Порука из Грузије: Подршка Епископу Артемију

У БОРБИ ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА
ХРИСТОС ЈЕ ПРОЈАВИО ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

Грузијска Православна Црква већ годинама је чврст и стабилан пример отпора јереси екуменизма. Иступила је из чланства Светског Савета Цркава. Показује пут којим треба да крену и остале помесне Православне Цркве.

Отуда из Грузије не касне поруке подршке Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Артемију у данима прогона.

Еванђелска савест Православних Грузина непогрешиво је препознала прави узрок прогона Епископа Артемија и његових монаха.

То је његов непоколебљиви и бескомпромисни став за очување Вере, јер само Вера од Отаца нам предана, непромењена, неискварена, залог је спасења и заједничарења у вечним божанским добрима.

Епископ Артемије доследни је и неодступни борац против свих новачења у Вери и у животу Православних хришћана, и тај његов став не само да је познат диљем Православне васељене, него је есенција духовности која већ деценијама привлачи к њему стотине људских душа жељних живота по Еванђељу и спасења.

Није само Врховни суд Грчке Ареопаг у процесу решавања захтева за изручење Архимандрита Симеона закључио да наведени разлози (финансијске малверзације) нису истинити, препознавши да у позадини прогона стоје верска убеђења и политички разлози, те недвосмислено то изразивши у својој Одлуци о неизручењу, него и Православна самосвест у другим помесним Православним Црквама сведочи о борби против јереси екуменизма као главном разлогу прогона Епископа Артемија и његових монаха.

Носиоци и проповедници јереси екуменизма у Српској Цркви јасно су препознати (будући да се и не крију) у лику пре свега Патријарха Иринеја и њему оданих Синодалаца, те је и Црква данас у обавези да носиоце и поборнике екуменизма саборски осуди.

Порука подршке Епископу Артемију на путу страдања и прогонства, коју доносимо у наставку, послата је од стране монаха и мирјана Грузијске Православне Цркве.

Молчанием предаётся Бог

+      +      +

ПОДРШКА ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ 

Верним синовима Српске Православне Цркве

„ЋУТАЊЕМ СЕ ИЗДАЈЕ БОГ“

Ове речи св. Григорија Богослова вековима су написане на барјаку заштитника Православља. У свештеној духовној борби против екуменизма Господ наш Исус Христос пројавио је свог истинског послушника, Владику Артемија. Пројавио га је на србској земљи, из које су и двојица великих светитеља наше епохе: свети Николај Српски и преподобни Јустин Поповић. То је велика утеха и велика нада за све који православно верују. Увек су кроз историју постојали људи, који нису били равнодушни када је у питању судбина Цркве и чистота њеног учења. Оне, који исповедају чистоту и пуноћу Православља, подвргавају жестоким гоњењима и називају их расколницима.

Расколник је онај, који уноси новине у Цркву. Јединство Цркве нарушавају они Eпископи, који учествују у екуменском покрету. Канон 15. Прво-другог Сабора налаже Православним хришћанима да прекину помињање и црквено-литургијско  општење са свoјим  Eпископом или Патријархом „због какве јереси, која је осуђена Светим Саборима или Светим Оцима, а коју он јавно проповеда или отворено учи о њој у Цркви“. У том случaју сваком Православном хришћанину наложено је да се огради (отдели) „од општења са таквим Eпископом и пре Саборског разматрања“.

Православни, који се на такав начин одвајају од јеретика, придржавајући се Свештених Канона „не само да не подлежу канонској казни, већ су достојни части, која приличи Православним. Јер они нису Eпископе осудили,  него псевдоепископе и псевдоучитеље, и нису расколом разрушили јединство Цркве, већ су, напротив – похитали да сачувају Цркву од раскола и раздељења“ као што објашњавају свети Оци у том 15. Канону Прво-другог Сабора. То значи „да су се такви одвојили не од Eпископа, већ од псеудоепископа и псеудоучитеља, и нису направили рaскол у Цркви, већ су, колико је то од њих зависило, ослободили Цркву од раскола“, објашњава тумач Канона Православне Цркве, Јован Зонара (Канони Светих Помесних Сабора са тумачењима. Канон 15. Прво-другог Сабора. Москва, 1880, стр. 853).

Због тога је сваки Православни хришћанин дужан да следи свештеномученика Јосифа Петроградског, понављајући његове речи: „Ја ни у ком случају нисам расколник нити позивам на ракол, него позивам на очишћење Цркве од оних који сеју истински раскол и који га изазивају“.

„Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће“ (Мт. 10-41).

Православни Хришћани! Ако ми не будемо пострадали за Веру, онда примимо барем  Владику Артемија као исповедника, да бисмо задобили од Бога награду припремљену верним синовима. Да ћутањем не би издали Бога!

Монаси и мирјани Грузијске Православне Цркве
Тбилиси, 26-11-2010 

Превод са руског
Протосинђел Варнава Димитријевић