Подсећање: Приватизација на Косову и Метохији почиње упркос противљењу Београда

ГЛАСНИК КиМ број 118, 17. јул 2002. године

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ ОТИМАЈУ КОСОВО И МЕТОХИЈУ

ПРИШТИНА (Тањуг) – Мисија Уједињених нација на Косову и Метохији решена је да спроведе приватизацију у покрајини. У нади да ће „упалити нов мотор економског раста“ у условима опадања подршке донатора, упркос томе што се званичници у Београду противе том плану.

У опширном тематском прилогу који је јуче објављен о продаји предузећа на Косову, агенција Ројтерс прецизира да је мисија УН, која управља овом југословенском покрајином од окончања НАТО бомбардовања 1999. године, покренула тај процес прошлог месеца када је основала агенцију за приватизацију.

Позивајући се на оцене западних званичника на Косову, Ројтерс наводи да су приватне инвестиције пресудне за оживљавање индустријских предузећа, опустошених током година занемаривања и сукоба за време владавине бившег председника Слободана Милошевића.

Косово, једно од најсиромашнијих подручја у Европи у коме стопа незапослености достиже 50 одсто, не може да приушти чекање да се власничка права и кредитна потраживања судски поравнају да би приватизација почела, инсистирају западни званичници.

„Процес приватизације је кренуо, он тече“, каже за Ројтерс Енди Беарпарк, Британац који руководи одељењем за економски развој и обнову у администрацији УН. Он процењује да се прва продаја друштвеног предузећа, модела власништва из комунистичке ере својственог старој Југославији, очекује почетком 2003. „Волео бих да могу да се надам да ће то бити крајем ове године, али реално гледано, можемо говорити о почетку следеће године“, рекао је Беарпарк.

Ројтерс напомиње да није јасно колико предузећа од укупно око 350 таквих компанија, међу којима је и некад моћни рударско-топионичарски комбинат „Трепча“, може да буде приватизовано, а колико их је суочено са ликвидацијом.

„Процене варирају, једни кажу да највише десет, а други да чак 40 предузећа може да опстане,“ наводи Беарпарк, издвајајући пољопривредну и агропрерађивачку индустрију, уз пивару у Пећи, као једну од најснажнијих грана.

Напомињући да су експерти месецима расправљали пре одлуке о начину продаје компанија, јер се у многим случајевима јављају и четири сукобљена будућа власника и кредитора, агенција наводи оцену једног западног дипломате да је приватизација државне имовине у једној бившој комунистичкој земљи „сложена и у најбољим временима“. Кад се томе додају супротстављена потраживања у пост-конфликтној ситуацији, ствари постају десет пута ужасније“, каже тај дипломата и на примеру далековода пита ко је власник, Београд или људи на Косову?

Новоустановљена агенција за приватизацију надлежна је за предузећа у друштвеном власништву, од којих су многа практично пропала, као и јавна предузећа као што су електропривреда и телекомуникације, која још нису, сматрају у мисији УН, спремна за приватизацију.

Остављајући да власничка питања буду решена касније, нова агенција може да приватизује друштвену фирму пребацивањем њене имовине на ново предузеће које ће бити понуђено на продају приватним инвеститорима, па и странцима, објашњава Ројтерс и додаје да ће дугови остати старој компанији, а да ће средства прикупљена продајом чувати агенција док се не разреше власничка права и потраживања.

Напомињући да тај процес поравнања у судовима може да потраје годинама, британска агенција наводи Беарпаркову изјаву да се међу онима који тврде да полажу право на компанију често налазе сада запослени Албанци, бивши запослени Срби, седиште компаније у Београду и страни кредитори.

Министар за приватизацију у Влади Србије Александар Влаховић пожалио се да је план приватизације неправедан за кредиторе, имајући у виду спољни дуг Косова од 1,4 милијарде долара, наводи Ројтерс и подсећа на Влаховићева страховања да кредитори не затраже наплату потраживања, јер је Србија издала гаранције за све те дугове. Противе се и косовски Албанци, извештава агенција и наводи оцену неименованог дипломате да би „сви волели да се воз заустави и потраживања реше пре него што се било шта прода“. Напомињући да ће агенција за приватизацију „узети у обзир сва мишљења“, али да процес приватизације неће стати, Британац Беарпарк отворено каже да план „сви критикују, али да нико није понудио алтернативу или бољи модел“.

Зулум без права на тужбу

Кад смо упитали Милоша Бугарина, генералног директора ПКБ корпорације, шта ће предузети да сачува имовину својих фирми на Косову, процењену на скоро 300 милиона марака, он је поновио да им је Унмик ускратио и могућност слања тужбе надлежном међународном суду јер ниједан правни акт о одузимању имовине званично нису добили!

Након јучерашње изјаве Енди Беапарка, руководиоца УН за економски развој Косова, датој Ројтерсу, да приватизација 350 друштвених и 65 јавних предузећа, и поред противљења српске владе почиње, усијали су се телефони и у Координационом центру за Косово и Метохију. Небојша Мишић, задужен у овој институцији за економски развој и обнову Косова и Метохије, каже да су упозорили све иностране консултантске куће и адвокатске канцеларије да ће им у случају ангажовања у приватизацији српских предузећа на Космету, бити за сва времена, затворена врата за било који ангажман на подручју Србије.

Мишић каже да Унмик ипак „гризе савест“ јер је Енди Беапарк прихватио да о овоме проблему разговора с републичким министром за привреду и приватизацију Влаховићем. Пошто ни од досадашњих као и дописивања са Роријем о Саливеном, шефом канцеларије Светске банке у Београду, није било никакве вајде, извесно је да ће Србија морати да отплати 1,4 милијарде долара спољног дуга Косова. Извесно је и – тужно – да ће се тужба повериоца, српске државе и наших предузећа, у Врховном суду Косова и Метохије вући годинама, док ће рате на раније узете иностране зајмове стизати Србији месечно. Чињеница је и да су наши званичници споро реаговали јер су се побунили кад је све већ било, од Унмика, институционално окончано. На захтев српског Министарства за приватизацију да и њихов представник учествује у раду новоформиране агенције, још није стигао одговор Унмика, али је Штајнер наговестио да Резолуција 1244 предвиђа потпуну аутономију Косова.

У Координационом центру за Косово и Метохију сматрају да Србија нема никакве шансе да добије бар новчану накнаду своје имовине на Космету, све док се седиште косовске Агенције за приватизацију не измести из Приштине у, на пример, Женеву.

– Представници Унмика се плаше негативне реакције Албанаца, чиме би била доведена у опасност и њихова безбедност, и зато ће урадити само оно што је у интересу Шиптара – прогнозира Небојша Мишић говорећи о шансама Србије и наших предузећа да бар наплате отето.

А отето је много. Како је „Глас“ већ писао, само улагања некадашњег федералног Фонда за развој крећу се око 17 милијарди долара. Томе треба додати, након распада СФРЈ, и паре разних републичких фондова. У ову суму нису урачунате инвестиције српских предузећа која су тамо оставила 1218 објеката, чему треба придодати и још 140 погона војвођанских фирми.