграва „прогнаника“ и „невину жртву“ него је заиста прогнаник и невина жртва. Ову истину је опет Владика Атанасије недавно објавио у Грачаници као администратор и то речима: „Добри, радни, вредни и честити владика Артемије”. Дакле, ни говора о некој негативној карактерној особини, која би оправдала уклањање са трона а још мање прогон из Епархије. Ипак, не можемо, а да се не запитамо: Ако, којим случајем, ипак владика Артемије изиграва „прогнаника“ и „мученика“, остаје да се одговори на питање, ко је у том случају на себе преузео улогу прогонитеља и мучитеља, јер су неопходно потребни да би се добро играле претходно поменуте улоге. А ако прогонитељи и мучитељи заиста постоје, онда прогнанику и мученику аутоматски отпадају наводни знаци.

• Изречене истине у овом тексту налазе се и на поменутим сајтовима само у другом облику. Ако је говорење истине прљава и антицрквена делатност онда ја не знам шта је то чиста и црквена делатност.

На основу горе речених истина нека свако донесе закључак шта је посреди у случају смене и прогона Владике Артемија и то на основу речи и дела самог Владике Атанасија.

Благо онима који држе истину и творе право свагда! (Псалам 105, 3).