Манастир ЕРП у егзилу у Врњачкој Бањи посвећен је Светом Апостолу Томи. На Томину недељу, 10/23. априла, манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије је поводом храмовне славе у манастиру служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: Архимандрита Варнаве (Димитријевића), новог клирика епархије – протосинђела Сергеја (Палачковића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Прохора (Ацковића), јеромонаха Јована (Узелца) и јерођакона Паладија (Матића). Прослави храмовне славе присуствовало је око стотину светосаваца, а најмлађи међу њима су се кроз Свето Причешће сјединили са Господом Христом.
У својој архипастирској беседи Владика је говорио о Васкрсењу Христовом као најважнијем и најнеобичнијем догађају у историји света, догађају који је потврђеном од многих сведока. Као великог сведока Васкрслог Господа Христа Владика је поменуо Светог Апостола Тому који је својим неверјем учврстио веру у многим људским душама:
„Управо и данас света Црква слави једнога дивнога сведока, Светога Апостола Тому који, по промислу Божијем, није био са осталим апостолима када се Господ јавио првога дана по Васкрсењу, значи на сам дан Васкрсења, и када је он дошао, не знамо где је био, где се изгубио, њему су други ученици говорили са радошћу и усхићењем: „Видесмо Господа, васкрслога Господа“, а он као и многи у то време посумњао је у то и рекао: ,Док не видим ране његове од клина и не ставим прст свој на ране од клина, и не ставим руку своју у ребра његова, тамо где је копљем прободен, нећу веровати“. Дакле, Тома није био лаковеран да поверује све што му се каже чак и од својих саученика, сабраће апостола. Он је хтео да се лично увери и провери чињеницу васкрсења Христовога. И осмог дана по Васкрсењу, то је данашња света недеља, сви апостоли су били поново у једној просторији затворени, закључани од страха од Јудеја, и њима се јави Господ кроз затворена врата и стаде међу њих и обрати се Томи и рече: „Томо пружи прст свој и стави у ране моје, и пружи руку своју и стави у ребра моја, и не буди неверан, него веран“. Јеванђеље не говори да је Тома заиста опипао ране Христове, али се одмах уверио у Његово Васкрсење, и он је са усхићењем узвикнуо: „Господ мој и Бог мој“. Господ га поучава и каже: „Томо, Томо, пошто си видео поверовао си, благо онима који не видеше а вероваше“. То блаженстово које је Господ изговорио односи се на све хришћане после светих апостола, који нису својим телесним очима видели васкрслога Господа, али су га душом својом осетили и доживели, и уверили се да је Господ заиста васкрсао. И стотине и хиљаде и милиони таквих који нису видели, а веровали, такође су своју веру у Васкрсење Христово посведочили својим животом и својом смрћу“.
Након Свете Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива, које су принели братство манастира и овогодишњи домаћин славе Далибор Стаменковић из Врњачке Бање. За домаћина идуће године пријавио се Јовица Дељанин из Крушевца.
За све присутне, уследила је свечана трпеза љубави припремљена од стране манастирског братства и овогодишњих домаћина славе.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.