Овим речима се на празник Сретења Господњег на Светој архијерејској литургији у Манастиру Свих Српских Светитеља у Гринбаху у Аустрији обратио Епископ рашко-призренски у егзилу Артемије окупљеном народу. Сретење Господње је својеврсан рођендан ове катакомбе, јер је приликом свог првог архијерејског служења у овој светињи, на Сретење 2015. године, Преосвећени свечано отворио овај катакомбни манастир и од тада се трудио да га у ово време редовно посећује и на овај велики празник у њему богослужи. Изузетак је била прошла година када је због својих обавеза био спречен да дође из Србије и уместо њега је богослужио Хорепископ Максим (Новаковић). Ове године наш архијереј је са својом пратњом, архимандритом Варнавом (Димитријевићем) и јерођаконом Паладијем (Матићем), стигао у аустријску катакомбу на празник Света Три Јерарха у предвечерњим часовима. Овај пут је са владиком из Лелића у посету братији у Гринбаху дошао и његов унук, брат Драган Радосављевић са својом супругом и децом. На сам празник на архијерејској литургији епископу Артемију су саслуживали архимандрит Варнава, протосинђел Димитрије (Ђоковић), јереј Јарослав Кадило и јерођакон Паладије. У току литургије владика је произвео у чин протојереја досадашњег јереја Јарослава из Пољске који је на испомоћи протосинђелу Димитрију у аустријској парохији. На литургији је одговарала певница коју сачињава мешовити хор који воде сестре Дрина Јовановић из Беча и Доротеја Пантић из Граца. Било је присутно око 60 верника из Аустрије, Словеније, Словачке и Немачке.
У литургијској беседи епископ Артемије је, и поред великих проблема које је тренутно имао са гласним жицама, због чега је заиста са великим трудом и напором богослужио, ипак још поучио да „сви ми треба да доживимо своје сретење, свој сусрет са Господом Христом у молитви, у Светој тајни Крштења, у Светој тајни Причешћа, у целом нашем хришћанском животу, и не само да Га сретнемо него да будемо са Њим и Он да буде са нама“.
После литургије уприличена је трпеза љубави, на којој је владичина праунука, Наталија Радосављевић из Лелића, обучена у традиционалну српску народну ношњу, рецитовала родољубиве стихове. Окупљени народ се потом са својим пастиром и монасима фотографисао на предивном алпском сунцу, које је у ове, иначе хладне и снежне, фебруарске дане изненада изгрејало и обасјало падине Алпа на којима се налази гринбашка катакомба, као да је тиме хтело да учествује у овом духовном пролећу које доживљавају верујуће душе из парохије Манастира Свих Српских Светитеља кадгод их посећује њихов добри пастир, предстојатељ Епархије рашко-призренске у егзилу.
Протосинђел Димитрије (Ђоковић)
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.