Светим српским Просветитељима посвећен је манастир епархије рашко-призренске у егзилу у Колумбусу (САД). У недељу, 29. августа/11. септембра, на празник ових пресветлих светионика рода српског, манастир у Колумбусу је Светом Архијерејском Литургијом свечано прославио своју храмовну славу и празник Усековања главе Светог Јована Крститеља. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Преосвећеном Епископу Артемију на Литургији су саслуживали: протосинђел Ксенофонт (Томашевић), протосинђел Дамјан (Ковачевић), протојереј Стефан (Икономовски) и јерођакон Паладије (Матић). Литургији је присуствовало око стотину верника. Неки од њих су се на Литургији причестили Пресветим Тајнама Христовим.
Након Свете Литургије обављен је чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе.
У својој архипастирској беседи Владика Артемије је поучио своју паству:
“Ова светиња је млада, тек је никла као она шибљика коју посадимо у башти својој и она има потребу да буде негована, да окопавана буде, да буде заливана, да буде подрезивана и све остало да би могла да донесе праве плодове. А који су то плодови, браћо и сестре, које треба да донесе ова светиња и цео наш народ? То нам показује данашњи празник са дивним нашим светитељима и просветитељима, коме је овај празник посвећен, њих осаманаест на броју. Тешко их је по имену набројати и запамтити. Али сваки од њих има у току године свој празник када се празнује посебно он а данас је празник свих њих заједно. Зашто? Јер су и они имали много што-шта заједничкога. У данашњем светом тропару о њима се каже да су били истински чувари апостолских предања, да су били стубови непоколебљиви, да су били учитељи православља. То су особине које одликују наше дивне светитеље, данашње слављенике, али то су одлике које одликују све слуге Божије истинске, па треба да одликују и нас данашње православне Србе….
А наши дивни светитељи које данас славимо, они су наши просветитељи и учитељи. Чему нас они уче? Уче нас да треба чувати веру православну коју су они проповедали, којом су нас и наше претке научили. Да треба чувати апостолска предања, онако као што су апостоли предали, примивши од Господа Христа, својим ученицима, светим оцима, и како смо ми од наших светих отаца примили. И уче нас они да будемо непоколебљиви у својој вери, као што су они били стубови непоколебљиви и они који се не колебају и не руше лако. То је оно што Господ од нас очекује, браћо и сестре, без обзира да ли смо епископи, да ли смо свештеници, да ли смо монаси, да ли смо верници Његови. Јер, Господ је донео Своје Јеванђеље за све људе подједнако. Није донео једно Јеванђеље за калуђере, а друго за мирјане. Једно исто Јеванђеље, један исти циљ је пред нас поставио а то је Живот Вечни у Царству Његовоме.“
Прослава храмовне славе настављена је трпезом љубави.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.