Православни камп за девојчице у Грчкој

У периоду од 22. 07. – 29. 07. ове године, група од двадесет девојчица боравила је у кампу за децу, при манастиру Преподобног Никодима Агиорита у Грчкој, а на позив Игумана манастира, Архимандрита Хризостома и са благословом Епископа Г.Г. Артемија. Деца су први пут боравила у кампу прошле године, а овогодишња посета је, надамо се, наставак једне лепе и корисне традиције, као плода пријатељства и братске љубави поменутог манастира и наше Епархије.

На пут се кренуло у суботу увече, 21. 07. из Београда и стигло у недељу пре подне. Деца, вођена нашим сестрама у Христу Мајом Виловски и Софијом Милићевић, уз пратњу монахиње Пелагије, најпре су посетила манастир Преп. Никодима, поклонила се светињама и захвалила Мајци Божијој, отпојавши „Достојно јест“ пред иконом Пресвете Богородице Утешитељке (Παραμυθια). Братија манастира су припремили богато послужење, након кога су се деца придружила пристиглој групи од четрдесет девојчица из Грчке.

Добродошлицу у камп пожелели су организатори и вође програма, брачни пар Илиадис, г. Сава и г-ђа Хрисула. Треба истаћи да Грчка негује традицију дечјих кампова при манастирима и црквама, којима је основни циљ да деца што више науче пре свега о Православљу, али и о традицији и Отаџбини, кроз богат програм веронауке, дружења, такмичења и наравно дечјих игара. Кампови имају и своје називе који симболично указују на основну тему часова веронауке, на део којем се посвећује посебна пажња. Овогодишњи назив је био „ЦРКВА КОВЧЕГ СПАСЕЊА“. Деца су била подељена у пет група и свака од њих је добила назив по Црквама које се помињу у Откровењу. Група из Србије носила је назив: „Црква у Сарду“.

За разлику од нас старијих којима је најпре био неопходан одмор, деца, иако уморна, без проблема су се одмах укључила у програм, уз велику радост нарочито оних који су се опет срели са „старим“ другарима од претходне године. Истог дана, увече, камп је посетио Игуман о. Хризостом, обавио освећење воде и кропљење, а затим одржао кратку беседу. Сви су после тога били послужени сладоледом, уз певање песме „Са Косова зора свиће“, коју су, на наше изненађење и радост, научиле и грчке девојчице!

Свакодневни, дивно осмишљен програм, састојао се од устајања у 8 ч. изјутра, након чега је одмах следила заједничка молитва у оближњој боровој шуми, испред дрвеног Крста. Сви у глас, најпре једна, а затим друга група деце, учествовала је у заједничкој молитви. По завршетку молитве, почињала је церемонија подизања заставе, којој су деца одушевљено присуствовала. Наизменично, по троје деце, озбиљно и радосно доносило је на испруженим рукама заставу и пажљиво подизало, уз заједничко певање националне химне, грчке, а затим српске. Вође кампа су припремили веома богате лекције веронауке и осмислили часове које су наша деца изузетно лепо прихватила, тако да су часови и за старије и за децу били радосни и корисни разговори, у којима су и сама деца учествовала. Дешавало се, као што обично бива, да деца и збуне старије својим бистрим питањима, али смо, на заједничку радост, заједнички налазили и одговоре. После часа, група задужена за трпезарију постављала је доручак, а након њега следиле су игре, такмичења, дружење. Дечја пријатељства су склапана одмах, а споразумевање се обављало без проблема, упркос непознавању језика – споразумевало се срцем и општа радост се осећала током целог боравка. Око 14 ч. био је ручак, а за време оброка деца су изводила и разне игре које сама осмисле, певала или слушала поучне приче вођа кампа. Након ручка је био одмор, од 15 – 17 ч. После њега ужина, слободно време, поподневни час веронауке, спуштање заставе, вечера и програм са игром, песмама, дружењем до касно у ноћ. Завршавало се Малим Повечерјем, а на починак се одлазило око 23 ч.

Средином седмице, децу је исповедио Архимандрит Симеон (Виловски), а наредног дана су се причестила.

Оно што пре свега осталог треба истаћи, јесте да су се наша деца у целокупни програм изузетно добро и брзо укључила. Без проблема су одмах савладала задате грчке песмице, тропаре и национална кола (игре). Заслужиле су и добиле похвале од свих у кампу-како од о. Хризостома, тако и од вођа кампа и целокупног особља. Послушне и радосне, заиста су, заједно са осталом децом, све нас испуниле великом радошћу и топлином.

У суботу, 28. 07. сва деца су извела леп програм на приредби одржаној пред о. Хризостомом и гостима. Деца из Србије су отпевала тропар Часном Крсту на српском и грчком језику; по једну грчку и српску патриотску песму. Заједно са грчком децом, учествовала су и у наставку програма. Испред  групе из Србије, домаћинима се захвалила мон. Пелагија кратким говором:

„Поштовани Старче, о. Хризостоме, поштовани оци, драга браћо и сестре у Христу.

Деца из Србије први пут су боравила овде прошле године. То је био и први контакт са једним православним кампом. Морам да кажем да код нас, у Србији, такви кампови нажалост не постоје. Међутим, Бог нас је удостојио да упознамо поштованог Старца Хризостома, који нас је са очинском љубављу позвао да дођемо са дечицом. Када смо кренули из Србије, није се имала представа шта је то православни камп. Дошли смо и шта смо пронашли? Нашли смо окружење препуно љубави, старања и жртве за спасење деце. На много начина које сте нам овде пружили, деца су научила много о нашој Православној вери, о Богу, о животу. На часовима које су осмислили вође кампа, нашла су одговоре на многа питања која свакодневно срећу у животу. Било је веома дирљиво гледати децу из Грчке и Србије како одмах склапају пријатељства,без знања страних језика. Разумела су да нас не сједињује исти језик, већ Христос. Видели смо и ми старији да заиста у Христу нема ни Грка, ни Србина. Наш манастир овде и вође кампа, г. Сава, г-ђа Хрисула и г-ђица Теодора, али и сви који помажу овде, у кухињи и другде, пружили су нам све, а од нас су тражили-не новац, не похвале-тражили су нашу радост, која је била узрок и њихове радости. Деца кажу да радост коју су осетила овде неће заборавити никада. Њихов сан је да и у Србији направе један овакав камп. Колико год био једноставан, имао би, међутим, много љубави за децу из Грчке; да нам дођу некада и да ова познанства и радости остану жива кроз цео њихов живот. На крају, захваљујемо најпре Богу Који нас је удостојио да дођемо; поштованом Старцу Хризостому, са оцима, који нас је позвао; нашем Владики који је позив прихватио, дао благослов да дођемо и свима вама на вашој великој љубави, која је испунила срца све деце. Хвала вам на свему.“

На крају је о. Хризостом свима поделио поклоне, а деца су затим наставила најдирљивији, спонтани део „програма“: велику радост која је владала током целог боравка замениле су сузе и туга због растанка. Заиста, остаће у сећању дирљиви загрљаји деце, сузе код сваког од њих које су растужиле и све присутне.

Сутрадан је, након Литургије, децу још једном поздравио о. Хризостом. Одлажући растанак, певала су опет заједно, а затим се кренуло назад, у Србију. Препуна утисака, радости, али и туге због растанка, деца су наставила дружење и успут. Како сазнајемо, дружење и даље траје, а надамо се да ће оно што су научила и понела из кампа, трајати кроз цео њихов живот. А како Господ спаја чиста дечја срца, најбоље сведочи писмо 11-огодишње девојчице Константине Карамани из Драме, које је написала „Српчићима“ и замолила да им се прочита успут:

„Драге другарице! Веома ми је драго што сам вас све упознала, а надам се да је драго и вама. За ових неколико дана које смо заједно провеле, много сам о вама научила. Ви сте веома добре другарице и надам се да ћемо се опет срести идуће године у кампу. Биће ми много тешко што вас нећу видети током године, што нећемо бити заједно, што се нећемо свакодневно заједно играти! Али, иако је тако, увек ћу вас имати у срцу, у својим молитвама! ЗАУВЕК ДРУГАРИЦЕ!

П.С. Направите камп у Србији и, ако Бог да, посетићемо вас.

С љубављу

Константина Карамани“

Уз Божју помоћ, камп је остварио свој циљ, а вођама пута остаје да се захвале деци на радости коју су нам свима приуштили током заједничког боравка у њему.

Мон. Пелагија