Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у Недељу Светих Праотаца

Беседа у Недељу Светих Праотаца 

(пред Божић)

1965. године у манастиру Ћелије

И ми смо сви данас у Светом Еванђељу Спасовом. Чули сте данас Свето Еванђеље[1], а оно је и моје и твоје и свачије, сви ми људи учествујемо у њему. Тако је Господ објавио овоме свету наше људско Еванђеље, које важи за свакога од нас. Снео га је с неба да каже људима: Ево, ви људи живите еванђелским небом и ви сте с неба. Зато сам вам ја и донео истине небеске. Еванђеље Спасово данас о Великој Вечери[2] казује нам велику и свету тајну. У овоме свету сви смо ми за трпезом Божјом. Велику Вечеру приредио је Господ стварајући овај свет: творећи сунце, небеса, звезде, земљу, биље, траву, птице, животиње. Све је то огромна трпеза и Господ поставио нас људе, род људски за столом те велике трпезе, која се пружа од земље преко свих пет континената, преко небеса и преко свих васиона. Створивши овај свет Господ је створио све што видимо, и многе невидљиве светове Господ је створио.
И на ту Вечеру, на тај створени свет, богато створени, божански створени свет Господ је позвао све нас…[3] сваког дана непрекидно оглашује кога? објављује кога? Бога! Тако огромно и моћно тело небеско, сунце, загрејано да ми људи замислити не можемо каквом топлотом, ето када се ујутру рађа оно зове и буди свакога од нас и вели: Хајде, хајде, вечера је готова. Свет је сав готов. Човек земаљски, небески је Бог, греје вечно за тебе, и ето ја слуга његов сунце, зовем те, хајде све је готово. Бог је тебе човека створио, дао све што ти треба телу. Погледај, шта све на земљи има, шта све на земљи производи и рађа из себе. То треба твоме телу. Како богата и раскошна трпеза која непрекидно траје!Ето свет, све видљиве и невидљиве силе, ето све то збрињава храну твоме телу, човече, а ти ћеш да осетиш колико зависиш од свих створења око себе. Шта је тело твоје? Није твоје, припада биљу. Гле, ти се храниш биљем, храниш се птицама, животињама, храниш се месом шта је у телу твом твоје? Све то Бог одржава у овоме свету, сву ту богату и обилну трпезу твога тела Господ држи, придржава и даје живот свему. А души твојој има ли хране? Да ли је Бог створио храну за нашу душу, за нашу савест, за наш ум? Јесте, јер кроз овај видљиви свет, кроз овако диван и чудесан божански свет земаљски, Господ је показао шта? Мудрост Своју, Божанску Мудрост и њоме нас храни кроз сав овај видљиви свет. Господ је показао Доброту Своју Божанску, Љубав Своју Божанску, и тиме храни душу нашу Љубављу божанском и Добром божанским. Кроз овај видљиви свет, који је чудесно леп, Бог нам показује Своју Божанску лепоту, храни нашу душу небеском Божанском лепотом. Свака од ових ствари у овоме свету, и свака твар и свако створење, ето као слуга Божји зове свакога од нас: „Хајде, хајдете, све је Готово“.
Како су се одазвали људи позиву Божјем? У данашњем Еванђељу Господар неба и земље посла слугу свога да каже званицама: „Хајдете јер је све већ готово“, све[4]. Шта вама људи недостаје у овоме што сам ја вама као Бог дао? Све је готово. Сада да ви гледате себе, живот свога тела, да служите Богу који кроз ове све видљиве ствари служи вама. Гле, и сунце и месец и звезде Бог је начинио слугама нашим, сваку твар, свако створење. Још ћемо се ми научити служити Богу, Који је толике слуге створио за нас…[5] Спаситељ вели: „И почеше се изговарати сви редом, сви редом; први рече: купих њиву, идем да је видим, молим те изговори ме; други рече: купих пет јармова волова, идем да их огледам, изговори ме; трећи рече: ожених се, сад не могу доћи.[6]…“[7]
У овоме свету ми људи се изговарамо: па ја имам имања, да се око имања мучим, њива је моја, моје је све, Бог ме зове, немам кад, Господару, немам кад! Реци Господару неба и земље: немам кад! То је човек који не служи прво Богу, ни својој души. Та обузетост имовином може бити и материјална, видљива, али она може бити и духовна, невидљива, за човека који се бави науком, а Бог га позива за раскошну трпезу Своју да отвори очи, да види шта је Он створио за њега овде, какав чудесан свет, да се учи мудрости Божјој, доброти Божјој гледајући овај дивно створени Божји свет. Или научник: ја имам књиге, немам кад, изговори ме, реци Богу немам кад. Тај човек и тај научник …[8] нема кад да се одазове Богу. Или рецимо човек изабрао занат, изабрао позив, сав се посветио своме позиву, учитељ, професор свеједно, занатлија, ковач, кројач, сав се занео, сву душу, све тело у тај посао, а Бог га позива кроз сунце, кроз све Праведнике старозаветне, кроз Светитеље: „Хајдете, хајдете, људи, Све је готово“. Немам кад, изговори ме молим те, немам кад ја да мислим о Божјим стварима. Онај други човек који се изговара са пет јарма волова: Молим те изговори ме, немам кад!
Створења Божја не виде Творца; виде жива бића у овоме свету, животиње, птице, чуде се, диве се, изучавају их, служе се њима, употребљавају их, али немају кад да мисле на Творца тих живих бића! Жива бића су створена од Бога, а (овде) то је оно што Апостол Павле вели у свом Еванђељу да људи већма послужише твари него Богу[9], већма служише створењима него Богу. Очевидан пример таквог човека је природњак, професор, учитељ који се бави изучавањем птица или пчела, и неће ништа друго да зна, зарио се у то, томе се посветио. Пчеле, птице, и то су слуге Божје, оне непрекидно зову њега: Хајде ка Господу! Погледај, па ми, ми смо створења Божја, а Он је далеко чудеснији од свију нас. Не, немам кад, изговори ме! То је слепило, то је већ клањање стварима овога света и људи више поштују створење неголи Творца.
А трећи рече: ожених се, зато не могу доћи. Он представља онога који ништа у овоме свету не види осим своје породице, за њу живи, за њу мре, али то, то је мало пред Господом. Важно је да родитељ зна од кога је његова породица, чија је његова породица, ко је тај који храни његову породицу, кроз сунце и кроз птице и кроз биље и кроз пшеницу и кроз жито. Ко? Господ и Творац! А он нема кад! Сва брига то је његова породица, ништа друго неће да зна. Какав грех!
Чули сте како је Господ рекао, јер расрди се Бог на те људе[10], на такве људе који овај свет не сматрају за богату трпезу Божју, коју је Бог поставио за род људски да би људи славили Бога. И Бог не само да је слао своја створења, него ето слао и своје многобројне Праведнике у Староме Завету да људе подсећају на Бога, да их позивају говорећи: „Хајдете, све је готово“. Људи шта чекате, зашто правду Божју не чините у овоме свету? Зашто не чините по правди Божјој, по законима Божјим?! Сви смо уствари …[11] Данас Црква празнује све Праоце, све Праведнике старозаветне, људе који су живели пре Христа, слуге Божје, Свете слуге Божје које је Бог слао с времена на време у овај свет, слао роду људском да посведоче…[12] да је овај свет Вечера, велика гозба. Мојсије, Исаија, цар Давид, безбројни Пророци и исповедници, праведни старозаветни, то су јата светих људи[13] који непрекидно позивају род људски: Хајдете, све је готово, Бог вас позива. Али свет иде и клања се идолима, клања се лажним боговима, не служи Богу, неће Истинитог Бога; ето и стоку и биље и животиње проглашава за најважније, за циљ свога живота, слави своја божанства; клањају се људи идолима, клањају се животињама, биљкама, камену, а за Истинитог Бога немају времена.
Господ Христос Бог силази у овај свет и постаје човек. Бог је створио овај свет, и Цар Неба силази у овај свет. Он Бог сишао на земљу, постао човек, значи Вечна Божанска Правда, Вечна Божанска Љубав, Вечно Божанско Добро уселило се у човека и сва небеска блага Господ ето спустио с неба на земљу, основао Цркву, и Црква Христова ето, ето Божје вечне трпезе: на њој вечна храна за род људски. Вечни Живот то је храна коју је Господ поставио на трпези Цркве Своје и овога света, да људе храни бесмртном и вечном храном. То Господ непрекидно ради откако је сишао у наш земаљски свет. Шта је Свето Причешће? То је Он Сам Бог Истинити, Који кроз свету крв и свето тело Своје, кроз свети Хлеб улази у нас, обогаћује нас свим богатствима неба непролазним и вечним, даје нам Живот Вечни. Људи, све је готово, хајдете шта чекате!
Господ, да би уразумио људе, почевши од Светих Апостола шаље слуге своје роду људскоме, шаље свима народима и непрекидно их позива: „Хајдете, све је готово“. Људи, реците ви шта вама више треба од онога што је Господ Христос донео човеку. После свега можете ли ви смети ишта веће од тога? Он Бог постао је човек. Да ли се ти, човече, правиш ишта већи од тога? И можеш ли смети ишта веће од тога? Он Бог донео је Вечни Живот. Човече и брате, шта је твој живот на земљи без Вечнога Живота? Шта? Кратак период времена мука и несрећа и страдања и болова и болести то је земаљски живот човеков без Господа Христа. А Бог донео нам Живот Вечни, и за тебе и за мене, и даје нам у Својој Цркви Своје Свето Причешће, кроз крштење, кроз веру, кроз љубав, кроз наду, све то Он, Чудесни Господ храни нашу душу бесмртном и вечном храном…[14] нуди ти бесмрност и Живот Вечни.
Људи, можете ли ви дати то што Господ Христос даје? Која наука, које учење, која философија? Сабери све философије људске па их стопи у једну свенауку, у једну свефилософију, и све је то немоћ пред смрћу, све је то ништавило, све је то паучина; и ти постајеш плен смрти; човече, поред свих философија и наука овога света, и технике и културе и цивилизације. Ти си мливо смрти, мливо смрти! Шта ти користи наука и култура и цивилизација, биоскопи, позоришта, универзитети, лабораторије, летови у васиону, шта ти то вреди? Сутра си ти кандидат за смрад, ти човек смрдљиви леш. То си ти без Христа, то без Вечнога Живота, то без бесмртности! Зато Он, само Он даје то, нико други. И на тај живот, на ту бесмртност Он позива свакога човека, позива кроз сваког Светитеља, кроз свакога светог Мученика, Исповедника, кроз сваког Праведника, кроз сваког хришћанина. Хајдете, све је готово. Људи неће имати оправдања на дан Страшног Суда, кад Господ буде судио по правди роду људскоме, свакоме од нас. Зашто Га одбацисте?
Господ зове непрекидно, а ми ето, ми као она три човека, као оне три званице изговарамо се. Свети Петар, Свети Сава, Свети Апостол Павле, зове нас: Хајде погледај, Господ и теби Петре, теби Павле, теби Јоване, теби Марко нуди Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду. Хајде …[15] Кад ја да о Христу мислим? Ето, имам имања овог и оног, или трговину, или занатску радионицу, фабрику; немам кад да мислим на Христа, на тај Вечни Живот, на ту Вечну Истину, Вечну Правду. И ја и ти погледајмо на себе, на свој живот, о ми то често радимо. Колико пута у току дана заборавимо на Бога, колико ли током недеља и месеци читавих заборавимо да је овај свет трпеза Божја, да у овоме свету Бог је тај који даје све, и ваздух и сунце и светлост. Он је тај који ствара то што је најпотребније. Ко ствара ваздух, где је фабрика ваздуха? Он је најпотребнији свакоме од нас. Бог ствара.
А ти, ето, може бити припадаш другом човеку, другој званици који вели: Е, купих пет јарма волова, изговори ме; сувише сам заузет овим светом, као да вели. Ти …[16] над тим благовестима Христовим, овај свет има толико богатстава својих, и ја немам кад да мислим на Христа, на то што Он треба да дође тамо после смрти. Онда такав човек нема кад да мисли на Цркву, нема кад да мисли на своју душу, на Свето Причешће, на покајање, на праведни живот, на добро које треба чинити, јер чинећи добро људима он себи добро чини. Може бити и ја и ти и многи од нас припадају оном трећем човеку, оној трећој званици који вели: Ожених се, зато не могу доћи. Моја породица прогутала ме, ја стално за њу живим, стално на њу мислим, немам времена за друге ствари. Стани, човече, па твоја породица и твоја деца су Божија! Ко им даје оно што им је најпотребније, ко им даје сунце, ко им даје ум, ко им даје савест, ко даје силу њиховим рукама да могу да раде, ко даје вид очима њиховим, ко даје слух ушима њиховим?! Размисли о томе, то ти све знаш, ти то видиш. И Бог даје, Господ Творац даје. Даје Творац, Који је сишао у овај свет, даје исти Творац Који је основао Цркву и сав је у Цркви Својој. А ти сећаш се цркве…[17] знај ти си заборавио на себе. Заборављаш на Бога Који је постао човек, заборављаш на Господа Христа Који је ради тебе постао човек? Ти уствари заборављаш на себе, заборављаш вечно на себе, заборављаш на своју душу, а твоја душа више вреди него сви светови које видиш. Да ти неко на тањиру поклони сва сунца, све звезде, сва небеса, и каже: „Ево, ово је твоје, само се одреци душе своје“, ни онда се немој одрећи душе своје, јер душа и јесте то вечно богатство које ти је Господ дао. Спаситељ је рекао: „Каква је корист човеку ако сав свет добије“[18], сав свет; не само мали земаљски свет, него све светове. Господ дошавши у овај свет донео је нама људима вечна знања небеска, донео је вечно Еванђеље[19], донео је вечну Истину за нас људе, Истину која ће живети кроз нашу бесмртност, нашу вечност.
Пазите, Господ нас кроз Цркву Своју непрекидно позива к Себи, позива нас на богату трпезу коју је поставио у Цркви Својој; сваки дан нас позива кроз Своје следбенике.
Ето, данас ми славимо Свете Праоце, Старозаветне Праведнике, њих је безброј, много и много, сви они веле: „Хајде, све је готово“. А ми, како се одазивамо? Да не будемо неразумни и безумни. Сутра Црква слави Светог Тирса и друге Свете Мученике и они нас позивају, позивају за трпезу Божју: „Хајдете, све је готово“. Јер они, Светитељи, нахранили су себе вечном Божанском храном, коју је Господ донео у овај свет и постали бесмртни и свети у овоме и у ономе свету. Ми, имајући пред собом толике примере[20], толике људе, а сви су Светитељи људи, ми нећемо имати изговор на дан Страшнога Суда када Господ буде указао и мени и теби и свима: Погледајте моје Праведнике, погледајте Праведнике и Светитеље и Мученике и Исповеднике, и ви сте живели у истој Цркви, и ви сте живели у истом том свету, па сте погазили моју Правду, моју Љубав, погазили сте моје Еванђеље. Кад сте били на земљи нисте га хтели доле, не треба вам ни овде. Тако ће праведници отићи у живот вечни.[21]
„Много је званих, завршава данашње Свето Еванђеље, а мало изабраних“[22]. Много је званих…[23] А истина од тога зависи, од мене, од тебе самог. Бог зове све, а ти како ћеш се одазвати, то зависи од тебе. Бог те позива Вечноме Животу, Вечној Правди, Вечној Љубави и нуди ти Вечни Живот. Од тебе зависи да ли ћеш се одазвати. Одазовеш ли се, гле, ти постајеш изабраник Божји.
Благи Господ, молитвама Светих данашњих Праотаца које славимо и свих Светитеља и Светих Апостола и Мученика и Праведника, Исповедника, нека Благи Господ отвори душе наше, и слух наш духовни, и вид наш духовни, да се одазивамо сваки дан и сваке ноћи Господу, да будемо свесни да смо ми у овоме свету за богатом трпезом Божјом, да смо у Цркви Његовој, Цркви Његовој за вечном трпезом вечне Истине и Правде Божје, да је то оно што нама треба у овоме свету, да је Господ Христос донео све што људском бићу треба и у овом и у оном свету за Живот Вечни. Њему част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

---

НАПОМЕНЕ:

1. Лука 14,16-24
2. Лк. 14,16-24
3. Неколико речи нејасно на траци. Прим. препис
4. Лк. 14, 17
5. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
6. Лк. 14. 18-20
7. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
8. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
9. Pм. 1,25
10. Лк. 14,21
11. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
12. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
13. Јевp. 12,1
14. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
15. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
16. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
17. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.
18. Mк. 8, 36
19. Oткp. 14,6
20. Јевp. 12,1
21. Mт. 25,46
22. Лк. 14,24
23. Неколико речи нејасне (нечујне) на траци. Прим. препис.