Подсећање: За српску заједницу на Косову и Метохији не постоје основна људска права

ГЛАСНИК КиМ број 153, 27. март 2003. године

СНВ КиМ и СНВ Северног Косова и Метохије, на састанку одржаном 24.03.2003. године у Звечану, а поводом одлуке господина Штајнера и одлучним чином да изврши пренос овлашћења са међународне заједнице на привремене институције Косова и Метохије и након свеобухватне расправе донело је следеће оцене и закључке:

Завршавање процеса преношења овлашћења СПГС на привремене институције Косова и Метохије, предвиђеним у поглављу V уставног оквира за Косово и Метохију.

Пренос овлашћења од стране СПГС, односно представника међународне заједнице, на локалну заједницу, а која су предвиђена поглављем V Уставног оквира, не базирају се на чињеницама, као и реалности стања у процесу демократизације на Косову и Метохији.

а) Непостојање владавине права,

б) Нефункционисање привремених институција на Косову и Метохији,

ц) Непоштовање правних аката, донетих до сада на Косову и Метохији

д) Селективна примена закона и уредби на Косову и Метохији,

е) Недоступност институција за српску заједницу на Косову и Метохији.

Из свега наведеног, за српску заједницу на Косову и Метохији не постоје основна људска права, као што су права на живот, имовину, слободу кретању и друго.

-Предлог преношења надлежности, резервисаних за СПГС, су у директној супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН и свим осталим документима донетим о Косову и Метохији.

-Пренос овлашћења СПГС на локалну заједницу, односно албанску као већинску, а која обележавају и изражавају државни суверенитет, осим што је у супротности са Резолуцијом 1244 СБ, искључује право Србије и државне Заједнице СЦГ на своју територију, а тиме прејудицира коначни статус Косова и Метохије, чинећи будуће преговоре између Београда и Приштине беспредметним. На тај начин, уводи се на мала врата независност Косова и Метохије.

-Уместо рада на обећаној децентрализацији, односно, коегзистенцији за све заједнице на Косову и Метохији, као јединим могућим начином за формирање институција доступних за све, и рада на томе да све заједнице могу остварити своја права у изградњи мултиетничког и демократског Косова и Метохије; преношење овлашћења и убрзана интеграција, у условима какви тренутно владају на Косову и Метохији, је у директној супротности са децентрализацијом и коегзистенцијом као и опстанком Срба на Косову и Метохији.

-Пренос овлашћења СПГС на привремене институције Косова и Метохије, односно на локалне заједнице (Албанску као већинску), која су резервисана по Резолуцији 1244 СБ УН и Уставним оквиром (поглавље VIII) искључиво за СПГС, директно утиче на кршење Резолуције 1244 СБ УН и угрожава државни суверенитет и интегритет Србије и Заједнице држава СЦГ.

Преносом ових овлашћења, а нарочито у делу:

а) монетарне политике

б) спољних послова

ц) Косовског заштитног корпуса, и др.

флагрантно се крши Резолуција 1244 и онемогућује утицај Србије и Заједнице држава СЦГ да учествује у даљим преговорима, чиме се оспорава суверенитет и територијални интегритет Србије и државне Заједнице СЦГ и стварају темељи нове „квази“ државе Косово, на територији суверене државе чланице УН.

 

З А К Љ У Ч Ц И

 

СНВ КиМ и СНВ Северног Косова и Метохије захтевају/очекују:

1. Очекујемо да Влада Србије настави смернице које је зацртао покојни премијер др. Зоран Ђинђић за Косово и Метохију.
2. Инсистирамо на реализацији и потпуној имплементацији Резолуције 1244, као и свих усвојених докумената о Косову и Метохији.
3. Да Влада Републике Србије донесе званичан став, а Скупштина Репулике Србије закаже ванредну седницу, на којој би се по хитном поступку разматрала одлука господина Штајнера да пренесе надлежности на привремене институције Косова и Метохије, а што води директно стварању независног Косова и Метохије и онемогућава преговоре између Београда и Приштине који постају беспредметни.
4. Очекујемо да и Министарство спољних послова заједнице СЦГ предузме енергичне кораке према СБ УН у спречавању кршења Резолуције 1244, као и преношења овлашћења СПГС на привремене институције Косова и Метохије и пред СБ УН покрене поступак за смењивање господина Штајнера.
5. Очекујемо да сви представници српске заједнице у косовским институцијама замрзну своје деловање док се од стране међународне заједнице не реализује суштинска децентрализација власти на Косову и Метохији и одустане од планираног преноса овлашћења СПГС на институције Косова и Метохије и од убрзане интеграције.
6. Уколико овај глас савести остане „глас вапијућег у пустињи“ српска заједница задржава право да тај чин преноса овлашћења на привремене институције Косова и Метохије сматра необавезујућим за себе, а своје неслагање изражаваћемо свим демократским средствима, што подразумева и одржавање јавних протеста у свим местима на Косову и Метохији.
7. Сматрамо да Скупштина Републике Србије и Заједнице СЦГ због лоших резултата изврши анализу рада и утврди одговорност за непостојање стратегије Координационог центра за КиМ. У складу са тим извршити кадровско јачање и променити начин рада.
8. Једностраном одлуком Координационог центра за КиМ прекинути су сви контакти Координационог центра са СНВ КиМ и СНВ северног Косова, што није у складу са договорима постигнутим код покојног Премијера Ђинђића о заједничком раду и борби на решавању питања Косова и Метохије и стога очекујемо хитан састанак са Премијером, г-дином Зораном Живковићем.

У Звечану, 24.03.2003.год.

Председник СНВ КиМ, Владика Артемије

Председник СНВ Сев. Косова, Милан Ивановић

 

 

УЈЕДИЊЕНЕ ОПШТИНЕ У КОСОВСКОМ ПОМОРАВЉУ

 

ГРАЧАНИЦА (ФоНет) – Оснивачка скупштина Заједнице насеља и општина Косовског Поморавља, која обухвата подручје општина Гњилане, Каменице, Витине и Новог Брда, одржана је у селу Станишор поред Гњилана.

Скупштина је одлучила да се новоформирана Заједница прикључи Заједници општина Косова и Метохије на чијем челу се налази Марко Јакшић.

На седници су афирмисани чврсти ставови да се будућност Косова и Метохије види у мултиетничком и демократском друштву и изражено је оштро противљење свакој врсти одвајања Покрајине и цепања међународних граница СЦГ и граница државе Србије.

Циљ формиране Заједнице општина и насеља Косовског Поморавља је повезивање простора који су насељени српским становништвом и координисање даљих активности у правцу заштите виталних интереса српског народа овог краја, наводи се у саопштењу СНВ КиМ.

Поводом преноса додатних овлашћења на привремене институције самоуправе на Косову и Метохији

ПРОТИВ КРШЕЊА РЕЗОЛУЦИЈЕ

Постоје државни, политички и правни разлози да се заустави поступак преноса додатних овлашћења на привремене институције самоуправе Косова, јер је он у супротности и са Резолуцијом 1244 СБ УН, али и са Уставним оквирима за самоуправу на Косову, каже Душан Челић, правни експерт. Представници државне заједнице Србија и Црна Гора и Републике Србије требало би да у том смислу покрену дипломатску акцију и да правним стручњацима при Савету безбедности УН предложе стручне аргументе. С друге стране, српска национална заједница на Космету и њени легални представници из коалиције „Повратак“ требало би да изнесу заједничке ставове о том проблему пред органе привремене самоуправе, али и специјалном изасланику УН Михаелу Штајнеру. Ово за „Политику“ објашњава Челић који је својевремено као представник српске заједнице учествовао у изради Уставних оквира за самоуправу на Косову.

Основни аргумент за овакво понашање српске стране, како каже, јесте чињеница да се Резолуција 1244 СБ УН крши на Косову и Метохији од самог њеног усвајања, односно од 10. јуна 1999. године. Још је први изасланик генералног секретара Бернар Кушнер у својој уредби број један сам себи доделио мандат за извршну, законодавну и судску власт на Косову и Метохији, превиђајући чињеницу да је на десет места у Резолуцији 1244, као и у њеној преамбули, у основном тексту и у анексима један и два, наведено да се интегритет и суверенитет ондашње СРЈ, а садашње државне заједнице Србија и Црна Гора, не нарушавају.

Нарушавање интегритета СЦГ

Драстично кршење принципа Резолуције 1244 о ненарушавању интегритета и суверенитета наше земље на Косову и Метохији, како каже наш саговорник, остварено је 2001. године, када је тадашњи изасланик генералног секретара Ханс Хекеруп прогласио уредбу о Уставним оквирима за самоуправу на Косову. По Уставним оквирима, државне функције подељене су између специјалног изасланика и привремених институција самоуправе. Резолуција 1244 поменута је само у преамбули овог документа.

У најновијој иницијативи, односно у „папиру“ под називом „Мандат за суштинску самоуправу на Косову“, Михаел Штајнер све најважније државне функције, почев од монетарне политике, финансија, пореске политике и безбедности, па до спољне политике, преноси на привремене институције Косова.

Михаел Штајнер, како наводи Душан Челић, и формално и суштински крши Резолуцију 1244.

Михаел Штајнер јавно говори како је реч о процесу у којем учествују заинтересоване стране, а практично он сам доноси једнострани акт. У тексту „Мандата“ ниједном речју није споменута државна заједница Србија и Црна Гора (наследница СРЈ), нити Република Србија, па ни српска национална заједница на Космету.

Занемарена српска страна

Михаел Штајнер „прескаче“ првих десет одредби из Резолуције 1244, оне о успостављању мира и стабилности, затим о повратку расељених и избеглих лица, о безбедности становника и националних заједница, о људским правима и правима националних заједница… Српска страна је више пута понављала да ови ставови из Резолуције нису испуњени. То је посредно признао и Михаел Штајнер, износећи недавно свој програм за испуњење осам стандарда. Сада, како каже наш саговорник, занемарује захтеве српске стране и свој програм, па проглашава, као ургентан, програм за пренос додатних овлашћења на привремене институције самоуправе до краја ове године.

Индикативан је и тренутак када је иницијатива Михаела Штајнера пласирана у јавност. То је време кад су УН и међународна заједница, а пре свега САД, заузети проблемима око Ирака. Рачуна се да ће, у таквој ситуацији, „Мандат за суштинску самоуправу на Косову“ проћи у сенци рата у Ираку.

Оно што посебно забрињава јесте преносење додатних овлашћења на Косовски заштитни корпус. У Резолуцији 1244 је, како подсећа Душан Челић, изричито наложено да се „ОВК“ демилитаризује. То није учињено. Део „ОВК-а“ је преименован у Косовски заштитни корпус. Није тачно да је КЗК цивилна организација, како то албанска страна наводи. Припадници КЗК су наоружани. Имају чинове. Организовани су по војним принципима. Бораве у објектима који су, практично, касарне.

Додатним овлашћењима КЗК се претвара у језгро војске независног Косова. Тако нешто није предвиђено Резолуцијом 1244.

Оно што њоме јесте предвиђено то је стварање мултиетничког друштва на Косову и Метохији. А шта је Михаел Штајнер написао и шта није написао у тексту „Мандата за суштинску самоуправу на Косову“? Он за становнике Косова и Метохије користи термин „Косовци“, а у албанској верзији „Косовари“. Нигде не помиње Албанце, Србе, Роме, Турке, Бошњаке, Горанце и друге нације?! И на овај нацин специјални изасланик УН утире пут ка независном Косову, чији би се држављани звали Косовци или Косовари! Ови термини, подсећа наш саговорник, као ни термин независно Косово не постоје у Резолуцији 1244.

Координациони центар за Косово и Метохију је сачинио нацрт материјала у којем су дефинисани ставови о иницијативи Михаела Штајнера. Нажалост, трагична смрт премијера Владе Србије др Зорана Ђинђића одложила је њихово усвајање.

Упозорити Савет безбедности

Дух и слово читавог „папира“, односно „Мандата за успостављање суштинске самоуправе на Космету“, плод су тумачења и праксе УНМИК-а у јужној српској покрајини. Наиме, изостављањем принципа суверенитета и територијалног интегритета СРЈ (сад већ државне заједнице Србија и Црна Гора), садржаних у Резолуцији 1244, као и Споразума из Рамбујеа, прекршен је акт СБ Уједињених нација. Мандат иде и корак даље, он је у супротности са Уставним оквирима за самоуправу на Космету.

Ово је, између осталог, наведено у коментару Мандата Координационог центра за Космет.

Координациони центар упозорава и на то да се „Штајнеровим папиром“ изгледа одустаје од принципа „стандарди пре статуса“, чију је реализацију међународна заједница тражила и од УНМИК-а и од привремених косовских институција. Уз то, Мандат је, кажу у Координационом центру, преправка како Резолуције 1244, тако и Уставних оквира, и њиме се, на посредан начин, одлучује о коначном статусу Косова и Метохије. Због свега наведеног, Савет безбедности би морао да буде што пре упознат са овим, а морала би да се тражи и хитна реакција чланица СБ УН.

Стана Ристић

 

ПОВОДОМ НАЈАВЕ ПРЕНОСА ДОДАТНИХ ОВЛАШЋЕЊА НА КОСМЕТСКУ САМОУПРАВУ

СРБИ БИ ОСТАЛИ БЕЗ ЗАШТИТЕ 

Додатна овлашћења отварају пут за стварање моноетничког и независног Косова, сматра др Милорад Тодоровић, међуминистарски координатор у влади Косова

У документу „Мандат за успостављање суштинске самоуправе на Косову“, који је недавно сачинио УНМИК, предвиђа да се додатна и значајна овлашћења и одговорности пренесу на институције привремене самоуправе на Космету, и то до краја ове године. У преамбули документа УНМИК се обавезује да се поменута овлашћења и одговорности пренесу „што је више могуће и у што већој мери“.

Овај план треба да омогући и да се прошири улога косовске стране у доношењу одлука у спровођењу овлашћења и одговорности из осмог поглавља Уставног оквира у коме су, бар засад, наведена овлашћења и одговорности резервисани за специјалног изасланика генералног секретара УН на Косову. Трећи циљ који документ треба да постигне јесте да „решења за могућа кршења Резолуције 1244 СБ УН или Уставног оквира треба, кад год то буде могуће, тражити у оквиру косовских институција“.

Коментаришући суштину „Мандата за успостављање суштинске самоуправе на Косову“, др Милорад Тодоровић, међуминистарски координатор за повратак у влади Косова, истиче:

„УНМИК и Михаел Штајнер дају себи за право да одређују себи мандат за преношење овлашћења и одговорности на институције привремене самоуправе на Космету. Ту се намерно или случајно превиђају две чињенице. Као прво, мандат специјалног изасланика УН и УНМИК-а одређује Савет безбедности УН. Друго, самоуправа и аутономија на Космету дефинисане су Резолуцијом 1244 и Уставним оквиром за самоуправу на Косову“.

Овај документ, назван још и „Штајнеров папир“ о додатном преношењу овлашћења и одговорности на привремене институције, сачињен је, како наводи др Тодоровић, без консултација са српском страном, већ се то учинило само са албанском, и то на њен захтев. То је такође индикатор појава да се у пракси заправо и не жели остварење мултиетничког друштва на Косову и Метохији.

Наш саговорник објашњава зашто српска страна не може да прихвати пренос ових додатних овлашћења: – Довољно је да само летимично погледа дугачак списак овлашћења која се додатно преносе, пре свега на владу Косова, затим на Косовску полицијску службу, па и Косовски заштитни корпус.

Голим оком је видљиво да се на овај начин не побољшава функционисање институција привремене самоуправе, већ се заокружују овлашћења и одговорности независног Косова. Рецимо, иако на основу поглавља 5. Уставног оквира привремене институције самоуправе већ имају одређена овлашћења, документ предвиђа додатна овлашћења готово у свим областима: у пољопривреди, култури, здравству, у области запошљавања и социјалног старања, затим у јавним службама, просторном планирању, у финансијама, па чак и у домену правосуђа (где је предвиђено „управљање правосудним институтом Косова као независном институцијом“). На овај начин, привремене институције постају државне институције независног Косова, и то не мултиетничког, већ моноетничког, албанског.

Да ли се овим крше Резолуција 1244 и Уставни оквир?

Др Тодоровић каже да није правник да би наводио параграф по параграф где се поменути документи крше или не крше, али је довољно рећи да су прекршене и оне одредбе Резолуције 1244, на које се у преамбули „писац“ „мандата“ позива.

То што се предвиђа да се овлашћења резервисана за специјалног изасланика УН пренесу на институције привремене самоуправе, у којима, иначе, албанска страна има апсолутну већину, за Србе и неалбанце би значило да на Косову и Метохији остају без икакве заштите. И у садашњим приликама су Срби, истиче др Тодоровић, угрожени, али су се надали да ће се, уз помоћ међународне заједнице, прилике побољшати.

Било како било, др Милораду Тодоровићу је, као међуминистарском координатору у влади Косова и представнику српске коалиције „Повратак“, понуђено да већ 26. марта учествује на консултативном састанку Савета за пренос додатних овлашћења и одговорности на институције привремене самоуправе. Он је то одбио јер, како рече, нема право да учествује у процесу који ће довести до новог исељавања Срба са Косова и Метохије. А он је, подсећа, постављен за међуминистарског координатора за повратак Срба.

Преносе се и „резервисана“ овлашћења

У поглављу осам Уставног оквира наведена су овлашћења резервисана за специјалног изасланика генералног секретара УН на Косову. Међутим, наведеним документом, УНМИК, односно Михаел Штајнер, добар део тих такозваних резервисаних овлашћења преноси на институције привремене самоуправе. Рецимо, преносе се овлашћења у областима монетарне политике, финансијске регулативе и структуре управљања, међународних споразума, овлашћења у спровођењу закона, у оперативном управљању Косовским заштитним корпусом, у области права националних заједница, прелаза робе преко државне и административне границе, базе података матичне службе, у именовању у медијима…

Оно што би можда требало да забрине јесте повећање улоге Косоваца (Албанаца), не само у управљању предузећима у друштвеној својини, већ и у процесу њихове приватизације.

Шта Срби могу да учине за себе

Додатна овлашћења би повећала несигурност и страх на Косову и Метохији, сматра Оливер Ивановић.

Српска страна је у последње време суочена са противуречним сигналима који с једне стране стижу од међународне заједнице, а с друге од УНМИК-а и албанске заједнице са Космета. Наиме, Уједињене нације, Европска унија, САД и друге државе и међународне организације поручују да није време да се расправља о коначном статусу Космета, већ да претходно тамо треба да се оствари Штајнеров програм стандарда у осам тачака, као и отпочињање разговора између Београда и Приштине о решавању практичних проблема.

С друге стране, од УНМИК-а, односно Михаела Штајнера, али и албанских политичара, стижу „поруке“ у некадашњем стилу. Србима се предлажу решења која су за њих неприхватљива. Овог пута у питању је документ „Мандат за успостављање суштинске самоуправе на Косову“ који се односи на преношење додатних овлашћења и одговорности на институције привремене самоуправе на Косову. Ако би се он усвојио и реализовао до краја ове године, како је иначе планирано, онда би, у суштини, привремене институције Косова постале државне и остало би да се независно Косово само формално прогласи.

Резолуцијом 1244 је предвиђено да се на Косову и Метохији оствари мултиетничко друштво. У документу „Мандат за успостављање суштинске самоуправе на Косову“, густо куцаном на седам страна, ниједном речју се, међутим, не спомиње овај циљ. Ниједним словом није споменуто да се додатна овлашћења и одговорности преносе и на органе самоуправе Срба и неалбанаца како би се заштитила права њихових националних заједница, уколико, пак, Михаел Штајнер није мислио да је довољно то што је у ставу „Права заједница“ предвидео „стварање унутрашњих механизама за праћење права заједница у оквиру косовских институција“.

Примера ради, у документу нигде не пише о томе шта Срби треба и могу да учине да би нормално живели и помогли да се расељени Срби на Космет врате. По ономе што је написано произлази да право на самоуправу имају само припадници већинске албанске заједнице.

Коалиција „Повратак“ и представници српске заједнице на Косову и Метохији дужни су, вели Оливер Ивановић, да Савет безбедности упозоре на то да је „Штајнеров папир“ још један вид кршења Резолуције 1244.

Оно што Срби не могу да прихвате и, како каже Оливер Ивановић, од чега страхују јесте намера да се „Мандатом за успостављање суштинске самоуправе на Косову“ додатна овлашћења пренесу на Косовску полицијску службу и Косовски заштитни корпус. Чињеница је да су старешине КПС, па и припадници и официри КЗК, чланови некадашње „ОВК“ која је по Резолуцији 1244 морала да буде расформирана и демилитаризована.

Међу припадницима КПС и КЗК, подсећа Ивановић, има и оних који су на листи оптужених за злочине против Срба, али и против Албанаца. Зар такви да штите становнике Космета? Чему журба у преношењу додатних овлашћења на КПС и КЗК?

Српска заједница на Космету, по Ивановићу, у овој ситуацији учиниће оно што може. Међутим, реално гледано, сама не може много. Потребна јој је помоћ Србије, односно државне заједнице Србија и Црна Гора. Уосталом, било је предвиђено да влада Србије, прошле среде, усвоји концепт писма које треба да се упути Савету безбедности УН. Нажалост, то није учињено, јер је извршен атентат на републичког премијера др Зорана Ђинђића, на човека у кога су косметски Срби полагали велике наде. Али, како каже Оливер Ивановић, посао се мора завршити и писмо упутити Савету безбедности УН, тим пре што се стиче утисак да одређене снаге на Косову и Метохији, у време кад су САД и УН заузете проблемима око Ирака, желе да реализују одлуке и поступке који могу да имају погубне последице на ситуацију на Косову и Метохији.

Противно Уставном оквиру

У ставу 1. поглавља 8. Уставног оквира пише: „Овлашћења и дужности привремених институција на Косову не укључују овлашћења резервисана за специјалног изасланика генералног секретара УН на Косову“. Таквих овлашћења има 26.

Једино овлашћење које се постепено може преносити на привремене институције самоуправе јесте оно „под тачком 1“, а односи се на контролу управљања администрацијом и на финансирање цивилне безбедности.

Упркос изричитом ставу у поглављу 8. Уставног оквира, Михаел Штајнер је наумио да чак шеснаест овлашћења резервисаних за специјалног изасланика УН пренесе на привремене институције самоуправе?!

Стана Ристић