Прослава Никољдана у Мушветама

Спомен дивног угодника Божјег и великог заштитника рода хришћанског, Светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца (19. децембар), свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. Најсвечаније је било у седишту епархије, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама,  где је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт литургијски прославио своју Крсну славу. Преосвећени Епископ Ксенофонт је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима,  протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Доситеја (Вукосављевића), јеромонаха Леонтија (Кантара) и јерођакона Георгија (Радојичића). Овом Литургијском сабрању присуствовало је око 100 верника. Неки од њих причестили су се пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Свете Литургије Владика Максим је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у  славу и част Светог Николаја принео Владика Ксенофонт.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Максим. Владика је најпре говорио на тему редовног недељног јеванђеља о многим бригама и изненадној смрти а затим је говорио о јеванђелској милостивости Светог Николаја који је образац и сваке друге јеванђелске врлине. На крају је Епископу Ксенофонту пригодним речима честитао Крсну славу:

„Читаво Јеванђеље упућује нас, браћо и сестре, на то да се не заносимо са овоземаљским благима, да се не спотичемо о овоземаљско благо и дарове које нам Господ дарује не да би се заносили њима, да би себе духовно заслепљивали њима, већ да би све овоземаљско користили за оно небеско. Пре свега сам овај живот који нам је дарован, дат нам је овај привремени живот да у њему стичемо вечни живот. Дат нам је овај привремени живот и све у њему зарад тог једног узвишеног циља а то је спасење наше душе. Јер управо је то оно знање, она мудрост коју овај лакомислени богаташ није знао. Знање на које нас подсећају посебно они наши ближњи сродници који напуштају овоземаљски живот и одлазе одавде. Знање да све нас у овоме животу очекује у неком моменту одлазак из овога живота, односно смрт када ћемо оставити не само све своје богатство овде на земљи већ и сопствено тело. И са нама ће само поћи наша душа и наша добра или лоша дела, наш грех или наша правда којом смо ту душу испунили. То је суштинска порука читавог Јеванђеља, посебно ове данашње јеванђелске поуке, о овом лакомисленом и лакомом богаташу који када му је родила њива немавши где сав тај род да сабере и да скупи, немајући довољно житнице, није ни помислио да то дели са онима са којима то недостаје, са сиротињом, са сиромашнима око себе већ је све то наменио само себи и преварио се. Наменио је својој души, бесмртној, души коју нам је Господ даровао и која не може да се насити земаљским благима већ само Богом. То нама Србима посебно наш леп српски језик говори. Јер на српском језику реч богатство у свом корену и основи управо садржи реч Бог. И тиме нас и сама ова реч поучава да је једино истинско богатство којим можемо наситити нашу душу управо Бог.

Данас је и први Никољдан који славимо без нашег блаженопочившег старца и Епископа Артемија. Никољдан је била и његова Крсна слава, али ево и наш нови предстојатељ преузима ту славу на неки начин, слави своју крсну славу и наставља да слави Св. Николаја и тиме заједно са својим духовником, са нашим заједничким старцем од Господа има тај нацрт, тај план, тај аманет да као пастир Христовог стада за свој углед и узор има Светог оца нашег Николаја.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба