Празник Св. Кирила и Методија свечано прослављен у Кули

На велики хришћански празник Св. Кирила и Методија, 24. маја, Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Кули. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, јереј Славен (Стевановић), јереј Синиша (Ђурин), јеромонах Пајсије (Марковић) и јерођакон Онуфрије (Ђурђев). Литургији је присуствовало око стотину верника. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Ксенофонт:

„Сјећајмо се дакле, браћо и сестре, тога великог подвига и свете браће словенских просветитеља и учитеља Методија и Кирила. Методија који касније постаде и Епископ, постаде Архиепископ Моравски , и обојица скончаше живот свој овоземаљски угодивши Богу, проповједавши међу разно разним народима Јеванђеље Христово једно и једино које се на разним језицима проповједа, па ето дође и до словенских народа, дође до српског народа, да га и ми на разумљивом језику проповједамо, да га схватамо, да се Богу молимо. Зато не дозвољавајмо онима који данас тврде да на српском језику не може Богу да се моли, да на српском језику не може богослужење да се врши, него тобоже сматрају да само на црквенословенском језику међу Србима може да се богослужење врши. Нетачно, браћо и сестре, такви се сврставају заједно са оним јеретицима тројезичницима који су сматрали да постоје нечисти језици, иако нам је потребно и важно да сачувамо ту свештену традицију словенског језика, односно црквенословенског језика који све словене данас повезује у богослужењу и у свакој словенској цркви заиста можемо да служимо на свом словенском језику, то је једна од редакција словенског језика, дакле, не падајмо у ту мистику и не падајмо у та лажна теолошка тумачења да је то тобоже језик Св. Саве, да се на том језику Св. Сава молио.  Није тачно, браћо и сестре, црквенословенски језик је једна редакција, једна од редакција словенског језика а ову смо добили тек у седамнаестом, осамнаестом вијеку када је нама Србима, нажалост, због тешких историјских околности, због турскога јарма, због турске окупације, због турскога зулума, због турске несреће која се надвила над овим нашим српским земљама, нестадоше оне наше старе књиге Србуље, које су турци палили по манастирским библиотекама, по манастирима и то словенско богослужење које се у Србији користило српско-словенског језика малтене било замрло, изумрло и није више било књига, па смо онда добротом руских добротвора, руских царева добијали књиге из Русије, ту руску редакцију словенскога језика који ето и користимо и благодаримо Богу на томе да заиста са свим словенима можемо да користимо и тај језик, који се ето, већ неколико стотина година користи у богослужењу, али не падајмо у те замке које ђаво подмеће па каже не може се на српском језику молити, не може се на српском језику богослужити, јер то је језик овчара, то је језик кравара, то је језик прљави, то је језик на коме се псује. Потрудимо се ми, браћо и сестре, да освештамо тај српски језик користећи га што више у богослужењу, користећи га у нашим молитвама, не користећи га за профане и баналне и глупе сврхе, а поготову за ту псовку која се толико у нашем народу увријежила од које нажалост и ми хришћани често страдамо.

Нека је благословен Бог који нам посла ову дивну браћу међу словенске народе да нам Господа у Једној Тројици проповједају, који се упрегоше у тај благи јарам Христов, да би и ми данас могли да се молимо Богу и на словенском и на српском језику. Нека је благословен Бог који хоће да се сваки народ и сваки човјек спасе, сада и увјек и кроза све вјекове. Амин“, беседио је Владика Ксенофонт.

Потом је Владика Ксенофонт уручио захвалнице и то: Милици Јандрић из Куле (ктиторску захвалницу), Николи и Ангелини Крга из Сомбора, Филипу, Марији и Бојану Келић из Сомбора, Мирјани Арваjи из Црвенке и Сузани Јошевић из Куле.

Захвалнице су додељене за исказану делатну љубав у борби за очување чистоте светог Православља.

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба