протосинђела Игњатија (Станића), протојереја Жељка Марића, јереја Мирослава Станковића и јерођакона Дионисија (Морачанина). Парастосу је присуствовало монаштво епархије, родбина покојног монаха и мањи број верника при овој катакомби.
После парастоса пригодном беседом присутнима се обратио архимандрит Варнава:
„Цео људски живот овде на Земљи је прожет крстом. Од рођења па до упокојења. И заиста, место пребивалишта нашег после овоземаљског живота до општега Васкрсења такође се обележава знаком крста, поставља се крст. Али, поред тога и сав људски живот овде на Земљи јесте крстоносни живот. И живот нашега монаха, оца Јустина, такође је био крстоносан. Целог живота, а посебно последње године свога живота, задњих десет година, он је узео можда један од најтежих крстова овде на Земљи, а то је крст монашки. Најтежи зато јер треба човек највећу жртву да учини носећи тај крст, а то је да се одрекне себе и своје воље. И заиста, отац Јустин је достојно носио тај крст монашки одсецања своје воље и послушања, чему су били сведок и братија ове свете обитељи и братија манастира Нове Никеје. Заиста, посебно њему није био тај крст лак јер је он дошао у позним годинама када је био већ оформљена личност, човек са својим карактером, са својим особинама. Али, заиста отац Јустин у свом монашком подвигу све је то бацио под ноге и заиста трудио се као најстарији монах у братству да заиста послужи свој братији у обитељи. И заиста, то је један од најлепших украса за монаха у том свом крстоношењу, то је да служи своме ближњем. Верујемо да је отац Јустин због тог смиреног ношења свога монашког крста и служења својој братији нашао милост код Господа и сместио се у рајска насеља.
Нека му Господ опрости било какав грех ако је учинио нехотимице у свом животу а нас нека помилује и спасе његовим молитвама. Амим. Боже дај.“
Упокој Господе душу уснулог слуге твога монаха Јустина и учини му вечан спомен.
Инфо служба