Преподобни Петар Галатијски

1. ФЕБРУАР

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

ПЕТРА ГАЛАТИЈСКОГ (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за фебруар)

 

Овај блажени Петар беше из Галатије у Малој Азији. Само седам година провео код својих родитеља, а све остало време свога живота проведе у борбама монашког живљења и подвижништва. Најпре се подвизавао у својој постојбини Галатији. Затим отишао у Палестину. И пошто је ту сабрао што је желео, отпутовао у Антиохију. Видећи да су Антиохијани богољубиви и христољубиви људи, он одлучи да је боље да остане ту, у туђини, него да се враћа у своју постојбину. И пошто пронађе један гроб, он се настани у њему, и ту проведе цео свој живот. Јео је само хлеба, и то сваки други дан, и пио воде.

Једном приликом дође код њега један бесомучник, по имену Данило. Преподобни се помоли за њега, и ослободи га од нечистог луха. Ослобођени Данило остадс поред преподобног и служаше му, узвраћајући му служењем за исцсљељс. Овај преподобни исцели и мајку блаженог Теодорита, спископа Кирског, који и написа житије овог преподобног. Она је боловала од очију, али наука лекара ништа јој не поможе, јер је нико није могао излечити. А овај преподобни је излечи само молитвом својом, ставивши руку на очи њене и осенивши их крсним знаком. Другом пак приликом исцели слугу ове Теодоритове мајке, коме досађиваше демон. Он најпре нареди демону да каже због чега је овладао овим човеком. И демон то учини, приморан да каже истину.

Исто тако преподобни исцели и другог бесомучника. А војводу градског, који је хтео да насилно обљуби девицу монахињу, преподобни спречи на тај начин што га ослепи. Споменуту мајку Теодоритову он по други пут исцели, када је, пошто је родила блаженог Теодорита, била тешко болесна и на самрти. И многа таква чуда учини блажени. Сам додир и близина одеће овог преподобног чинили су чудеса, као одећа апостола Павла. A то је очигледно из следећег чуда. Појас, који му је био дугачак и широк, преподобни преполови: једном се половином опасивао, a другу половину даде мајци Теодоритовој. И када отац Теодоритов, и Теодорит, беху болесни, она метну на њих овај појас, и псцели их. Тако исто, када би се разболео неко, мајка Теодоригова је употребљавала као лек овај појас преподобнога, и исцељивала их. Сазнавши за то, многи њени пријатељи и познаници често су узимали од ње тај појас ради помоћи болесницима.

Чудесни Петар, блистајући таквим делима, и обасјавајући Антиохију светлошћу својих чудеса, отиде из борби овога живога, и очекује на небу савршени венац, који се чува за Судни дан за победоносне мученике. Поживео на земљи 99 година, а упокојио се око 429. године.