Последње ране у ребрима распетог Господа: Излагање Владике Артемија у сенату САД

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2004, ВАНРЕДНИ БРОЈ

Излагање Владике Артемија у сенату САД

Поштоване даме и господо,[1]

Само пре месец дана био сам овде у Вашингтону како бих америчке званичнике и јавност упозорио на катастрофалну ситуацију на пољу безбедности и људских права српске заједнице на Косову и Метохији.

 

Стварност надјачали извештаји УН

 

Неки од оних који су ме слушали схватили су озбиљност мојих речи, али плашим се да је моје речи убрзо надгласао извештај шефа УНМИК-а Харија Хокерија у седишту УН и други међународни извештаји, који су стање у Покрајини приказивали нереално и улепшано. Ти извештаји су избегли да дефинишу стварне проблеме приступајући постојећим проблемима једнострано и пристрасно. Жао ми је што морам да признам да сам био у праву јер бих искрено више волео да је стварност онако оптимистична каквом је виде поједини међународни званичници. Нажалост, недавни албански погром над Србима на Косову и Метохији, у периоду између 17. и 19. марта најгласније је демантовао све илузије које су представници мисије УН, као и поједини дипломатски представници у Приштини покушавали да представе свету као непобитну истину.

 

Варварство и бестијалност

 

У само два дана убијено је најмање 20 особа, 900 цивила је повређено, а 22 од њих је задобило тешке повреде, 561 српска кућа је запаљена, 218 оштећено, а међу њима и недавно обновљене куће повратника, за које је међународна заједница издвајала новац. Међутим, оно што мене као епископа посебно погађа јесте да је у та два кобна дана уништено или тешко оштећено 35 православних цркава и манастира, међу којима су и бисери средњовековне архитектуре из 14. века. Запаљена је моја епископска резиденција и мој катедрални храм у Призрену. Два манастира из 14. века су спаљена до темеља.

Док се културна јавност Америке у Метрополитан музеју диви између осталог делима српске средњовековне уметности на изложби Уметност византијског света, на Косову и Метохији је последњих дана уништено на стотине вредних икона и уметничких дела, десетине гробаља је оскрнављено, а чак су ископане и разбациване мошти светитеља и кости српских владара. Бестијалност насиља и варварског понашања према хришћанској културној баштини је апсолутно шокантна. На згариштима наших цркава налазимо остатке фресака из 12. и 14. века, распећа и спаљене древне рукописне књиге. Такво варварство, господо, не у рату већ под протекторатом УН, у присуству 18.000 најбоље обучених војника НАТО савеза и неколико хиљада полицајаца није забележено у новијој историји света.

 

Небројене жртве „међународног мира“

 

Подсећам вас да насиље над Србима под протекторатом УН и КФОР-а није почело пре неколико дана. Оно се наставља већим или мањим интензитетом већ скоро пет последњих година, у току којих је уништено 112 наших цркава, убијено или киднаповано близу 2000 Срба, а 250.000 Срба, који су након јуна 1999. године били принуђени да пред навалом ОВК напусте Косово, и даље остају у избеглиштву. Не смемо да заборавимо ове жртве „међународног мира“. Ово што се десило прошле недеље само је логичан наставак онога што се пред очима света дешава претходних година, али и директна последица неодлучности Мисије УН да успостави безбедност и сигурност за све грађане, без обзира на њихово етничко порекло и верску припадност, а починиоце злочина доведе пред лице правде.

Морам да одмах истакнем да прошлонедељни погром не може да се окарактерише као „међуетнички сукоб између Срба и Албанаца“ како су неки медији у почетку тобоже необавештено тврдили. Такође није реч о неделима мале групе екстремиста који су до сада уништавали наше храмове и убијали људе, читаве породице и децу. У питању су десетине хиљада Албанаца који су предвођени бившим ветеранима ОВК пустошили Косовом и Метохијом, све што носи знак крста, цивилизације. То нису били само демонстранти, многи су били по сведочанству КФОР-а наоружани аутоматским оружјем, гранатама, па чак и тромблонима. Мете напада нажалост нису били само Срби, наше светиње и куће, већ и војници КФОР-а и полицајци УНМИК-а који су покушавали да заштите српске енклаве. Према подацима УНМИК-а повређено је 117 УНМИК полицајаца, 63 војника КФОР-а, спаљено је или оштећено преко 150 возила УН и полиције. Према још јавно непотврђеним извештајима има и погинулих припадника међународних снага, међу којима су и двојица полицајаца који су пре неки дан убијени у албански чистом делу Косова.

Даме и господо, ово су резултати мисије која је само пре месец дана називана „успешном причом“. Пре месец дана НАТО генерали су говорили о потреби даљег смањења војног присуства, укидању контролних пунктова, а челници УНМИК-а о потпуном предавању свих овлашћења албанским институцијама.

Српски представници, укључујући и нас у Цркви, стално су упозоравали да се иза фасаде привремених институција, тзв. демократије и привидне мултиетничности крије стравична слика етничког насиља, дискриминације, безакоња и криминала. Упозоравали смо да након оружаног сукоба и доласка снага НАТО није расформирана паравојна структура бивше ОВК, која се само трансформисала у више сателитских паравојних и криминалних организација које су наставиле са активним наоружавањем, планирањем и спровођењем потпуног етничког чишћења Покрајине у циљу стварања друге албанске државе на Балкану – државе у којој ће бити места само за етничке Албанце.

 

Напади „унапред планирани“

 

Да ли је овде реч о спонтаном или пак оправданом изливу насиља?

Позваћу се на званичног портпарола УН полиције Дерека Чепела који је међу првима изјавио да насиље указује на то да су напади „унапред планирани“. То ми је лично потврдио и г. Холкери пре неки дан, који је у почетку, као и многи други веровао, да је реч о спонтаном изливу насиља. Један несрећни случај дављења у реци троје албанских дечака, за које је већ наредног дана У НМИК полиција потврдила да нема никаквих индикација да је реч о етничком злочину од стране Срба, албански медији су једногласно искористили ујутро 17. марта као ратни поклич за почетак општег погрома над Србима. Убрзо је командант НАТО снага за јужну Европу, адмирал Грегори Џонсон изјавио медијима да „талас насиља широм Косова у претходна два дана изгледа да је организован и оркестриран“.

Штавише, адмирал Џонсон је за АФП новинску агенцију изјавио 19. марта да „је говорити о међуетничком конфликту на Косову велика и лицемерна лаж. Оно што се дешава на Косову је погром над једним народом и његовом историјом“. За медије на албанском језику адмирал је јасно и гласно рекао 20. марта: „Ово представња етничко чишћење и не сме да се настави. Борба против етничког чишћења била је разлог због којег смо овде и дошли“. Ове речи угледног званичника НАТО снага које су засноване на детаљним извештајима са терена у потпуности демантују бројне извештаје који су се, нажалост, на основу неистинитих тврдњи албанских медија, без икакве објективне провере, појавили у бројним угледним новинама широм западног демократског света. Ипак, лаж је разобличена и истина о етничком чишћењу и систематском уништавању хришћанских светиња није се могла сакрити.

 

Терориста Тачи у Вашингтону

 

На дан када је почео погром г. Хашим Тачи је био у Вашингтону и говорио је о мултиетничности и напретку демократизације у Покрајини. Догађаји на терену су га истог тренутка демантовали. Док је г. Тачи говорио о демократији хиљаде Албанаца припадника његове партије пустошило је српска села и цркве остављајући графите са акронимима његове партије ПДК, терористичке АНА, Косовског заштитног корпуса и других организација које делују под фирмом ОБК. Аутобуси са до зуба наоружаним тзв. ратним ветеранима кренули су из Тачијеве родне Дренице у правцу Приштине и Митровице и сукобили се са међународним снагама.

 

Злочини и политичко насиље

 

Албански лидери су, увидевши да не могу да прикрију размере насиља и варварства, прибегли другој стратегији. Покушали су да објасне свету да је узрок насиља нерешен статус Косова и Метохије, незапосленост и други социјални разлози. Не желећи да умањујем значај ових проблема цитирао бих речи генералног секретара НАТО савеза Шефера чију је изјаву пренео дневник на албанском језику, „Коха Диторе“, 23. марта и међународни новинари: „Не верујем да нерешени статус има икакве везе са овим што се дешава. Овде је реч о људима који мисле на погрешан начин, који имају илузије да вршењем злочиначких дела етничког насиља могу да се приближе остварењу својих амбиција. Они морају да схвате да међународна заједница ово никада неће прихватити.“

Шефер, али и други званичници који су указали да су образложења албанских лидера покушаји да се избегне одговорност или да се она пребаци на међународну заједницу и Београд управо указују на саму природу оног што се тренутно дешава на Косову и Метохији. Употребићу једно поређење:

 

Сурова манипулација народом

 

Замислите господо један џамбо-џет који су отмичари отели и прете да ће почети са убијањем путника, пилота и да ће ударити у неку вишеспратницу уколико им се не удовољи њиховом захтеву. Да ли би ваша влада пристала на такву уцену. Да ли би отмичари који би напослетку добили тај авион престали да својим акцијама или би се још више охрабрили да почну да отимају друге авионе и чине слична злодела. Господо, на Косову и Метохији је на делу организовани тероризам против којег се мора борити на исти начин како се ваша земља бори против тероризма у другим деловима света. Уколико се албанским екстремистима омогући да оваквим методама, суровом манипулацијом сопственим народом и претњама миру у региону створе независну државу која би била покриће за владавину организованог криминала и мафије, ситуација не само на Балкану већ и у целој Европи биће озбиљно уздрмана, а међународни глобални интереси угрожени.

Како изађи из ове ситуације, господо?

Послужимо се искуством лекара специјалисте који тешком болеснику не преписује таблете за умирење болова и витамине, већ га упућује на детаљне прегледе, а затим примењује радикалну методу хируршке операције која треба да идентификовани извор инфекције отклони. До сада се питањем Косова нису бавили „специјалисти“ већ „надрилекари“, који су преписивали таблете и на запаљену и канцерозну рану болесника привијали само нове облоге и завоје, уверавајући и болесника, али и саме себе, да ће болест проћи сама од себе и да ће тако лечење бити јефтиније. Резултате погрешне терапије можемо јасно да видимо.

Шок терапија и мере

Пренесено на политички ниво – Косову и Метохији треба радикална, шок терапија, која се састоји у следећим мерама:

1. Снажно присуство КФОР-а, са ширим овлашћењима, које би обесхрабрило даље изливе насиља и довршетак етничког чишћења.

2. Хитна обавештајна операција која би идентификовала организаторе, планере, помагаче и непосредне извршиоце криминалних дела. Одговорне привести закону, екстремне организације ставити ван закона и онемогућити њихово паравојно деловање.

3. Хитна обнова порушених српских насеља, повратак прогнаника и обнова порушених и оштећених храмова уз сарадњу са СПЦ и одговарајућим српско-међународним експертским тимовима.

4. Детаљно испитивање рада медија и санкционисање употребе медија у циљу ширења етничке мржње, подстицања насиља и ширења пропаганде. Овога тренутка албански радио програм емитује запаљиве националистичке песме у славу Адема Јашарија и ОВК. Срби се називају најпогрднијим именима што генерише огромну етничку мржњу.

5. Досадашње „лекаре и надрилекаре“ треба заменити способним „специјалистима и хирурзима“ са великим овлашћењима и оперативним искуством. Треба афирмисати систем одговорности, и сви они представници мисије УН, Полиције, КФОР-а, који су на било који начин својим немаром допринели ескалацији насиља морају да поднесу оставке.

6. Хитно дефинисање конкретних институционалних и безбедносних система заштите српског народа и осталих не-Албанаца од даљег уништавања. Интеграција Срба у друштво у коме је изложено физичком, духовном и културном уништењу је апсурдан захтев.

7. Привремено распуштање косовских институција које су својим ћутањем, пропагандом или потпуном неактивношћу показале да нису зреле нити способне за даљи политички процес.

8. Након радикалне терапије треба отпочети политички процес „реконвалесценције“ са оним политичким представницима који су чврсто одани принципима и вредностима демократског друштва. Једино у таквом процесу и таквим институцијама Срби могу равноправно да учествују и дају свој допринос демократизацији друштва.

9. Коначно, редефинисати програм стандарда и започети процес економског и политичког процеса изградње стабилног демократског друштва на Косову и Метохији, уз стварање свих услова за споразумно решење коначног статуса Покрајине, у којој би свим грађанима била гарантована људска права, без обзира на коначан статус.

10. Наше мишљење остаје да најбољи начин да се проблем Косова и Метохије дугорочно реши јесте да се примени целовит процес децентрализације који би омогућио да се Србима, у зонама у којима су они релативна већина, да могућност веће самоуправе и боље заштите њихових људских, верских и културних права. Посебна заштита мора да се гарантује православним манастирима, посебно већим манастирима као што су Пећка Патријаршија, Високи Дечани и Грачаница. По овом предлогу Косово и Метохија не би постали независна држава и међународне границе Србије и Црне Горе не би биле мењане. Ипак, Косово би уживало највећи ниво аутономије унутар државе, која у овом тренутку и даље остаје најмултиетничкија држава Балкана.

 

Лажи арбанашких политичких вођа

 

Дубоко вас уверавам да је већина албанског становништва на Косову дубоко изманипулисана од стране њихових политичких вођа, већином некадашњих лидера ОВК, као и појединих медија. Они сасвим разумљиву енергију незадовољства младих људи, којима је обећаван „Елдорадо“, усмеравају против осталих етничких заједница и међународне мисије и тако принуде међународне снаге да напусте Косово и Метохију и препусте им пуну власт.

На крају, као епископ Цркве апелујем на америчку јавност, која је увек знала да стане у заштиту основних верских и људских права широм света да не дозволи да се под заставама најугледнијих демократских земаља света, укључујући пре свега САД, настави невиђено етничко чишћење, уништавање вековног културно-историјског наслеђа, вредних хришћанских споменика и једног читавог народа, који на овим просторима живи већ вековима и представља део светског културног наслеђа које наша генерација треба да сачува за будућност.

Хвала вам!

 

—————–

[1] Вашингтон, 31. марта 2004. године