Преподобни Исакије, Далмат и Фауст

3. АВГУСТ

СПОМЕН ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ

ИСАКИЈА, ДАЛМАТА И ФАВСТА (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за август)

 

Преподобни Далмат беше најпре официр при цару Теодосију Великом[1], и цар га држаше у великој части. Затим Бога ради он презре све световно, па оставивши жену и децу, узе са собом само сина свог Фавста и оде к преподобном Исакију који у предграђу Цариграда имађаше манастир. Ту их преподобни Исакије постриже у иночки чин, и они оба вођаху веома богоугодан живот, добро се подвизавајући у испосничким трудовима. А када преподобни Исакије[2] зађе у дубоку старост и приближи се крају, он сазва братију, поучи их о спасењу, и постави им за игумана место себе преподобног Далмата, по чијем имену и сама обитељ касније би названа Далматска.[3] Патријарх цариградски Атик рукоположи блаженог Далмата за свештеника. Он живљаше тако испоснички, да Једном проведе четрдесет дана без хране, и постом и молитвом победи демонску силу. Преподобни је водио борбу и против видљивих демона – јеретика несторијанаца, који су хулили Пречисту Матер Божију,[4] и био велики помоћник светим оцима на Трећем Васељенском Сабору, одржаном у Ефесу за царовања Теодосија Млађег.[5] Тиме преподобни Далмат стече љубав цара и светих отаца, те га произведоше за архимандрита Далматске обитељи. Угодивши Богу, он се најзад у дубокој старости престави к Њему. – Тако и син његов преподобни Фавст, прошавши сваки богоугодни подвиг и провевши строго испосничко житије, пресели се у вечне обитељи, и у бесмртном животу би прибројан к лику преподобних отаца.

————————————-
[1] Теодосије Велики царовао од 379–395. године.

[2] О богоугодном животу преподобног Исакија и о његовој великој ревности за веру говори се опширно у његовом Житију под тридесетим мајем.

[3] Преподобни Исакије умро 383. године.

[4] Јеретици несторијанци учили су следеће: Пресвету Дјеву Марију не треба називати Богородицом, јер је она родила не Бога већ само човека, са којим се, мимо Ње, сјединио Логос Божји, предвечно рођен од Оца; човек Исус, рођен од Марије, био је само обиталиште Божанства и оруђе нашег спасења; тај човек Исус, силаском Духа Светог на њега, постао је Христом, тојест Помазаником, и Логос Божји боравио је с њим путем нарочитог моралног сједињеља. – Ова јерес осуђена је на Трећем Васељенском Сабору 431. године.

[5] Дознавши да Православљу прети насиље на Ефеском сабору, свети Далмат се стави на чело игумана, монаха и верних Православљу хришћана, и оде пред дворац царев, и неустрашиво говораше пред царем за истину. Међутим, до тога времена он четрдесет осам година није излазио из манастира, премда га је цар молио да то учини, да би учествовао у заједнкчким молитвама за избављење од земљотреса.