Предраг Лепетић: Против народа и државе (2)

4. „Технички преговори“ и сукцесија

Технички преговори су настали као резултат прећутне сагласности Београда да је коначни статус Косова решен и да се ради „бољег живота свих становника“ треба договорити и реализовати Ахтисаријев план који предвиђа специјални статус српских енклава и културних и верских објеката који се са режимске стране уобличио и јавно објавио кроз компатибилни „План од 4 тачке“ Б. Тадића. Уследили су договори уз посредовање ЕУ њиховог представника Р. Купера, који је између осталог био један од службених градитеља самопроглашења независности сепаратиста.

Преговоре у име Владе Р. Србије води исти онај Б. Стефановић, политички директор у Министраству спољних послова Републике Србије и Шеф преговарачког тимa за разговоре са Приштином, који је својевремено Американцима саопштио Акциони план претходне Владе који је био под ознаком државне тајне. Тако да резултат назови преговора две марионетске стране под контролом истог ментора и њихових „договора“ није ни могао бити другачији но даљи пренос надлежности и признање сепаратистичког ентитета.

Метода коју су заједнички примењивали састојала се од произвођења проблема, договорног решавања на штету Србије и постизања споразума као „највишег могућег (достигнућа) у датим околностима“ са медијским покривањем да је ипак „све у складу за Уставом и Резолуцијом“, као и „националним интересом“. Тако је тзв. договор о царинском печату произвео једнострану акцију заузимања административних прелаза Јариње и Брњак, и био узрок последичног ланца догађаја који се окончао споразумом који је установио интегрисано управљање границом по моделу односа држава унутар ЕУ (и поред Декларације Н. Скупштине о повратку у пређашње стање пре насилног заузимања пунктова и режим под Резолуцијом 1244). Договори у писаној форми су тек на притисак јавности били обелодањени, са и даље недоступним оперативним актима који додатно одређују њихову суштину, а који ће се у пуној примени показати у правом светлу. Али и такви, довољни су да прикажу сву њихову противуставну природу и намеру да се нижим актима врши промена а потом накнадно легализује променом неусаглашеног Устава и прихватањем „нове реалности“, као и урушавањем поретка установљеног Резолуцијом 1244 СБ УН. Увек су у питању новоуспостављени „привремени“ односи, са трајним последицама у новој реалности, „две стране“ доведене до вишег нивоа равноправности и реципроцитета уз посредовање и контролу ЕУ-ЛЕКСа и уз истискивање улоге УНМИКа и овлашћења датих Резолуцијом 1244. Заправо, утврђивањем једнаког статуса уговорних страна већ се прећутно признаје независни статус „Косова“ који то нема ни као „АП КиМ“ према Уставу а ни према Резолуцији 1244 СБ УН где се наглашава суверенитет Србије а не „Косова“.

Пре свега објављени[1] договори изазивају сумњу у комплетност и ваљаност јер нису валидно потписани и оверени и од УНМИКа који је једини овлашћени преговарач у име и за рачун цивилне управе на основу императивних овлашћења датих на основу Резолуције 1244 СБ УН за територију под међународним протекторатом УН, и поред улоге ЕУЛЕКСа и посредовања ЕУ. Aко се овим политичким договорима и текстовима формално мањкавим, дода и непознати садржај аката који служе за њихову операционализацију, онда то даје праву слику начина на који се волунтаристички врши растакање Србије. Свако спровођење оваквих договора биће, пре свега, на личну кривичну одговорност домаћих актера. Остављајући елемент формалне ништавости, који не може конвалидирати подзаконски акт-Уредба владе РС, јер договори немају подлогу ни у важећим прописима ни одлуци скупштине (безуспешно покушана)[2], што су констатовале и стручне службе владе[3], треба утврдити и сам садржај ових споразума са политичким последицама и реалним утицајем на живот свих грађана Србије.

Царински печат
Опет су у питању две симетричне стране од које једна Р. Србија признаје другој самостални царински печат са натписом „Косовска царина“ како је потврђен свим чланицама Цефта а чији је до сада био потписник и заступник УНМИК у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН (Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244- (CEFTA)[4], чиме је установљен нови субјект и нови царински режим директно противан међународном протекторату који не предвиђа непосредно иступање „Косова“.

Слобода кретања

Договара се да „Становници сваке стране треба да буду у могућности да слободно путују у оквиру или преко територије друге стране“ (чл.1). У том циљу „Свака страна ће примењивати“ „систем личних карата за прекогранична/административна путовања“ (чл.2) уз могућност праћења „писаних документа“ „за становнике“ који „транзитно путују у трећу земљу“ (чл.3). „Као прелазно решење свака страна ће омогућити становницима друге куповину граничног/административног осигурања“ (чл.4). А која се у пракси показала дестимулативном јер се у засебном и неједнако високом износу оптерећују путници.
„Свака страна ће“ „да омогући становницима друге стране да слободно путују“… „користећи возачке дозволе које су издале њихове власти“ (чл.5). У том циљу као „привремена мера“ „власти на Косову“ „ће продужити важење КС регистарских таблица“ (чл.6). А „сви власници аутомобила са пребивалиштем на Косову ће користити РКС или КС регистарске таблице возила“. „Издаваће их надлежни органи на Косову а биће дистрибуиране уз посредовање Еулекса…“ (чл.7). „Као привремена мера, власти у Београду“ ће омогућити возилима са Косова која имају возило са КС регистарским таблицама да слободно путују у или преко њене територије“ (чл.8). „Као привремена мера, сваки власник који то буде желео, биће доступне привремене регистарске таблице за возила на релевантним граничним/административним прелазима“ (чл.9). Уз напомену да ће „Сва излазна/улазна документа садржати неутрални језик“. Поново легализација самопроглашене власти на „Косову“ и једнакост аката које издају обе стране, поново омогућавање путовања са Приштинским актима и у целом контексту свих договора један од елемената истицања суверености сваке стране у споразуму без обзира на прикривајући „неутрални језик“ и засебно тумачење да се ради о административном прелазу систем се успоставља као међудржавни.

Прихватање универзитетских диплома

На основу необјављених оперативних закључака и прилога, две равноправне стране у једнакоправном статусу међусобно признају универзитетске дипломе издате од универзитета сваке од страна уз обострану оверу и сертификацију ЕУ, што такође уздиже субјективитет „Косова“ и легализује институције противно одредбама Резолуције 1244 која не предвиђа непосредно иступање.

Матичне књиге

Овим се Р. Србија обавезује да другој страни омогући формирање поуздане матичне службе на Косову и тако ојача сепаратистичке институције, тако што ће доставити копије оригналних матичних књига из привремено измештених општинских управа на територију централне Србије а које ће оверити Еулекс задужен за изградњу тзв. државе Косово. Оне нису достављене ради рада привремене цивилне управе УНМИКа већ ће послужити за легализацију нецентралних органа самопроглашене независне творевине и поузданости података, издавања њених аката, и као основ за издавање личних докумената.[5]

Катастарска евиденција
Овим „договором“ Србија је у лику Б. Стефановића прихватила институције сепаратистичког „Косова“ дакле, сем извршне власти са којом се споразумева, законодавне власти на основу којих се издају документа и судску власт на територији под међународним протекторатом, чак и изнад Врховног суда Србије као највише судске инстанце и оличења суверенитета.

Наиме, установљава се Трипартитна имплементацијска група, у саставу стручњака са обе стране којима председава представник ЕУ која надгледа рад Техничке агенције која оперативно „успоставља поуздани катастар на Косову“ (тач.2) на основу оригиналне катастарске евиденције коју ће Србија доставити у копији Специјалном представнику ЕУ (тач.3). У случају неслагања и празнина копија пре 1999 и оригинала насталих после 1999. године („реконструисаног катастра Косова“) Трипартитна група преноси спорно на правосуђе на Косову (тач.4). Први степен чини Комисија „Косова“ (тач.6) а други степен који решава по жалбама „Међународни панел судија у Врховном суду Косова“ „Одлуке Врховног суда Косова …ће бити коначне и извршне и неће моћи да буду оспораване“ (тач.7). „Катастарска агенција Косова ће спроводити коначне судске одлуке тако што ће уносити неопходне промене у косовски катастар“ (тач.8). „(Трипартитна) Имплементацијска група ће надгледати брзу реализацију и функционисање горе наведеног аранжмана и редовно ће (у) Дијалогу подносити извештаје о напретку“ (тач.9).

Дакле, тако важно питање евиденције приватне својине, приватне пословне имовине и приватне црквене имовине (тач.1) потпуно је предато у руке „непристрасним“ отимачима да донесу коначну одлуку јесу ли починили узурпацију. При овоме власти Београда треба да легитимишу својом кооперативношћу органе власти „Косова“, учине неспорним стање власништва на „Косову“ и да легализују отимање српске земље без могућности да се успротиве сем у Имплементацијској групи која нема могућности изрицања санкција и преиначења одлука „Косова“. То је дакле највише постигнуће у датим околностима и у складу са Уставом и Резолуцијом 1244?!

Договорени закључци у вези са IBM

Поново на делу иста методологија која има да представи да се Београд држи принципијелно суверенитета док стварно гради институције и сувереност сепаратистичке творевине уз резерве и ограде које се односе на тумачења и субјективне представе сваке од страна а не стварне последице које изазивају у правном саобраћају и фактичким односима.(  Једна страна препознаје линију као границу, друга страна препознаје линију као административну линију.) Ствара се систем од елемената стечених права ентитета који удаљава Србију од прокламованог циља задржавања суверених права, скуп договорених мера који успостављају односе који удаљавају Косовске власти од централне власти и одређују меру децентрализације која их чини самовласним на територији коју контролишу. Тако је на делу удаљавање од статуса ентитета и положаја АП КиМ до мере да Београд више нема никаква права ни утицај на побуњеној територији као ни цивилна власт међународног протектората оличена у УНМИКу.

У преговорима је стварна позиција Београда дефанзивна и неједнака јер урушава своје почетне позиције утврђене Уставом и Резолуцијом 1244 СБ УН и уз његову кооперативност и уступке формално слабију страну чини јачом до формалне и стварне једнакости у статусу преговора независних држава. Београд даје надлежности и привилегије Приштини, оно што јој по природи несуверене територије и владе не припада и што једностраним актима не може легализовати, и тако чини себи директну штету признајући постепено елементе државности и статуса вештачкој и по себи неодрживој творевини.

Дакле, „обе стране“ као „део Агенде ЕУ за западни Балкан“ од којих ће се захтевати да хармонизују своје законодавство са ЕУ тековинама, а посебно да примене концепт IBM, у складу са Лисабонским уговором и релевантним законодавством ЕУ, и то у фусноти: Како је дефинисано посебно у Шенгенском граничном законику, Frontex пропису, Пропису о трансграничном саобраћају, VIS пропису и Законику заједнице о визама (чл.1). Ради се о односима између држава чланица ЕУ који се успоставља између Р. Србије и дела њене територије, толико о добрим услугама ЕУ која намеће а Србија прихвата да сама са собом има унутрашњи однос као међудржавни. Све остало што следи из ове почетне премисе само следи исту логику аналогних односа равноправних и једнакоправних субјеката. „заједничке интегрисане пунктовe на свим њиховим заједничким IBM прелазима“ (тач.3) „заједнички одређени, на којима ће званичници сваке стране обављати одговарајуће контроле“. Изузетно, и ограничено само на заједничка IBM подручја, стране неће истицати симболе своје јурисдикције (тач.4) „избалансирано присуство“ „свих релевантних органа обе стране, као што су царина, полиција и т.д.“ (тач.5). „Како је дефинисано у Заједничким акцијама Савета 2008/124 CEFSP, члан 3, став a. (фуснота 3) на прелазима Јариње/Рудница и Брњак, ово присуство укључује званичнике EULEX-а. EULEX ће, такође, бити присутан и на прелазима Кончуљ, Мердаре, Мутиводе и Мучибаба.“

У основи аранжмана биће јасан задатак преноса важећих законских одговорности и обавеза на јурисдикције сваке од страна. (тач.6) „Биће основана трипартитна група за имплементацију којом председава ЕУ,“ „биће сачињен и потписан Технички протокол, према потреби одвојено са ЕУ, који ће узети у обзир различите погледе страна на питање статуса. Импликације ових закључака биће узете у обзир приликом имплементације слободе кретања.“ (тач.7) Тачком 8. се изузимају од договора „било каква општа или специфична царинска или фискална питања.“

Овим су недвосмислено успостављени царински прелази, пунктови и режим, док су остала питања царинска и фискална, утврђивања границе и граничних каменова остављени за касније фазе договора, како би се на тим питањима држала пажња јавности да није договорило то што јесте и што је успостављено главним и одређујућим одредбама. Наравно, и овај договор треба посматрати у вези са другим договорима о царинском печату и слободи кретања који дају праву слику односа две стране, којима је Србија признала статус друге и експлицитно и имплицитно и формално и фактички.

Договор о регионалном представљању и сарадњи

„Обе стране“ признају назив „Косово*“ (са звездицом) као „једини назив који ће се користити у оквиру регионалне сарадње“ (тач.2) а „фуснота која ће се примењивати у вези са звездицом“ ће гласити „Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова“ (тач.3). „Косово*“ учествује за свој рачун и говори за себе на свим регионалним скуповима (тач.4) а представник „Косова*“ ће потписивати све споразуме под називом из тач. 2 и 3. „Домаћинима састанака се сугерише да избегавају приказивање националних симбола“ (тач.7) док се улога УНМИКа редукује и своди да ће „представник УНМИКа бити позван на сусрете“ а „У погледу измена постојећих споразума потписаних од стране УНМИКа, ови закључци неће бити тумачени тако да прејудицирају законска права УНМИКа.“ (тач 6)

И на крају у тач. 10. открива се да се не ради само о оквирној „регионалној сарадњи“ (тач.2) и „свим регионалним скуповима“ (тач.4) већ под „регионалним организацијама“ обухвата и ванрегионални ниво, дакле „постојеће и будуће међувладине организације или договори“, дакле на државном статусу влада а не асиметричних ентитета како би да лажно прикажу домаћи преговарачи, „регионални сусрети“, како редовни, „ових организација“ (међувладиних) тако и ванредни „као и ad hoc тела“, формални као и са истим статусним уважавањем „неформалне сусрете“ „у региону Балкана“. Да би се на крају открило да се ради о истоврсном статусу државних кандидата (одвојено и Косово и Србија) за придруживање ЕУ као и „сусрети са институцијама ЕУ у контексту Европске агенде“ чиме се ниво представљања подигао са регионалног и Балканског на ниво ЕУ, као међународне организације у статусу субјекта међународног права и тиме отворио пут самосталном представљању ка осталим међународним организацијама.

Б. Стефановић владин „преговарач“ ове „привремене“ договоре назива првом фазом иза које следи друга[6] о електродистрибуцији и телекомуникацији као и коначном споразуму према моделу „Ахтисари-Тадић“ уз окончање мисије ЕУЛЕКС али и УНМИКа и КФОРа и осамостаљења сепаратистичке творевине, директним пристанком или непротивљењем Србије, уласком у чланство УН а не њеног останка у државноправном поретку Србије када је претходно све учињено да се ентитет осамостали и да централна власт нема на њега никакав утицај нити му одређује својим Уставом статус.

О каквом се резултату тих договора ради говори и њихов резултат. Наиме, Р. Купер доставља чланицама ЕУ текст договора на знање и „да тумаче како хоће“[7] али они који су признали независност „Косова“ (без фусноте) не уважавају тај споразум већ га користе као потврду успостављених билатералних односа са Косовом. Истовремено УНМИК одлучује да се повлачи са свих регионалних скупова на којима се појављује „Косово*“[8]. Какву корист је од овога имала Србија, очито само штету на плану одбране КиМа, али и потврду статуса кандидата на безалтернативном путу евроинтеграција, што је очито примарни стратешки циљ, а не одбрана своје државе и народа.

Тако су ти нелегални преговори и противуставни договори постали ново поље испуњавања захтева у међуусловљеном процесу одрицања од КиМа и приступања ЕУ. После признања аката сепаратистичке власти у Приштини, јавних исправа и преко њих легализације издаваоца, границе између Србије и ентитета „Косова“ уследио је и захтев за признањем међународног субјективитета преко формуле о регионалном представљању. Да ли ће Косово*, надаље и до када, бити третирано асиметрично као регион Србије, како би да прикаже режим у Београду или као самостални ентитет који у симболичком смислу има уважавање као и друге државе. Очито је изграђена самостална позиција без УНМИКа, не само у регионалним организацијама већ ће бити третирано и од саме ЕУ као међународног субјекта права и свих чланица као формални државни субјективитет, јер му истовремено дају апликацију за придруживање као самосталном кандидату одвојеном од Србије[9]. Изговор Београдских власти[10] за „споразуме“ је до сада био да се мењала ситуација на терену, да је Приштина једностраним актима, сама и уз помоћ ЕУЛЕКСа, незаконито освајала фактички простор који је невољно признаван као реалност па је договарао „највише у датим околностима“ како би сачувао бар формалну страну Устава Србије и Резолуције 1244 СБ УН, сада није могао бити примењив.

Овај кључни договор није настао као резултат једностраних аката Приштине јер она се није могла легитимисати као међународни субјект, већ као део ширег сценарија и трампе у коме Србија за предају суверених права добија статус кандидата за чланство у ЕУ. Сваки изговор да је Србија признала реалност је нетачан, јер реалност је било легално међународно представљање утврђено поретком Резолуције 1244, преко УНМИКа, које Приштина није могла дезавуисати и самовољно испливати као перфектни субјект међународних односа, што јој је примарни циљ како би до краја поткопала Резолуцију 1244 и поред постигнутих билатералних признања. Предуслов је била стабилизација унутрашњег поретка, постојање ефективне власти, територије и народа који контролише. Остао је неконтролисани север косова, са „паралелним институцијама (Србије)“, али „везан“ признањем од Београда аката власти Приштине на целој територији и гетоизирањем кроз претварање административних прелаза Јариње и Брњак у интегрисане према европском моделу граничних прелаза између држава чланица и насилним уклањањем заштитиних барикада од српске жандармерије[11].

Та последња граница која је пређена највише је поткопала суверенитет централне власти. То што су изграђене институције, што су признати акти као валидни држало је ствар у унутрашњем, затвореном стању али утврђивање границе, прелаза и легалности царинских печата дало им је додатну снагу, да би статусно представљање представљало не само нелегално прелажење граница поретка протектората већ и дезавуисање примарног унутрашњег поретка Србије. Омогућавање претходника „сукцесору“ да његови акти буду израз легалне власти а његови представници легитимни заступници субјективитета извело их је на међународни ниво јавноправних односа, као субјекта међу признатим државама. Ограничење на регионални ниво не мења суштину да су и на том нивоу израз међународног субјективитета „Косова*“ а да то нису представници Србије, нити представници УНМИКа као формализованог међународног протектората. Без УНМИКа и сама Резолуција постаје формална и на путу да буде без правног дејства јер се на терену не спроводи њене одредбе. Дефектна сепаратистичка и самопроглашена влада у Приштини тако је од самог Београда призната статусно као суседни међународни субјект права са којим равноправно преговара и гради добросуседске односе.

Косовским албанцима наравно на путу пуног међународног потврђивања независности и чланства у УН, и даље представља препреку Резолуција 1244, јер не могу бити истовремено макар и под формалним протекторатом и тражити пријем у чланство УН. Косовским србима је позивање на Резолуцију последња заштита јер без ње остају на милост и немилост огољеном окупатору а уједно представља и ограничење за апсолутну примену силе Натоа који делује под УН и мандатом КФОРа.

Остала је та последња формална резерва као препрека до пуног статуса, дезавуисања Резолуције 1244 СБ УН и саме Србије која је остављена за последњи чин процеса самопорицања али и за њега припремљен је сценарио и чекају се предрадње у промени свести и воље српског народа и у формалној обзнани од централне власти. Остао је само задњи акт у виду дерогирања саме Резолуције 1244 СБ УН која ће поклекнути пред споразумом о окончању сукцесије и прихватању плана „Ахтисари-Тадић“ како се називају суштински „технички“ преговори и договори у процесу који је довео „Косово*“ до врата УН и потпуног уважавања међународног субјективитета као нове реалности где се воља „косовског народа“ не може игнорисати.

И док се председник заклиње да никада неће признати независност албанског „Косова“ својим договорима и политиком управо супротно чини[12]. Све време се ради на грађењу позиције Приштине да не би после обесмишљавања Резолуције 1244 СБ УН и краја међународног протектората постојао елемент државности на коме би се испоставио суверенитет Србије, већ се одмах „Kosovo“ уз помоћ ЕУЛЕКСа и ЕУ увлачи у процес припајања ЕУ паралелно са процесом који води и Србија, како би се Кфор за једну ноћ преобукао у Нато као безбедносна гаранција државности. Остао би провизоријум који чува Нато без кога сепаратна творевина по себи не би могла опстати, и поред форме коју су јој западне силе подариле.

Зато је председничка брига за своје држављане лицемерна и лажна, јер какав бољи живот који он наводно технички омогућава њиховим прилагођавањем и подвођењем под туђу власт, у ропство и окупацију, у нелегалне и доказане криминалне творевине. Какав то бољи живот могу да очекују не само Срби, већ сви држављани у рукама од запада постављених криминалаца.

5. Пут Србије у Евроатлански поредак без Косова и Метохије

Просрпски председник прозападног режима убеђује јавност да је могуће путовати истовремено у два искључива правца, ка ЕУ и очувању суверенитета над КиМ-ом. Чињенице не потврђују већ напротив демантују прокламацију. За западну империјалну алијансу (САД и ЕУ) независност Косова је коначна чињеница[13], за њих више не важи Резолуција 1244 СБ УН[14] а ЕУ тражи одрицање Србије од Резолуције[15] и одрицање од КиМа[16]. Б. Тадић и не покушава да утиче на промену става „западних пријатеља“ већ све време покушава да појединачне акте предаје суверенитета представи као заштиту националног интереса. Јер како сам каже „независност Косова не мора нужно да значи ‘губитак’, ако се подесно одреди у умовима бирача“ (Викиликс, Н. В. стр. 23). Тако корисна лаж постаје идејни темељ на коме се гради манипулативна зграда и уз медијски монопол[17] обликује јавно мњење, замагљивањем појмова и обртањем смисла. Пропагандна матрица Б. Тадића „и Косово и ЕУ“ стварно значи „од Косова ка ЕУ“, а по речима председника[18] представља валидну и дејствујућу идеолошку подлогу стратегије и државне политике тако да је прихвата и главни прозападни опозицинар Т. Николић[19] као и А. Вучић[20]. Медијска догма и лаж пропагандно затвара повремене провале истине и апсурде и прекрива новим догађајима и кандидатуром која постаје крунски доказ исправности једне политике. Преварни потенцијал који задовољава домаће јавно мњење није дакле исцрпљен и ако су разумни разлози потрошени јер циљ није досегнут ни у једном од два међусобно искључива правца. Идеолошка магла која треба да прикрије удаљавање од КиМа и приближавање ЕУ није доведена до главног циља чланства у ЕУ, па је нецелисходно јавно одустајање од КиМа и ако је процес доведен до етапе формалног признања сепаратистичког ентитета. Али ни разлози због које се све жртвује не стоје боље, па и они морају да се фалсификују сејањем пропаганде о сигурном „бољем животу у ЕУ“[21], „европским стандардима“[22], као и застрашивањем да би сваки други пут био „катастрофа“[23] и неизвесност[24].

То што је ЕУ у кризи[25], што су све државе чланице сем Немачке пред банкротом, што не желе проширење[26] ни богати ни сиромашни чланови јер би значило улазак нових гладних уста и смањење помоћи угроженим члановима из празног буџета и што се нова приступања одлажу за после 2020 године[27], то за евроунијате није довољно не безалтернативном путу на коме ће слепо ићи до краја.

Такође, ни амерички униполарни свет новог светског поретка, чији је део и ЕУ, не стоји боље, јер су саме САД у структуралној кризи[28], као и либерална идеолошка матрица која се изобличава у корпоративни фашизам уз укидање демократских права и агресивне пљачкашке походе који империјално предузимају у кључним регионима света. Као што ни С. Милошевић није видео последице пада Берлинског зида и нарастања униполарне силе Америке, тако ни демократска послушничка клика не види декадентни силазак западне Империје, настанак мултиполарности и уздизање Евроазије.

Треба указати да примарни интерес западних сила није формално припајање и улазак Србије у ЕУ[29], већ контрола геополитичког простора, који је исказан ултимативним захтевима из Рамбујеа да војно запоседну Србију и потом агресијом[30], као и цео Балкан[31] а који су реализовали потписивањем СОФА уговора са Б. Тадићем. Остаје питање формалног чланства у Натоу али се оно одлаже због већинског противљења српског народа, генерација које су доживеле противправну агресију, окупацију дела земље и страховите последице по здравље због коришћења радиоактивне муниције. Зато и немачки амбасадор позива да Нато сматрају пријатељском организацијом[32] а Б. Тадић указује на предности сигурности савеза, „Али ће нам бити кудикамо лакше да се нађемо на носачу авиона а не на папирном бродићу на коме се налазимо свих ових година“ (Интервју Б. Тадића, Данас 02.06.2011. год). Тако би се по фантастичним замислима демократа и поред предаје КиМа, на крају помирили са албанским терористима, јер границе у ЕУ нису важне а заједнички би војевали у Натоу за империјалне интересе запада широм света.

У том завереничком сценарију састављеном од низа етапа превођења, коруптивне дотације и бољи стандард имали су да затоме осећај родољубља како би се на општем отуђењу одрекли своје државе и достојанства. Али историја се поиграла са завереницима и економска криза их оставила без мотивационог фактора који је требао да потисне државни и народни разлог. Њихова прича о бољем животу за коју је требало трампити достојанство, народ, државу, културу и веру оголила се и постала неуверљива на започетом путу евроатланских интеграција.

Па шта је онда кључни разлог самоубилачке политике и слепог срљања где државни и народни интерес има само штету од савеза са отвореним непријатељима. Непродуктивно инаћење[33] где разум више не игра улогу и где доминира фанатизована световнa верa у апсурдно, где се тргује највишим добрима и жртвује извесност сопствене отаџбине ради неизвесних будућих користи, где се врши отворени пристанак на колонизацију, задуживање а државни поредак подређује и адаптира према потребама окупатора, где се војска разоружава и одбрана своди на служење агресорима. Очито је други разлог у питању, сем идеологије, страха подложништва и личних користи, јер се отишло тако далеко да више нема повратка због личног, свесног и вољног саучесништва у задатој стратешкој деградацији и уништењу сопствене државе и народа, територијалном парцелисању, љуштењу на простор и у стање где Срби не представљају чиниоца који би могао да самосталном политиком угрози интересе западних сила. Споља намештена губитничка елита, одржавана негативном селекцијом има да контролише поданике и потпуно их подчини туђим интересима како не би дошли до свести, збацили јарам и покренули се ка слободи. Али, где је граница бесконачних уступака и прилагођавања на своју штету, сем у трајном нестанку оних који по себи представљају проблем. Коначно решење овог пута препуштено је самим Србима.

6. Излаз

Данас није касно и никада неће бити, да се крене у правцу јачања суверенитета Србије, за шта и даље постоји правни основ важеће Резолуције 1244 СБ УН, део територије који није под управом сепаратиста у Приштини и институције Србије. Кључно је после легалног и легитимног референдума и који је показао аутентичне интересе народа и руководства, да треба огранизовати изборе и самоуправу на КиМу, јер Резолуција 1244 дозвољава и штити демократско изјашњавање и формирање органа власти слободним избором грађана. То што УНМИК указује да ради се о техничкој немогућности јер нема довољно људства да организује, није противљење самим локалним изборима[34]. Треба јасно исказати пред међународном заједницом признање Резолуције 1244 СБ УН и суверена права Србије, и истрајати да се целокупна територија врати после протекората у државноправни поредак Србије. Али за тако нешто главна је препрека не само спољни фактор већ марионетска власт у Србији, као и прозападна опозиција која признаје „реалност“ туђинске окупације а не унутрашњег и међународног права и постојања свог народа и државе[35].

Историјски процес могуће је усмерити ка опстанку за шта је нужно променити носиоце погубне политике, извршити стратешку преоријентацију, изабрати савезнике који поштују субјективитет Србије, историјска и сва друга права, пре свега Русију и Кину, које су се и до сада показале доследним у заштити међународног права а тиме и Србије. Кроз поништај неуставних договора и аката отуђења суверенитета и територијалног интегритета уз јавно дистанцирање од политике која је довела у питање опстанак Србије и српскога народа у целини. Јачањем државотворних позиција нужно је одустати од евроатланских интеграција, ССПа и ЕУ кандидатуре, повући сагласност на деловање ЕУЛЕКСа и ревитализовати улогу УНМИКа на КиМу и тиме потврдити Резолуцију 1244 СБ УН. Ово би имало за последицу и јачање позиције косовских срба и подршку јавног мњења очувању једине отаџбине.

Сви самодеструктивни договори чак коначно и потпуно формално признање државности сепаратистичког ентитета од стране Србије неће бити гаранција његове дуговечности како због његове неспособности да се самостално одржи тако и због мањкаве воље дате од марионетског режима у Србији који не може да конституише релевантан резултат, јер никада неће бити израз аутентичне воље и пристанка целокупног српског народа. Давање речи издајника не обавезује као ни празне приче и договори, чак ни референдум не може бити обавезујући за будуће генерације које ће се снагом воље вратити на отето огњиште.

Урушавање културе, вере и цркве, писма, историјске свести и права, управо и има за циљ да обесмисли косовско опредељење као извор животне снаге, опстанка народа и државе. Успоставом јединства свести и политичке воље целокупног српског народа започеће покрет ревитализације и опстанка, управо супротно оном путу којим су непријатељи извршили распарчавање, поделу и унутрашње урушавање.

Косово није изгубљено, оно стамено стоји где је увек и било и чека освешћење и повратак Срба вери и себи.

(*Напомена: Б. Тадић je 05. априла 2012. године дао оставку на функцију председника и потом поднео кандидатуру за трећи узастопни мандат на председничким изборима за 06. 05. 2012.)

У Београду, 07.04.2012. године

Предраг Лепетић

Напомена:
Против народа и државе 1

————————————————————————————————————
[1] http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/
[2] http://www.vesti011.com/2011/11/protiv-vladine-deklaracije-i-poslanici-vlasti-sa-kim/
[3] http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/187573/Kosovski+boj+u+MSP.html
[4] http://www.seio.gov.rs/dokumenta/sporazumi.197.html
[5] http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=21257:2011-11-17-18-12-21&catid=48:vesti
[6] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/310828/Stefanovic-Zavrsena-prva-faza-dijalogadolazi-komplikovanija
[7] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:371781-Kuper-Fusnotu-da-tumaci-kako-ko-hoce
[8] http://www.naslovi.net/2012-02-29/slobodna-evropa/unmik-se-povlaci-sa-regionalnih-skupova-na-kojima-ucestvuje-kosovo/3228252
[9] http://www.naslovi.net/2012-03-26/novi-magazin/file-u-ponedeljak-u-pristini/3305305 http://www.nspm.rs/hronika/ketrin-eston-buducnost-kosova-je-da-bude-deo-eu.html
[10] http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/1055010/Србија+и+Европа,+шта+смо+добили.html
[11] http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zandarmerija-zatvorila-alternativni-put-kod-Brnjaka.sr.html%22%20%5Ct%20%22_blank
[12] http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=16929:nije-tragedija-kada-taiju-pomau-sad-i-eu-ali-jeste-kada-mu-pomae-tadi&catid=38:aktuelno&Itemid=59
[13] http://www.vijesti.me/svijet/ambasadori-kvinte-podrzali-integritet-kosova-clanak-38035
[14] http://www.bigradiobl.com/aktuelno/rezolucija-1244-je-mrtva
[15] http://www.naslovi.net/2011-12-12/s-media/berlin-i-hag-trazili-odustajanje-od-rezolucije-1244/3024307
[16] http://www.nspm.rs/hronika/vuk-jeremic-ne-menjamo-politiku-prema-kosovu.html
[17] http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/tadic_mediji_treba_da_su_kontrolori_i_partneri_vlasti.55.html?news_id=218479
[18] Тадић: И Европа и Косово
[19] http://www.nspm.rs/hronika/tomislav-nikolic-radujem-se-statusu-kandidata-mada-je-vlast-uspostavila-granicu-prema-kim.html
[20] http://www.naslovi.net/2011-09-19/alo/vucic-u-eu-bez-obzira-na-kosovo/2817848
[21] http://www.izborzaboljizivot.rs/nastavkom-eu-integracija-obezbedicemo-bolji-zivot-i-veci-standard-za-gradjane
[22] http://pressonline.rs/sr/glasaj2012/SRS/story/212135/Nikolić%3A+U+Srbiji+da+zažive+evropski+standardi.html
[23] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Na-Kosovu-vlada-globalni-kriminal.lt.html
[24] http://www.naslovi.net/2012-03-22/mondo/tadic-narod-nece-izabrati-neizvesnost/3297403
[25] http://www.vestinet.rs/tema-dana/barozo-evropa-u-najvecoj-krizi-od-1945
[26] http://www.dw.de/dw/article/0,,15516812,00.html?maca=ser-Blic%2520Online-2569-xml-mrss%2522%2520%255Ct%2520%2522_blank
[27] http://www.kurir-info.rs/varga-u-eu-ne-pre-2020-a-mozda-ni-tad-clanak-101297
[28] http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=25978:2012-03-12-08-26-13&catid=47:ekonomija&Itemid=38
[29] http://www.novinar.de/2008/03/15/vili-vimer-pismo-kancelaru-gerhardu-srederu.html
[30] http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/cilj_bombardovanja_bio_je_da_nato_udje_na_kosovo.12.html?news_id=218465
[31] http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2011-06-29/rasmusen-zapadni-balkan-deo-evro-atlantske-porodice
[32] http://www.zastonato.org/2010/10/mas-srbi-moraju-svojoj-deci-da-objasne-da-je-bombardovanje-bilo-ispravno/
[33] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=03&nav_category=1262&nav_id=587579
[34] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/212551/Zbog-okolnosti-na-terenu-nema-izbora-na-Kosovu
[35] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:370340-Stefanovic-Narod-zna-da-nismo-izdali