Преподобна Сара

13. ЈУЛИ

СПОМЕН ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ

САРЕ (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за јули)

 

Египћанка, живела и подвизавала се у Египту. Као девица отишла на подвиг и шездесет година подвизавала се на обали реке Нила, недалеко од Александрије. Примером свог подвижничког богоугодног живота привукла многе женске к монашком животу. Упокојила се у Господу 370 године. У књизи „Рај Отаца“ пише о преподобној Сари ово: Једном два велика старца и отшелника кренуше са Пилусијске Горе к преподобној Сари. Путујући, они збораху између себе: Хајде да понизимо ову старицу. – Када стигоше к њој, они јој рекоше: Пази да ти се разум не погорди и ти рекнеш: гле, отшелници долазе к мени која сам жена. – Преподобна им од говори: По природи јесам жена, али не по разуму. – У истој књизи пише за њу да је једном приликом рекла: Ако се помолим Богу да ми да обавештење о свим људима, наћи ћу се плачућа пред вратима свакога од њих. Него је боље да се помолим да ми срце буде чисто са свима. – А имала је преподобна увек у себи сећање на смрт, па је говорила: Пођем да ставим ногу своју на лествицу да се уз њу попнем, и одмах пре но што се почнем успињати, стављам смрт пред очи моје. – Причају за аму (мајку) Сару да је тринаест година била силно узнемиравана од демона блуда, и никада се није молила да та борба отиде од ње, него је само говорила: Боже дај ми снаге. А када је једном силно нападе дух блуда, она пође у келију своју да се помоли, не подајући се искушењу због страха Божјег и подвига. Тада јој се телесно јави дух блуда и рече јој: Саро, победила си ме. – А она одговори: Не победих те ја, него Господ мој Христос. – Преподобна Сара беше толика подвижница да је шездесет година седела на реци Нилу и није се освртала низ реку да види ко долази и одлази.