Преображењски манастир у Леушићу свечано прославио храмовну славу

Светли празник Преображења Господњег свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. Централна прослава овог великог Господњег празника у епархији традиционално се обавља на новом српском Тавору – Преображењском манастиру у Леушићу, на планини Рајац.Ова света обитељ, чудесно преображена силом Божијом из малог молитвеног кутка епархије у значајно духовно жариште нашег народа, је и ове 2015. године, на Преображење, била стециште многих богољубаца из разних крајева Србије и шире. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење 8 свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је монаштво епархије и око 350 верника. Већина верника се на Литургији причестила пречистим и животворним Тајнама Христовим.

У својој архипастирској беседи Владика је најпре изнео јеванђелски опис чудесног догађаја преображења Господњег на Тавору, а затим је говорио о поруци празника:

„Господ се преобразио и показао да је Он истинити Бог, показао је и шта је прави и истинити човек. Показао је да је човек, прави човек – само човек без греха. Он се преобразио не ради Себе, што је Њему то требало, него ради нас људи –  да нам покаже да смо и ми дужни да преобразимо себе, да лик Божији који је у нама преобразимо.

Господ је саздао човека по образу Својему и по икони Својој, тај лик Божији у нама био је упрљан гресима свакога од нас, тај лик је у нама упрљан гресима нашим, страстима нашим, рђавим делима нашим. То су наши греси браћо и сестре, који лик Божији у нама прљају, унакажују и премазују разним црним бојама и катраном греха.

А чиме ми да душу своју очистимо? Чиме да лик Божији обновимо у себи? На који начин да се ми преобразимо, да будемо оно што је Господ данас показао на гори Тавору? Пре свега Вером истинитом Православном, оном коју је Господ оставио преко својих ученика у Цркви својој, Његови ученици предали светим Оцима и преко њих та вера сачувана до дана данашњег. Јер без вере није могуће угодити Богу, каже свети апостол.

А онда чиме још можемо да чистимо душу своју? Свим хришћанским врлинама, и постом и молитвом и уздржањем и љубављу и скромношћу и смиреношћу и трпљењем и опраштањем својим ближњима. Све су то врлине које је Господ оставио у Цркви Својој и заповести Његове да се ми помоћу њих усавршавамо, преображавамо и припремамо себе да пођемо у нашу небеску отаџбину, тамо где су сви пре нас преминули угодници Божји, где сви светитељи Божији обитавају, да се и ми нађемо са њима и да наследимо живот вечни, ради чега је Господ и дошао на земљу“.

После заамвоне молитве Владика је обавио чин преображењског освећења грожђа. Након Свете Литургије обављен је чин резања славског колача и благосиљања кољива које су принели домаћини славе. Поред мати Варваре и њених сестара, ове године је домаћин славе био брат Славко Радовановић из Лучана. За идућу годину су се пријавили: Војин Ристић из Земуна, Ненад Ђерасимовић из Земуна и Милан Живановић из Београда.

После Свете Литургије уследила је трпеза љубави за све присутне.

Са особитом љубављу је сестринство преображењског манастира угостило мању групу наших сународника из далеке Аустралије, као и мању групу православних Италијана из много ближе Италије. Србе из Аустралије је, после трпезе љубави, посебно примио и преосвећени Владика Артемије. Гости су најпре затражили архијерејски благослов и молитве, а затим су Владици пренели молитвене поздраве верника из Мелбурна и Сиднеја. У свом даљем обраћању Владици, препуном поверења и и љубави, изнели су, у име многих наших сународника у Аустралији, молбу да се у борби за чистоту вере, борби за српску народну душу, коју Владика води са монаштвом, свештенством и верним народом, не заборави српски народ у Аустралији, да се и тај део српске душе заштити од разорног утицаја екумениста. Владика је изразио наду да ће Господ излити милост своју и на мало стадо у Аустралији у догледно време.

Морамо рећи у овом прилогу и то да су наши сународници из Аустралије, својим материјалним прилозима, имали значајног удела у оживљавању и изградњи манастира Светог Јустина Ћелијског у Барајеву.

Нека би Господ духовно обогатио епархију у егзилу новим посленицима – пастирима и архипастирима Христовим, како би и она, од свог сувишка, узвратила малом стаду у Аустралији, у славу Господа, Који се на Тавору преобразио у слави пред својим светим ученицима и апостолима.

Амин. Боже дај.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорена на Литургији.