Преподобни Ефросин Кувар

11. СЕПТЕМБАР

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

ЕФРОСИНА КУВАРА (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за септембар)

 

Преподобни отац наш Ефросин[1] беше рођен од простих родитеља, али врлинама својим превазиђе високородне. Многи при знатности свога порекла немају никаквих врлина, и стога падају у дубину ада; а неретко људи незнатни по пореклу, но са добротворном смиреношћу, узносе се у рај Божји. Тако и овај преподобни Ефросин би у једном виђењу виђен у рају, у који се он и усели својим светим животом.

У манастиру Ефросин служаше братији у кујни, и служаше им не као људима него као Богу у великој смирености и послушности. Трудећи се дан и ноћ у послушању он никада не остављаше молитву и пост. Трпљење његово беше неисказано: јер он подношаше многе непријатности, увреде, поруге и честе грдње. Распаљујући у кујни огањ вештаствени, он се разгореваше духовним огњем љубави Божје, и срцем гораше ка Господу. Кувајући јело братији, он врлинским живљењем својим припремаше себи трпезу у Царству Божјем, да би се тамо наситио са онима, о којима је речено: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем (Лк. 14, 15). Он служаше Господу тајно, да би му било плаћено јавно, као што стварно и би. Јер Господ показа на следећи начин како ће наградити слугу Свога Ефросина.

Неки јереј, који живљаше у истом манастиру са Ефросином, свагда мољаше Господа да му на очигледан начин покаже будућа блага која је уготовио онима који Га љубе. И једне ноћи он имаде овакво виђење: виде он себе где стоји у рају, са страхом и радошћу посматрајући неизразиву лепоту раја; тамо он угледа кувара свога манастира Ефросина где хода по рају. Приступивши мујереј га упита: Брате Ефросине, шта је ово? Еда ли је ово рај? Ефросин одговори: Да, оче, ово је рај. Јереј га опет упита: А ти како се обрете овде? Кувар Ефросин одговори: По великој милости Божјој доведен сам да живим овде, јер је ово обиталиште изабраника Божјих. Јереј га упита: Имаш ли какву власт над овим красотама? Ефросин одговори: Колико могу толико и дајем од овога што видиш. – Јереј му рече: Можеш ли ми што дати од тога? – Ефросин одговори: Благодаћу Бога мога узми што хоћеш. – Тада јереј, показавши руком на јабуке, затражи их. Ефросин откину три јабуке и метну их јереју у мараму, говорећи: Узми што си тражио, и наслађуј се.

У то време удари клепало за јутрење. Јереј се пробуди, и прибравши се он сматраше да је био сан оно што је видео, но пруживши руку ка марами он нађе у њој јабуке, које он доби од Ефросина у виђењу, и осети од њих неисказан мирис, и то га силно запрепасти. Уставши с постеље и положивши јабуке на њу он оде у цркву и угледа Ефросина где стоји на јутарњем богослужењу. Пришавши му јереј га закле да му каже где је био ноћас. Ефросин одговори: Опрости ми, оче, ноћас бејах онде где ме ти виде. – Јереј на то рече: Зато те и заклех да објавиш дела Божија, да ти не би сакрио истину.

Тада смиреноумни Ефросин рече: Ти си, оче, молио Господа да ти на опипљив начин покаже награде за изабранике Његове; и Господ благоизволи показати то твоме преподобију преко мене ништавног и недостојног, и ето ти ме виде у самом рају Бога мог. – Јереј га упита: А шта ми ти, оче, даде у рају када затражих од тебе? – Ефросин одговори: дадох ти три мирисне јабуке оне што си их у келији својој положио на постељи. Но, прости ми, оче, јер сам ја црв а не човек.

По завршетку јутрења јереј сабра братију, и показавши им три рајске јабуке подробно им исприча своје виђење. И сви они осетише од тих јабука неисказани миомир и духовну сладост, и потресени дивљаху се ономе што им казиваше јереј. О н да похиташе у кујну ка Ефросину, да се поклоне слузи Божијем, али га не нађоше: јер он, изишавши из цркве, сакри се, бежећи од славе људске, и никако га не могаху пронаћи. А куда се он сакри, није потребно много распитивати: јер када је њему био отворен рај, то куда се он могао сакрити? Оне пак јабуке братија разделише међу собом, и раздаваху многима на благослов, нарочито ради исцељења: јер који год болесници окусише од њих, исцелише се од болести својих. И много користи добише сви од таквог дара светог Ефросина, и исписујући то дивно виђење не само на хартијама него и у срцима својим они се пружаху ка великим подвизима и угађаху Богу. Молитвама преподобног Ефросина нека Господ и нас удостоји рајског насеља! Амин.

———————————
[1] Живео и подвизавао се у деветом веку у манастиру Аморејске покрајине у Палестини близу јордана.