Подсећање: Заједница српских општина и општинских структура КиМ: Декларација о суверенитету и територијалном интегритету Србије и државне заједнице СЦГ на простору Косова и Метохије

Гласник КиМ број 150, 5.март 2003. године

Косовска Митровица, 25. фебруар, 2003 (ЕРПКИМ Инфо-служба)

Скупштина српских општина и општинских јединица са Косова и Метохије усвојила је данас у Косовској Митровици „Декларацију о суверенитету и територијалном интегритету Србије и државне заједнице Србије и Црне Горе“.

На седници су учествовали легитимно изабрани представници Срба на прошлогодишњим изборима и представници свих српских општина и општинских структура са Косова и Метохије. Такође су били присутни и поједини чланови Коалиције Повратак, покрајински и савезни посланици. На седници је једногласно изабрано руководство које ће управљати Скупштином. За председника Заједнице српских општина и општинских јединица на Косову и Метохији изабран је потпредседник Демократске странке Србије Др. Марко Јакшић, који данас није присуствовао скупштини јер се у Краљеву опоравља од повреда задобијених у недавној саобраћајној несрећи. Поред Јакшића, изабрана су и тројица потпредседника из северног Косова, централног Косова и Косовског Поморавља, као и 15-члани Извршни одбор заједнице и секретар Скупштине.

На оснивачкој седници Скупштине такође су усвојене и смернице за даљи рад СЗСО КИМ које је прочитала посланица Скупштине Косова и Метохије Др Рада Трајковић.

Након седнице, један од учесника данашњег скупа, председник СНВ Северног Косова Др Милан Ивановић је изјавио за медије: „Утврдили смо да је апслоутно неопходно поштовање суверенитета и територијалног интегритета државе Србије, односно заједнице СЦГ и на овим просторима. У случају покушаја успостављања неке независне државе, друге албанске државе на Балкану, свакако да ћемо позвати наше органе да успоставе делотворан суверенитет на свим просторима где Срби живе“.

Др. Ивановић је нагласио да се српска страна придржава Резолуције 1244 и да очекује да ће УНМИК подржати формирање Заједнице српских општина и насеља.

„Насупрот Албанцима који нуде дестабилизацију Балкана и формирање Велике Албаније ми се понашамо у складу са Резолуцијом и зато би УНМИК требало да подржи наше повезивање како би наша суспендована људска права почели да остварујемо“, изјавио је присутним новинарима Ивановић.

Представник Скупштине општине Приштина Славиша Костић, који је присуствовао данашњем састанку рекао је присутним новинарима да је ово тек почетак и да је задовољан данашњим састанком.

Међутим, поред подршке коју је формирање Заједнице српских општина КИМ добило од већине српских представника могли су се чути и другачији тонови.

Посланик ДСС-а у Скупштини Србије из Приштине Драган Лазић оснивање Заједнице српских општина и општинских структура сматра непромишљеним. „Мислим да ово није добро. Концепт ДСС и председника наше странке и државе јесте да се проблем Косова и Метохије решава целовито. То иде у прилог општинама које гравитирају северном делу Косова и Метохије, значи Лепосавићу, Звечану, Северној Митровици и Зубином Потоку. А шта рећи о осталом делу Косова и Метохије када је познато да на простору северног дела Косова и Метохије живи само једна трећина српског националног корпуса у односу на две трећине које које су везане за одређене енклаве? Нема потребе да се наступа у целој оваквој сложеној ситуацији егоистично“, изјавио је медијима Лазић.

У сваком случају данашња седница се оцењује као значајан моменат у расплету косовско-метохијског питања и организовања српског народа у Покрајини. Наредних дана се очекују реакције међународних и локалних албанских кругова као и представника партија у Србији и Црној Гори.

 

ТЕКСТ УСВОЈЕНЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ СЗС КИМ

– Полазећи од вековних тежњи српског народа да живи у својој држави, које су почеле да се остварују Првим српским устанком 1804. године, а коначно су испуњене победама у Првом балканском рату 1912. године и у Првом светском рату 1918 године;

– Имајући на уму да је прва Југославија била продужење међународног субјективитета Србије, а друга Југославија оснивач УН на конференцији у Сан Франциску;

– Полазећи од несумњиве чињенице да према Повељи УН и њиховим потоњим декларацијама и резолуцијама право на самоопредељење припада само колонијалним прекоморским народима, а да у самој Европи није било нити сада има било какве колоније;

– Полазећи од такође несумњиве чињенице да је албански народ своје право на самоопредељење остварио у оквирима Албаније 1913. године, а српски народ у оквирима Србије и потоње Југославије, у коју је Србија унела свој међународно-правни субјективитет;

– Имајући на уму преку потребу поштовања суверености и територијалног интегритета међународно признатих држава, како Албаније, тако и СР Југославије, односно Србије и Црне Горе;

– Држећи се Резолуције 1244 Савета безбедности којом је потврђен суверенитет и територијални интегритет СР Југославије у оквиру међународно признатих граница;

– Полазећи од права српског народа да уважава своју прошлост, брани своју садашњост и одлучује о својој будућности,

 

Заједница српских општина и општинских јединица-општина Косова и Метохије проглашава

 

Д Е К Л А Р А Ц И Ј У

 

О СУВЕРЕНОСТИ И ТЕРИТОРИЈАЛНОМ ИНТЕГРИТЕТУ СРБИЈЕ И ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ (ДОСАДАШЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ)

 

1. Државна заједница Србије и Црне Горе, а посебно Србија као њена чланица, располажу неразрушивим суверенитетом и недељивим територијалним интегритетом у оквирима међународно признатих граница.
2. У случају да било ко покуша да на делу државне заједнице Србије и Црне Горе, укључујући Косово и Метохију, успостави другу албанску државу на Балкану, Заједница српских општина и општинских јединица-општина Косова и Метохије позваће Владу Србије и органе државне заједнице Србије и Црне Горе да успоставе делотворни суверенитет у областима у којима српски народ одвајкада живи.
3. Свако ко покуша да разбије територијални интегритет Србије и државне заједнице Србије и Црне Горе мора знати да се територијални интегритет државе легитимно брани свим расположивим средствима.

фебруар 2003. године у Косовској Митровици

 

Скупштина српских општина и општинских јединица-општина Косова и Метохије

УСВОЈЕНЕ СМЕРНИЦЕ ЗА ДАЉИ РАД ЗАЈЕДНИЦЕ СРПСКИХ ОПШТИНА И ОПШТИНСКИХ СТРУКТУРА КИМ

СКУПШТИНА ЗАЈЕДНИЦЕ СРПСКИХ ОПШТИНА, ОПШТИНСКИХ ЈЕДИНИЦА И НАСЕЉА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ на састанку 25. 02. 2003. године у Северној Митровици прихватила је следеће

 

С М Е Р Н И Ц Е

 

за опстанак Срба и стварања услова за значајан повратак на просторе Косова и Метохије

1. Повратак српске војске и полиције (у оквиру међународних снага УН-а)

– Једна од одредби Резолуције 1244 јесте повратак српске војске и полиције на простор Косова и Метохије. Најбољи начин за остварење ове одредбе јесте повратак војске и полиције у оквиру програма Партнерства за мир.

– Представници српске војске и полиције би заједно са члановима мисије Уједињених нација и КФОР-а учествовали у обезбеђивању српских средина и културно-историјских споменика.

– Специјални полицијски тимови из Србије за борбу против организованог криминала и тероризма заједно би са међународном полицијом и анти-терористичким јединицама на Косову и Меотхији радили на разбијању терористичких група и пресецању токова организованог криминала (кријумчарење дроге, оружја, дувана, проституција и др) у региону (у оквиру програма Пакт за стабилност Југоисточне Европе).

2. Разоружавање и расформирање Косовског заштитног корпуса (КЗК)

– КЗК је потпуно изгубио кредибилитет, јер је и поред тзв. трансформације у цивилне снаге задржао паравојни карактер и остао главни фактор дестабилизације читавог региона.

– Доказ за то јесте чињеница да је готово сав првобитни командни кадар КЗК на црној листи председника САД Џорџа Буша и ЕУ док су неки суспендовани, а поједини се већ налазе у затвору.

– Неприхватљиво је да Косовски заштитни корпус прерасте у оружане снаге Косова и Метохије, зато што је злоупотребио међународно присуство и учествује у етничком чишћењу и убијању Срба (припадник КЗК који је учествовао у терористичком нападу код Подујева, у коме је погинуло 11 српских цивила, а више десетина теже и лакше повређено 16. фебруара 2001. године, побегао је из војне базе Бондстил).

– КЗК не може да прерасте у оружане снаге зато што активно учествује у организовању и наоружавању албанских паравојних снага у региону (Прешевска долина и Република Македонија) и даје подршку пан-албанском пројекту уједињења.

– Захтевамо да Косовски заштитни корпус буде демилитаризован и распуштен.

– Позивамо све припаднике српске заједнице да не дају својим учешћем легалитет и легитимитет овој злочинацкој организацији својим учешћем у њој.

3. Апел шефу УНМИК-а и команди КФОР-а

– Представници Заједнице српских општина, општинских јединица и насеља, моле и захтевају од УНМИК-а и КФОР-а да дају свој допринос да Косово и Метохија, површине 10.800 м², постане безбедан простор за све грађане и да онемогуће коришћење Покрајине за логистичку подршку терористичким актима у региону.

4. Децентрализација и стварање функционалне самоуправе српског народа на Косову и Метохији – стварање српског ентитета

– Децентрализација је једини пут ка решавању положаја косовско-метохијских Срба.

– Асиметрични дво-ентитетски систем је најбоље решење којим би се дугорочно заштитили интереси српске заједнице. Српски ентитет би сачињавале општине, општинске јединице и насеља на просторима на којима живе Срби (укључујући културно-историјске споменике), док би албански ентитет чинио остатак Косова и Метохије. Српски ентитет би имао веома уске везе са републичким структурама Србије (образовање, здравство, правосуђе, култура, безбедност итд) и функционисао би као саставни део Србије. Албански ентитет уживао би високи степен суштинске аутономије и са Србијом би имао само оне заједничке везе о којима се међусобно договоре. Оба ентитета имала би заједничке органе који би се бавили решавањем текућих питања инфраструктуре, економије, сузбијањем етничког насиља, решавањем својинских питања итд.

– Ентитети би функционисали као административне целине региона у европским земљама.

– Хитно треба предузети мере у правцу стварања општинских структура у свим општинама где живе Срби.

– Срби на Косову и Метохији морају да поред индивидуалних уживају и колективна права конститутивног народа.

5. Плави путеви (коридори)

– Представници заједница српских општина, општинских структура и насеља, поводом најављеног смањења броја војника КФОР-а, захтевају да се у циљу остварења слободног кретања и боље комуникације, у сарадњи са мисијом УН-а, дефинишу плави путеви (Ораховац – Северна Митровица, Штрпце – Грачаница, Грачаница – Мердаре, Грачаница – Косовска Митровица итд).

6. Методи реализације смерница

– Наведене смернице би се реализовале искључиво мирним и демократским путем, у сарадњи са међународном заједницом, Европском унијом, Русијом и Кином.

– Понуђене смернице створиле би реалне услове за повратак расељеног српског становништва, побољшање безбедоносне ситуације, повратак расељених, решавање имовинско-правних питања у складу са европским стандардима. У противном, Косово и Метохија би све више тонули у насиље и моноетничност, а Албанци са Косова и Метохије би све више били изоловани од својих најближих суседа.

Председавајући заједнице општина, општинских јединица и насеља

Косова и Метохије

 

Хитно саопштење поводом јучерашње седнице у К. Митровици и оптужби шефа УНМИК-а г. Михаела Штајнера

САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

ГРАЧАНИЦА, 25. фебруар, 2003. год

Српско национално веће Косова и Метохије свесрдно подржава текст Декларације о суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије и СЦГ на просторима Косова и Метохије и поздравља прихваћене смернице за даљи рад Заједнице српских општина и општинских заједница.

Основни циљ ове Декларације јесте да се још једном јавно афирмише принцип суверенитета и територијалног интегритета СЦГ на Косову и Метохији, који је сваким даном све више угрожен деловањем албанског сепаратизма и тероризма. Српски народ у јужној покрајини Србије одлучно је против цепања државног територија и стварања моноетничког друштва. Управо зато је на јучерашњој седници одлучно подржан принцип непромењивости међународних граница на Балкану, које се не могу арбитрарно мењати по вољи мањинског становништва. Декларација Заједнице српских општина зато представља снажну афирмацију принципа Резолуција 1244 која децидно признаје Покрајину Косово и Метохију као саставни део тадашње СРЈ, односно садашње Заједнице Србије и Црне Горе – државе која је и након десет година нових балканских ратова остала најмултиетничкија држава на Балкану.

Српска заједница на Косову и Метохији својим најновијим одлукама и активностима такође жели да интензивира процес имплементације до сада неиспуњених одредаба Резолуције УН 1244 барем на оним деловима територија Покрајине где је то могуће и где живе грађани Србије који поштују државно устројство. То свакако не значи одустајање од намере да се Резолуција у потпуности имплементира на целом територију Покрајине када за то буду створени одговарајући услови и када то међународна заједница буде омогућила.

За СНВ КИМ апсолутно је зато неприхватљива исхитрена оцена шефа УНМИК-а Михаила Штајнера да Срби наводно теже моноетничком друштву. Господин Штајнер, као шеф УНМИК-а, понајмање има моралног права да сада косовске Србе оптужује за моноетничност, јер је управо под влашћу Мисије УН Косово први пут у својој дугој историји постало готово потпуно моноетничко албанско друштво у коме припадници не-албанских заједница не уживају најосновнија људска права.

Господин Штајнер се позива на поштовање Резолуције УН 1244, иако УНМИК већ више од три године својом политиком пасивног толерисања албанског национализма практично не дозвољава да се испуне основне одредбе те Резолуције и де факто омогућава стварање етнички чисте друге албанске државе на Балкану. Резолуција УН се не може примењивати селективно, већ интегрално у свим својим аспектима.

Погледајмо какви су до сада резултати постигнути у имплементацији Резолуције УН 1244? Покрајина Косово и Метохија још није конституисана као суштинска аутономија у оквиру СЦГ, није омогућен повратак свих прогнаних грађана (поготово Срба и Рома), укинути су апсолутно сви елементи државног суверенитета СЦГ на територији Покрајине и не дозвољава се предвиђени повратак контингента војске и полиције Србије. Штавише, Косово и Метохија је данас скоро већ сасвим формирана држава албанског народа у коме су Срби као државотворни и конститутивни народ у Републици Србији и СЦГ сведени на ниво обесправљене националне мањине и странце у сопственој земљи. Српски језик и писмо су избрисани са готово целе територије Покрајине, на институцијама и јавним местима вијоре се заставе Репбулике Албаније, док Покрајином вршљају неразоружане банде бивших припадника ОВК и поред присуства 40.000 припадника КФОР-а активно дестабилизују цео регион. Културно наслеђе српског народа, цркве и гробља су изложени варварском уништењу, а држави Србији није дозвољено да ишта учини како би заштитила права својих грађана, њихово приватно власништво и сопствену државну имовину.

Са таквом ситуацијом на терену српски народ има више него пуни легитимитет да предузме хитне мере заштите својих права и слобода, а пре свега да афирмише неповредивост међународних граница СЦГ у оквиру којих се налази и покрајина Косово и Метохија. Зато је организовање српских општина и општинских заједница у оквиру српског ентитета директан одговор на три године интензивног албанског етничког чишћења у међународном присуству и нипошто не значи одрицање од целовитости државне територије која је на јучерашњем састанку још једном снажно афирмисана.

Господин Штајнер и албански лидери се понашају као да је Косово и Меотхија већ назависна држава и да у њој Срби наступају са сепаратистичких позиција. Ово је вешта замена теза којом се кривица за сопствени неуспех Мисије настоји пребацити на српски народ. Стварност је, међутим, сасвим обрнута. Не траже Срби поделу државног територија, већ то захтевају Албанци који инсистирају на формирању своје независне државе на државном територију СЦГ. Не стварају Срби моноетничко друштво и институције, већ само траже своја легитимна индивидуална и колективна права конститутивног народа, док су Албанци под међународном влашћу створили етнички најчистију територију на Балкану и обесправили остале заједнице. Резолуција УН 1244 не гарантује суверенитет и територијални интегритет Косова и Метохиије као државе, већ се то право гарантује држави којој Косово и Метохија правно и законски припадају, без обзира што је тој истој држави већ више од три године онемогућено да има било какав утицај на развој збивања на овим просторима и да заштити своје грађане који су под међународном влашћу изложени најбруталнијем терору и дискриминацији.

Коначно, не изолују себе косовско-метохијски Срби, већ само потврђују чврст став да желе да и даље остану саставни део државе Србије у којој у миру и толеранцији живе десетине етничких група, за разлику од међународног протектората на Косову и Меотхији који је скројен само за албански народ. Себе, заправо, изолују сами косовски Албанци који своје велико-албанске етничке тежње желе да реализују на штету државног суверенитета СЦГ и Републике Македоније, противно свим важећим одредбама међународног права.

Зато се критике господина Штајнера, усмерене на рачун српске заједнице, враћају као бумеранг самој мисији УН-а, која противно Резолуцији УН 1244, међународном праву и Хелсиншком завршном акту толерише и омогућава стварање независне државе на територији државе чланице Уједињених нација чије су границе међународно признате. Суверенитет СЦГ на Косову и Меотхији јесте привремено суспендован због прекомерне употребе силе претходног режима, али не може бити једнострано и потпуно укинут ни вољом г. Штајнера, нити вољом косовских Албанаца који чине 17% становништва државне заједнице СЦГ, у којој се већина становништва јасно противи једностраном цепању и подели свог државног територија.

СРПСКО НАЦИОНАЛНО ВЕЋЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

У манастиру Грачаница, 25. феб 2003.

 

Две најновије декларације у Скупштини КИМ додатно подривају процес изградње демократског и мултиетничког друштва на Косову и Метохији

СНВ КИМ: ОДЛУЧНО ПРОТИВ АЛБАНСКИХ ДЕКЛАРАЦИЈА У СКУПШТИНИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Грачаница, 28 фебруар, 2003. (ЕРП КИМ Инфо-служба)

На јучерашњој седници Скупштине Косова и Метохије на предлог водећих албанских посланичких група усвојене су две декларације које су биле повод да присутни чланови српске коалиције ПОВРАТАК поново напусте Скупштину у знак протеста. Прва декларација се односи на оптужницу Хашког трибунала против посланика Демократске партије Косова Фатмира Љимаја и њоме се тражи од Тибунала да се „посланик Љимај третира као да се добровољно предао и да му се омогући да се брани са слободе“. Другом декларацијом одбацује се формирање Заједнице српских општина као „паралелне институције“ која је у супротности са Уставним оквиром Косова и Резолуцијом 1244 СБ УН.

По оцени званичника СНВ КИМ ове две најновије декларације у Скупштини Косова и Метохије додатно подривају процес изградње демократског и мултиетничког друштва на Косову и Метохији и продубљују јаз између албанске и српске заједнице. Као и прошле недеље, када је прочитана подршка декларацији о независном Косову, албански посланици су прекорачили своја овлашћења и јасно дали до знања да нису за поштовање Резолуције 1244. Несхватљиво је да шеф УНМИК-а није реаговао на ове последње провокације, иако је веома жестоко и неправедно осудио српску декларацију о поштовању суверенитета и територијалног интегритета Србије и СЦГ на Косову и Метохији, која је заправо реакција на све јаче албанске тежње ка независности. Нажалост, овакво понашање г. Штајнера само ће додатно охрабрити сепаратистичка настојања Албанаца и омогућити им да Скупштину Косова и Метохије и даље користе као полигон за промоцију својих националних и уско-етничких политичких циљева, тврди се у седишту СНВ КИМ.

СНВ КИМ најоштрије осуђује ове две албанске декларације и захтева од шефа УНМИК-а да хитно предузме мере којим би се процес изградње институција у Покрајини вратио у оквире Резолуције СБ УН 1244.

Посланик Коалиције Повратак Рада Трајковић изјавила је јуче да је „неприхватљиво“ да албански посланици у Скупштини Косова „други пут наметну Србима декларацију, а да они не буду спремни за оно што им се намешта“. На последњој седници Председништва Скупштине Косова био је утврђен дневни ред јучерашњег заседања и тада је договорено да се неће расправљати о сарадњи с Хашким трибуналом и слању у Хаг припадника бивше ОВК, већ само о законским предлозима. „Албански чланови Председништва су највероватније други пут изманипулисали Оливера Ивановића и Гојка Савића“, казала је Рада Трајковић. Даље учешће Срба у раду Скупштине, „са оваквим начином функционисања и наметањем декларација без консултација са српским посланицима“ је, према њеној оцени, „бесмислено“.

 

ЕРП КИМ инфо-служба

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СНВ КИМ 

Грачаница, 3 март, 2003

У својој јучерашњој изјави директор департмана за демократизацију при мисији ОСЦЕ-а на Косову и Метохији, аустријски дипломата Фридхелм Фрисенслагер озбиљно је прекорачио своја овлашћења и јавно подржао идеју независног Косова, упркос мандату мисије УН и ОСЦЕ-а у јужној српској покрајини. Похвалама изреченим недавној албанској декларацији о независности Фрисенслагер се придружио хору оних дипломата на Косову и Метохији који ових дана збацују своје маске и настављају да отворено минирају спровођење Резолуције 1244, злоупотребљавајући међународне институције које би требало да представљају на поштен и непристрасан начин.

Уместо да покуша да заузме конструктивнији приступ, ОСЦЕ-ов посматрач у Парламенту Косова и Метохије пожурио је да осуди српске посланике који су напустили Парламент 27. фебруара у знак протеста због злоупотребе институција у сврху националистичких и сецесионистичких циљева. У својој изјави Фрисенслагер наставља са похвалама непостојећој демократији на Косову и Метохији, не помињући дела насиља, анти-хришћански вандализам и свакодневна кршења људских права.

Господин Фрисенслагер, који позива Србе да се идентификују са Косовом, заборавља да Резолуција СБ УН 1244 не проглашава независно Косово, већ афирмише суверенитет Србије и Црне Горе над Покрајином. Било би зато много исправније да је затражио од косовских Албанаца да поштују Резолуцију и покушају да се идентификују са државом којој званично припадају. Уопште није реално очекивати да Срби гледају у Приштину више него у Београд у атмосфери у којој та иста Приштина упорно крши људска права српске заједнице и ради на сецесији Покрајине како би се карте Балкана поново исцртале по албанском етничком укусу.

Зато, што више Албанци буду говорили о независности, везе између делова Покрајине насељених Србима и осталог дела Србије биће неизбежно све јаче, и у емотивном и у институционалном погледу. Господин Фрисенслагер мораће најпре да више поради на укидању Резолуције УН како би могао да спречи Србе који имају пуна легитимна права да траже слободу и бољи живот у сопственој држави.