Прослава Светог великомученика Стефана Дечанског на Златибору

Празник Светог великомученика Стефана Дечанског свечано је прослављен у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама. Тим поводом Његово Преосвештенство епископ Ксенофонт је служио Архијерејску литургију уз саслужење хорепископа Николаја, архимандрита Варнаве, протосинђела Варсануфија, Агапита, Дамјана, Симеона, јеромонаха Леонтија и јереја Игора (Данчетовића). Епископ Ксенофонт је током литургије рукопроизвео јеромонаха Леонтија у чин протосинђела. На литургији је било присутно и монаштво из неколико манастира наше епархије и око стотину верника.

По завршетку литургије пререзани су славски колачи у част светог Стефана Дечанског а потом је извршен и помен новопрестављеном монаху Јоакиму, сабрату ове свете обитељи.

Потом се монаштву и верном народу надахнутом беседом обратио хорепископ Николај који је позвао све присутне да се угледају на светог Стефана Дечанског који је био „богоносац, христоносац, чувар и заштитник православља“.

„Увек да да Бог да нас сабира благодат Духа Светога. Да се и ми боримо, колико можемо, за свету веру, за свето православље, за светосавље. Да се боримо и да сачувамо веру. Јер ако сачувамо веру православну и останемо у њој онда се можемо надати спасењу, вечном спасењу у Царству небеском…

…Многи Срби су се посветили живећи у овој вери у којој ми сада живимо, у вери светој, у вери православној, у вери благодатној. Треба да постимо, да се Богу молимо, да се угледамо на свете угоднике Божије. Да се молимо да нам Бог да трпљење као што је њима дао. Прво да нам да праву и свету веру у Пресвету Тројицу а после да се угледамо на њихово трпљење, на њихове молитве,  на њихову ревност у посту у молитви у одбрани православља у одбрани наше свете земље Србије.“

Потом се окупљеном верном народу обратио и епископ Ксенофонт, који је много година провео у манастиру Дечанима, крај кивота Светог Краља и као и многи други епископи поникли у Дечанима, сачувао своју љубав према Светом Краљу не престајући да сваке године приноси славски колач и жито у његову част. Сетимо се само жичког епископа Саве (Бараћ) који је такође свој монашки живот започео у дечанском манастиру и до краја живота се потписивао као Сава Дечанац.

Љубав према Светом Краљу сачували су и верници који су годинама посећивали манастир Дечане, попут Снежане Петрушић из Лешка која је ове године била славар заједно са манастиром. За следећу годину колач су узели Саша и Мирјана Милетић из Лепосавића и Марко Смиљанић из Ужица те се тако, по речима владике Ксенофонта, спојило Косово и Златибор.

Манастирско братство је заједно са овогодишњим домаћинима припремило трпезу љубави за све присутне на којој смо се духовно укрепили песмама Светог владике Николаја.

Протосинђел Дамјан