Подсећање: На Газиместану и у Грачаници обележено 612 година од Косовског боја

Гласник КиМ број 65, 8. јул 2001. године

ЧУДО ОПСТАЈАЊА

ГРАЧАНИЦА, 28. јун – Светом архијерејском литургијом у манастиру Грачаница и парастосом српским јунацима од Косовског боја до данас, на Газиместану јуче је обележена 612. година Косовског боја и празник светог кнеза Лазара, Видовдан. Богослужење је служио патријарх српски господин Павле, са епископима рашко-призренским Артемијем и бившим захумско-херцеговачким Атанасијем.

,,Ово је свето место где су се наши преци свесно определили за царство небеско и нама оставили циљ који треба да постигнемо и пут којим се тај достиже. Ако морамо да страдамо на путу Божијем, онда је боље да сви страдамо као људи, а не да живимо као нељуди. То је чиста и света вера и живот и поступање по тој вери. Богу се молимо, светом кнезу Лазару и нашим светим прецима мученицима и новомученицима да нас подрже у тој вери сада и увек“ – рекао је јуче између осталог Његова Светост Патријарх Павле поводом Видовдана, празника посвећеног светом кнезу Лазару и свим косовским витезовима. Патријарх је у присуству владика Артемија и Атанасија пред неколико стотина верника и осталих црквених великодостојника служио парастос за погинуле српске јунаке.

Трећи Видовдан на Газиместану под управом Међународне мисије у јужној српској покрајини обележен је као и претходне две године уз паљење свећа, полагање цвећа, појање свештеника, уз јако обезбеђење снага Кфора, укључујући и надлетање из хеликоптера. На споменик косовским јунацима положени су венци Савезне владе и Српског покрета отпора.

– Чудо се збило после овакве трагедије да је народ опстао на Косову и да жели да се врати и да овде стоји и опстоји. Нека је овај празник благодат и подршка свима који су опстали и остали на Косову и свима који желе да се врате. И треба да се врате, јер само тако потврђујемо да смо се увек враћали свом мученичком, распетом, али увек васкрсавајућем Косову, нагласио је, између осталог, владика Атанасије у беседи после литургије у порти манастира Грачаница. Владика Артемије је упутио молитве Господу да погледа и на „цео наш народ који је остао да живи на Косову као и на оне који су протерани“.

– Молимо се Господу да нам пошаље милост и снагу да издржимо овде и прогнани да се врате, како би српске светиње попут Грачанице, Високих Дечана, Пећке патријаршије и у будућим вековима биле стожери нашег народа – рекао је између осталог, владика Артемије.

Видовдан 2001. године прослављен је у Обилићу, Гуштерици и Грачаници уз учешће културно-уметничких друштава, песничким надметањима и турнирима у малом фудбалу, под покровитељством Српског покрета отпора под мотом „Овде сам рођен – овде остајем“.

У порти цркве светог Кнеза Лазара у Племетини, пред неколико стотина тамошњих Срба, Момчило Трајковић је најавио „велику помоћ Влада Србије и Југославије на које ће још енергичније извршити притисак како би схватили да је ово последња прилика да се помогне Србима на Косову и Метохији“. Он је изразио жаљење што цивилни администратор Косова Ханс Хекеруп није удостојио својим присуством Србе и Видовдан, што је знак „његовог односа према Србима и свеукупног односа међународне заједнице према проблему Косова и Метохије“.

 

МИТ ПОД ОКУПАЦИЈОМ

 

ГРАЧАНИЦА, 29. Јун – Празник српског пораза, који је преточен у победу, дан српског распећа, али и васкрсавања, као и претходне две године, од како је међународна заједница успоставила протекторат на Космету, протекао је у изузетно тешким и напетим околностима.

Компликована процедура уласка у јужну покрајину започела је на српско-српској „граници“ код Мердара, тридесетак километара од Приштине. Група од педесетак песника, сликара и новинара, предвођени Његовом светошћу патријархом српским господином Павлом, детаљно је била претресена на контролном пункту који су обезбеђивали шведски војници.

После једноипочасовног понижавања, уз помоћ војника стижемо до Грачанице, праћени понеким радозналим погледом шиптара или претећим прстом.

У манастиру присуствујемо вечерњој уочи Видовдана које служе патријарх Павле и владике рашко-призренски Артемије и захумско-херцеговачки Атанасије, а затим и традиционалном „Видовданском песничком причешћу“.

Молитвено Видовданско сабрање Србаља, у спомен јунака који су изгинули за крст часни и слободу златну, почело је у порти манастира Грачаница, служењем Свете архијерејске литургије. После богослужења следио је одлазак на Поље Косово, на Газиместан. Војници Кфора поново преузимају обавезу да нас обезбеђују до Газиместана, који је од манастира удаљен око двадесет километара. Присуствујемо и несвакидашњој сцени – патријарх Павле прихвата молбу Данаца и седа у оклопни транспортер, једино безбедно превозно средство.

Иако је наше обезбеђење убрзо изгубило контролу над конвојем, пут је на срећу, протекао без проблема, мада је неколико нервозних Шиптара у више наврата упадало у колону.

Бројни пунктови и утврђења око споменика и редови бодљикаве жице, били су прво што смо видели кад смо се нашли на Газиместану. Служећи парастос светом великомученику цару Лазару и свим српским мученицима и новомученицима од 1389. године до данас, патријарх Павле је подсетио да је Газиместан свето место „где су се наши преци свесно определили за царство небеско, не презирући ни живот земаљски, али знајући да је овде све пролазно и да нас очекује непролазно царство Божје“. И овога Видовдана, као и пре шест и више векова, видело се „ко је вјера, а ко је невјера“. Око две стотине Косоваца, пристиглих из свих српских оаза, распети патријарх, владике и неколико црквених великодостојника. Прескромно за небески народ.

Петар Пашић

 

УНМИК И КФОР НЕ ГАРАНТУЈУ БЕЗБЕДНОСТ НИ ШЕФУ СРЈ

 

БЕОГРАД 28. Јун 2001 – Прослава Видовдана у Грачаници протекла је у сенци вести да председник СР Југославије Војислав Коштуница није могао да дође на Косово и Метохију из безбедносних разлога.

У телеграму упућеном владици рашко-призренском Артемију председник Коштуница, између осталог, каже: „Нажалост, нисам у могућности, засад бар, да дођем на распето Косово зато што они који тренутно Косовом и Метохијом управљају страхују и од саме помисли на мој долазак“.

Пре три недеље, када је у средствима информисања на шиптарском језику у Приштини објављена дезинформација да ће председник Коштуница да дође на освећење цркве у Зубином Потоку, широм Косова и Метохије организоване су демонстрације. Шиптари су се оштро успротивили доласку председника СРЈ на Косово и Метохију.

– Ако су тако бучно реаговали када је најављен његов долазак у српску енклаву до које је безбедно стићи и где није потребно да ангажујемо додатне снаге Кфора, како би тек реаговали да је дошао на Газиместан, можемо да замислимо – казе извор „Гласа“ из Унмика који жели да остане анониман и додаје да би обезбеђење морало бити веће него икада.

Косово и Метохија су у Уставу Србије. И Резолуција СБ УН 1244 не негира да је Космет саставни део Србије и Југославије. Тако је на папирима. У пракси је, међутим, сасвим другачије. Очигледно је да међународна заједница повлађује Шиптарима. Како другачије објаснити да на српском Косову и Метохији, на коме управља Унмик, а о безбедности грађана брину Кфор и Унмик полиција, има места и безбедно је за све, осим за Србе и југословенског председника.

Представницима међународне заједнице на Косову и Метохији недостаје добра воља да би изашли у сусрет југословенском председнику и омогућили му да буде међу својим народом. Председник Коштуница је, подсећамо, тражио од представника Унмика и Кфора да у Грачаници присуствује опелу жртвама терористичког напада на аутобус „Нишекспреса“ пре неколико месеци, код Подујева. Кфор и Унмик ни тада му нису гарантовали безбедан долазак до Грачанице.

НЕМА ОПСТАНКА БЕЗ ОРГАНИЗОВАНОГ ПОВРАТКА

Многи политичари, а по ономе што смо чули и обични људи на Космету, сматрају да је питање повратка Срба „алфа и омега“ побољшања опште ситуације. Наиме, да би поступак организованог повратка почео, нужно је да се повећа безбедност Срба који су на Космету остали. Кад се први повратници појаве на Космету биће то знак да су УНМИК и Кфор почели да у дело спроводе Резолуцију 1244, али и сигнал да је међународна заједница одлучила да ствара мултиетничку, а не једнонационалну (албанску) заједницу на Космету. Људи који се врате мораће да раде да би живели. На тај начин ће доприносити побољшању економске ситуације на Космету, а тиме и развоју јужне српске покрајине.

Ових дана у јавности су се појавиле информације о плану повратка неколико хиљада Срба на десетак локација на Космету. Усвојио га је заједнички комитет за повратак на Космет, у којем су, наравно, представници УНМИК-а, али и Срба и Албанаца. Поједини политичари међутим, тврде да би се сви расељени Срби, по овом плану, вратили на Космет тек за 50 година.

Друго је питање за колико стотина година би се Срби вратили на Космет да су наставили да се враћају у оном броју који је био у протекле две године од егзодуса Срба и неалбанаца са Космета.

Организован повратак

Планом је предвиђено да се у овој години врати неколико хиљада Срба. За њих треба да се сагради или обнови 3.000 кућа. Да би се то урадило, потребно је да се за сваку кућу обезбеди 20.000 немачких марака, дакле, укупно 60 милиона, а тај новац могу да понуде једино донатори. Без тих средстава повратак Срба ће остати само пројекат на папиру.

На све ово треба додати трошкове за изградњу амбуланти, школа, пошта, месних канцеларија. У нова насеља треба да се доведу струја и вода, као и да се уведу телефонске линије. Уз све то, бар једном члану породице повратника треба обезбедити посао. Рачуна се да је за те сврхе свакој породици потребан кредит у износу од 2.000 до 5.000 марака.

Људи који се врате, њих око 1.000 по насељу, организоваће и своју самозаштиту. Било би добро да у тим местима ред чувају мешовите патроле, у којима су бар 50 одсто Срби полицајци.

Важно је, како кажу хуманитарци, да се врате лекари, наставници, професори и учитељи, али и електричари, водоинсталатери и други мајстори. Било би добро да се врате и људи који имају смисла за покретање и вођење бизниса.

Принцип самопомоћи

Предвиђа се да се куће граде и обнављају по принципу самопомоћи. То подразумева да донатори, рецимо, обезбеде грађевински материјал и пројекте, а повратници радну снагу на грађевинама. Тако је јефтиније.

Срби који су остали на Космету с правом захтевају од УНМИК-а, Кфора и Међународне заједнице да се безбедносни услови побољшају, али и да се они сами више ангажују око Срба. Само тако, сматрају на Космету има смисла да се Срби региструју и изађу на гласање. Међутим, то није довољно.

Потребне су и боље комуникације Срба са Космета са Србијом. Зашто се толико чека на поправку тунела код Јариња и због чега не крећу возови из Косовске Митровице за Краљево? Зашто Срби на Космету не могу да гледају РТС и слушају Радио Београд. Због чега су културне везе са Србима на Космету тако лоше?

На Космету, на релативно малом простору, постојало је око 2.000 српских сакралних и културних објеката. То није само косовска баштина. Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и други манастири припадају светској баштини.

Замерке се упућују не само УНМИК-у и Кфору већ и организацији УНЕСКО, која би требало да помогне да се значајна добра заштите од зуба времена и вандалских аката. СРЈ се вратила у Уједињене нације и УНЕСКО. Од наше земље се тражи да испуњава своје обавезе према међународној заједници, али и Срби имају право да захтевају помоћ од међународних организација.

Стана Ристић