Прослава храмовне славе у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка

Светом Николају Мирликијском Чудотворцу, великом ревнитељу Православља и великом светилнику Цркве Божје, посвећен је женски манастир у Лозници код Чачка. У петак, 9/22. маја, када се празнује Пренос његових чесних моштију из Мире Ликијске у град Бари (Италија), манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: Хорепископа старорашког и Лозничког Г.Г. Николаја, Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и још 15 свештенослужитеља Епархије. Овом свештеном сабрању присуствовало је бројно монаштво Епархије и око 300 светосаваца. Неки од њих су се причестили пречистим Тајнама Христовим.

Пре почетка Литургије Владика Артемије је благословио облачење подрасника Мари (Пантовић), Неђељки (Јанковић) и Дубравки (Босанац), искушеницама овог манастира.

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Николаја принели сестринство манастира, ктитор манастира Милоје Стевановић из Чачка и овогодишњи домаћини славе: Томо Тришовић из Поповића (Краљево), Зоран Ратковић из Цветака (Краљево), Светомир Милојевић из Сочанице, Милутин Милосављевић из Крушевца и Ратомирка Белић из Новог Пазара. За следећу годину пријавили су се: Небојша Милинковић из Мрчајеваца, Милка Драгићевић из Чачка и Миодраг Бобић из Лазаревца.

Након Литургије присутном народу се пригодном архипастирском беседом обратио Владика Наум. У својој беседи владика је најпре говорио о највећој тајни наше вере и највећем догађају у историји света после стварања света – Васкрсењу Христовом и богоугодном животу Светог Николаја Мирликијског а затим поучио присутни народ:

„Драга браћо и сестре, помолимо се из свега срца великом сведоку Васкрслог Господа Исуса Христа – светом Николају да нас помилује, да се моли за нас да очувамо своју веру. То је најбитније. Бранити своју веру када је она угрожена највећа је врлина. Потрудимо се да не будемо пасивни у ово зло време, најтеже време рекао бих, у историји хришћанства. Ударио ђаво на Цркву Божију да је сруши, да је исмеје, да самим епископима затвори цркве Божије. Невиђено. Никад то нису чинили. Данас су то учинили. Чега је то знак? Знак велике отпадије, знак велике слабости људи. А ми, имајући пример светог Николаја, боримо се за своју веру, следимо нашег пастира Владику Артемија који нас научи како у ово време треба да живимо и прославимо Васкрслог Господа Исуса Христа.“

Уследила је славска трпеза љубави за све присутне, које су припремили сестринство манастира и овогодишњи домаћини славе. У току трпезе љубави  хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ извео је пригодни програм.

Инфо служба