ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Не бојим се ја вас господо,
већ Господа Бога Живог ако вас не приупитам,
Имате ли страха Божијег!
Заслијепише вас сјај атласа, кадифе и свиле на вама, па од бљештавила хаљина својих народ свој не видите и не препознајете, већ га са безбожним поистоветисте. Вас не прожима јецајни вапај старе мајке која вас преклиње да јој вратите старе службе. Одрекосте ли се најдостојнијих пастира свештених који вам беху од Господа повјерени да вам буду савјести вашој глас. Монаштво, Божије стадо растјерасте. Ударисте свом силином, свјетским мерилима, судством, полицијом, ријечима непримјереним тешким на народ свој који вас преклиње да се дозовете, повратите путу старом.
Владике моје, нећемо говорити терминима онако како би ви то вољели или жељели, и трошити ријечи богословске вама лаке, узалуд расправљајући о свакојаквим новотаријама са којим би вријеме своје и наше прекрајали и у недоглед до свог крајњег пресвлачења куповали. Завршисте ли науке високе да се њима хвалите и поносито гордите пред народом вашим да вас разумјети не могу, или да би вам служиле да ријечи Творца истинито слиједите зарад пута спасоносног народа Божијег.
Зар не препознајете прилику блиску на вратима фарисејским пред први долазак Спаситеља нашег, или се наука ваша са Јеванђељем истинитом не подудара. Зар ви наука изучена служи да се њоме напамет пред народом размећете. Смијете тврдит да Господа познајете, да са Њим зборите, не видите да вас дела ваша у свјетлости другачијој приказују.
Препознајете ли дух времена овог, или речено прецизније којем духу повјеровасте?!
Спремате ли се за чин задњи владике екуменске, ријечи очева светих који прокламоваше вријеме последње у којим разоткрише не-мудрост коју вам Господ наложи хоћете јеретништвом прогласити, да народ Христа епископом замени, у страху од зла звијерског да вас слуша. Пред свјештенством наопако ученим поједини се од вас Господом прозваше, тешке су ријечи ове, али народ говори истините.
Свете ријечи светих отаца хоћете заборавити, избрисати, анатемисати!
Ако пастир, учитељ почне да захтева послушност према себи, а не према Богу он није достојан да буде учитељ ближњег!
Он није слуга Божији!
Он је слуга ђавола, његово оруђе, његова замка!
„Не будите робови људима“, завештао је Апостол (1. Кор. 7, 23),
(Св. Игнатије Брјанчанинов, Писма разним лицима, Сергијев Посад, 1913. Писмо 90).
Владике моје, јасно је да је неком због ових ријечи истинитих потребна нова наука.
Владике моје!
Храбрите се мислећи да ви је по Господу све право, да сте по вољи Његовој, или не знате да због вашег својевољног курса екуменског чините по заповјести где вам је с`допуштењем од Господа дато „што си наумио да чиниш, чини брже“. Мјесто да се држите ријечи Његових „ево Ја вас шаљем као овце међу вукове, будите мудри као змије а безазлени као голубови“ ви поступате моје владике како латин стари измјери, чије крштење јеретичко у Цркви нашој признасте и благословите.
Убјеђујете народ да сте прозирљиви, да видите далеко, да само ви једино свијет различитости знате вољети, да га нико осим вас од свег православља разумјет не умије. Утапате православље у бару бежбожничку, мјесто исправно да тумачите, слијепо да се држите ријечи Његових, „Да сви једно буду, као ти Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свет верује да си ме Ти послао“. Сви су народи позвани и добродошли у Његов врли свијет хришћански, нема кутка на земљи где овај апел Господ није прослиједио. Бог љуби сву шароликост, сав свијет без пресједана, Он је послао свог Сина да ниједан који у Њега вјерује не пропадне, већ да има живот вјечни. Недоумица нема, и ми вољети знамо, проблем настаје кад се посебност и различитост у нехришћанство сврста па се пред лицем Истинитим са изабраним православљем заједнички моли и клања гуруима паганским, свијету бесловесном, животињама, природи, свијету демонском, врховном палом анђелу самом сатани. Ту Оца нема, ни Сина, ни Духа Светог, владике преосвећене.
Без Христоса, вјере православне, непросветљен ум не познаје природу бића словесног, не увиђа непромјењив једноприродан карактер бесловесних, где голуб зле нарави нема, и звер се питомом не рађа. Само вјером Христовом, обожен, просветљен човек олако сагледава узрок и последицу, има ум вредан познања твари, дарованог из љубави безграничне Творца сваком оном у ком истински живи Христос. Непросветљених има и међу архијерејима Цркве православне. Непросветљеност изабраних није одлика само наших времена, она је прожета кроз сву прошлост вијекова хришћанских.
Због непросветљених пастира у временима прошлим, Црква никад није била нити ће бити у безизлазној ситуацији која говори о нестанку Њеном, јер је свако време по промислу Божијем имало и имаће такве који су „со земљи и свјетлост свијету“, макар био и један. Само непросветљен ум, вјерује ријечима свјетским, вјерује у вјечни живот овоземаљски.
Да ли је могуће и потреба да неко ко је истински одабран од стране Творца, буде налик фарисеју и књижевницима, врши манипулацију са ријечима светих? Није, потреба је оним који га не познају.
Није Христова вјера православна фолклорно постојна због значаја неког народа регијског који због физичког опстанка мора да се утапа у јерес бројну, већ зарад своје истине од Бога пројављене да избави кроз православље од ада бројни народ, безбожни, незнабожачки, јересни.
Владике моје!
Видите ли судбу екуменску у ријечима пророка, које се истински обистињују у времену надолазећем?;
„паде, паде Вавилон велики и поста стан демонима
и тамница свакоме духу нечистоме…
Изађите из ње народе мој,
да не саучествујете у гресима њеним и да вас не снађу зла њена,
јер греси њени достигоше до неба и Бог се опомену неправде њене“
(Отк 18,1-5)
Са режимом вавилонским здружени свјетском се политиком бавите, челом србских медија владате, народу србском до истине не дате.
Владике моје, зар је могуће истину лажима заменити!
Како родитељ да се опходи према дјетету свом кад установи да оно лаже, пропушта ли прилику да га преправи или му се придружује, те пушта да се заједно утврде у њој.
Да ли вјерујете владике моје да лаж доноси плодове добре?!
Владике! Грех је од Бога да дјецу нашу, младе богослове претварате у јаничаре учећи их личној Зизјуласовој науци, којег да жалост буде већа поједине прелестене владике називају „планетарним богословом“.
Владике моје!
Јуначки ударисте на најдостојнијег владику у Цркви православној времена наших, ма му не могасте ништа, нити му што можете по законима вашим, свјетским. Не пружи вам прилику ни за деликт вербални да га судите, не потреса се владика Христов ни за кварк суда вашег. Која ли је то Сила са њим, питате ли се владике моје!?
Не страшите се ви толико владике Артемија колико сиромашних катакомби испуњених богатством народним, подсећаја благодатног наличју Витлејемском у којем се Господ роди.
„Со земљи и светлост свету, прогнан правде ради“, такав је владика Христов Артемије. У њему дишу речи апостола Павла, „Ја не живим, већ Христос живи у мени“ (Гал 2, 20).
Владике моје!
Не показасте исти аршин против бројнијег који тежи да нас прогута, физички и духовно избрише из света овог и будућег живота, преварени ил из страха у Равени непомениковом првонамјеснику признасте примат. Ваш однос са свјетском духовношћу чудан је, преправисте ли кога са пута магијског?!
Бојим се да су код многих владика који коло свјетско заиграше враџбине екуменске оставиле јак утисак на вид и слух чулни.
Питате ли се, на шта Господ указује док вам говори;
„јер не можемо пити истовремено чашу Господњу и чашу демонску, не можемо учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској“ (1 Кор. 10.21).
Поштоване владике!
Останете ли на путу латинском, екуменско свејересним а не Христовим, вријеме је блиско до кад вас својим можемо звати. Не грешите душу и не оглушујте се од вапаја нашег, јер се бојим да ћете поред части епископске изгубити и поштовање народа свог а онда вам залуд и име ваше од Господа даривано.
Долази вријеме где ће се број народни, причасника Христових, толико умножити да га нећете моћи побројати. Што се тиче нас и времена нашег, ми ћемо зарад вас још мало застати, сачекати.
Хоћете ли владике моје бити наш мач истине, није на нама већ на вама. Вријеме је питања судбоносног или сте се већ одредили којем ли се царству привољети.
Ваша Преосвјештенства!
Не пишем ја вама што вас не волим, напротив, већ што сте владике моје, којима се још надам…
Владике моје, праштајте мени грешном, недостојном….
На дан
+++ Сретење Господње +++
Свети новомученик Јордан
15.02.2012
Јулиански (стари) календар:
02.02.2012
Пејовић (Серафим) Предраг
