Празник Светог Великомученика Димитрија у Гринбаху код Беча

Поводом празника Светог Великомученика Димитрија, који је ове године пао у Недељу 23. по Духовдану, Епископ Артемије је са својом пратњом и сарадницима четири дана боравио у Аустрији у нашој новооснованој катакомби-манастиру Сабора Српских Светитеља.

У катакомбу смештену на крају села Гринбаха у подножју планина Хое-Ванд (у преводу са немачког: „високи зид“) и Шнеберг („снежна планина“), које заједно чине планински масив који Бечлије поносно називају Бечким Алпима, Епископ Артемије је стигао у четвртак 5. новембра у поподневним часовима, где га је радосно дочекало братство манастира и православна паства придошла из Беча и околине, из Доње Аустрије и Штајерске. После приређеног послужења и одслужене вечерње службе окупљени народ се полако разилазио својим домовима, остављајући госте да вече и наредни дан проведу у одмору на свежем планинском ваздуху по изузетно пријатном и топлом времену за овај период године.

У суботу 7. новембра на Задушнице у катакомби су архимандрит Варнава и јерођакон Паладије одслужили заупокојену Литургију, а потом је општи парастос за све покојне православне хришћане служио Преосвећени владика Артемије. Епископу је на парастосу саслуживао и настојатељ манастира, протосинђел Димитрије (Ђоковић). По одслуженој заупокојеној служби, Владика је присутне вернике, којих је било неколико десетина, подсетио на значај наших молитава за покојне, као и на важност одржавања општих парастоса у дане када је Црква прописала да се они служе. Празнично велико вечерње уочи празника Светог Великомученика Димитрија одслужио је архимандрит Варнава, а присутни Епископ Артемије је осветио петохлебницу на типиком предвиђеној литији у част Светог Димитрија Мироточца Солунског, а потом је поделио братији и окупљеном народу.

На сам празник Архијерејску Литургију је служио Преосвећени владика Артемије уз саслужење архимандрита Варнаве, протосинђела Димитрија и јерођакона Паладија. Присутно је било око једне стотине верујућих православних Срба, којима је била посебна част и радост да их Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу посети већ трећи пут ове године. После одслужене Литургије Владика је пресекао славске колаче и потом у беседи честитао славу свима који славе Светог Димитрија, поменувши најпре да као крсну славу овог светитеља слави архимандрит Варнава, а као свој имендан протосинђел Димитрије.  Владика је у беседи подсетио на подвиг светих страдалника за веру Христову Димитрија и Нестора, указавши на то да Свети Димитрије није заштитник само града Солуна, већ свих оних који га молитвено призивају и славе и очекују његово заступништво пред Богом за своје спасење. Празник светих мученика је увек прилика да размислимо о назначењу правих хришћана и потреби да буду и они гоњени од овога света и греха који не трпе Господа Христа. Као и више пута до сада, Владика је очински подсетио на јеванђелску истину да „ако неко није гоњен за Господа Исуса Христа, очигледно да није Његов верни ученик, јер само они који су Његови они и бивају гоњени од овога света“. Владика се на крају беседе помолио „да Господ и нама дарује духовне и телесне снаге, као што је даровао и свим светим мученицима и исповедницима вере Христове, да издржимо на путу исповедања праве, чисте, неокрњене вере православне, да останемо на путу Светога Димитрија, на путу нашега Светога Саве, на путу свих Светих угодника Божијих и да тако служећи Богу у вери, смирењу и трпљењу, подносећи све невоље које нам свет чини и ми припремимо себе за Царство Небеско, да тамо где се и они данас налазе Господ и нас прими“.

Свечарско славље и духовна празнична радост су се из капеле посвећене Сабору Српских Светитеља пренели и у трпезарију ове катакомбе која је још у изградњи и наставили током трпезе љубави коју су припремиле наше сестре хришћанке негујућу и овде, далеко од свога родног краја, традиционално српско гостољубље. Омањи женски богомољачки хор, који је данас имао први пут прилику да пева на Архијерејској Литургији, током трпезе је отпевао неколико богомољачких и националних песама по којима је већ постао препознатљив.

Дружење са Владиком и гостима дошавшим из Србије наставило се заједничким фотографисањем на од Господа дарованом изузетно пријатном сунчаном дану. Приметна је била на лицу свих присутних празнична радост и одушевљење због посете Епископа исповедника у чијем се присуству осећала благодат и мир Христов за којима чезне свака искрена верујућа душа, а који толико недостају у наше време свеопштег посветовњачења и отпадања од православне вере. Због тога су се тешка срца растајали од Владике, и узевши благослов и поздрављајући се са осталим гостима и манастирским братством тек у касним поподневним часовима одлучивали да крену својим домовима. Не мању радост осећала су и исказивала и присутна наша браћа православни Аустријанци и Руси који скоро редовно походе недељна и празнична богослужења у нашој катакомби. Известан број браће и сестара јављао се телефоном да изрази жаљење што нису могли доћи, јер су због задушница морали напустити Аустрију и посетити своје родне крајеве у којима су сахрањени њихови покојни сродници и пријатељи.

Остатак дана Епископ је са својом пратњом провео у одмору, да би сутрадан у понедељак 9. новембра, после последњих поука датих манастирском братству, у преподневним часовима кренуо назад за Србију.

Протосинђел Димитрије

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.