Празник Ваведења Пресвете Богородице у Барајеву

„Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божији.

Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дјева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божијој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена.

Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет“ када је Дјеву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дјева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година.

Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дјева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи.

Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дјева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.“

На празник Ваведење Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Барајеву, уз саслуживање свештеномонаха, свештеника, и свештенођакона Епархије у Егзилу.

Верни народ који се окупио у великом броју, целивао је икону Пресвете Богородице Тројеручице, која се и даље налази у Барајеву.

У својој празничној беседи Владика је ставио акценат на живот Пресвете Богородице:

„И тако Света Богородица је у свему браћо и сестре, учитељица наша и пример наш како треба да живимо овде у овоме свету. Где треба да се васпитавамо? У храмовима Божијим. И нашу децу да водимо у храмове и да их учимо да тамо слушају реч Божију, закон Божији, заповести Божије. Не само да слушају него и по томе да живе, и ми и они. Јер само тако то ће бити угодно и Мајци Божијој Светој Богородици и Господу Христу и свим светитељима Божијим који су тако живот свој провели на земљи.“

Након Свете Литургије, протосинђел Наум настојатељ Катакомбе, спремио је трпезу љубави за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.