Прослава Светог великомученика Стефана Дечанског у Мушветама

Празник Светог великомученика Стефана Дечанског је монашка слава манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама. Своју славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало око 100 светосаваца.

Након Свете Литургије Владика Максим је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Светог краља Стефана Дечанског принео Владика Ксенофонт и овогодишњи домаћини славе Марко Смиљанић из Ужица и Саша и Мирјана Милетић из Лепосавића. За наредну годину пријавили су се Милан Јездић са породицом и Јустин Величковић са породицом, сви из Лепосавића и Снежана и Иван Петрушић из Лешка.

Окупљеном народу се надахнутом и поучном архипастирском беседом обратио Владика Максим:

„Свети краљ Стефан Дечански нама показује, пре свега, да без идења тим уским путем трпљења недаћа Христа ради, без самог трпљења тих недаћа уз помоћ вере, уз помоћ благодарности Богу на тим страдањима, уз помоћ молитве ми не можемо угодити Богу. Сама та страдања ће нас самлети, одвести у роптање. А Св. Стефан је и у тим страдањима по заповести апостолској благодарио Богу на свему, како каже Свети апостол Павле: „Благодарите Богу на свему“. То је та тајна светог трпљења Светих мученика и подвижника Христових. Они су пре свега са смирењем, сматрајући да заслужују страдања, прихватали та страдања. А онда су их трпељиво носили са благодарношћу. И у тим страдањим нису приобрели ни роптање, ни очај ни депресију као ми савремени људи маловерни, малодушни и нетрпељиви, већ су обрели благодат Божију, обрели венце непролазне вечне славе.

Свети миченици Стефан Дечански и Лазар Косовски су два стуба на којима почива тај духовни концентрат нашег идентитета, а то је Свето Косово. Њихови свети животи, њихови светли примери, њихово светло заступништво јесу темељ јесу извор наше наде да ће оно поново бити наше. Јесу извор наше наде да ни српска црква неће до краја поклекнути у очувању те искре светосавске, вере Немањићке. Свети Немањићи су украсили род наш мноштвом светиња, манастира, украсили самима собом, својим светачким, христоликим ликовима на Небу наше Цркве. Али сви ти дарови нас обавезују да у мери наших снага и у овим тешким временима идемо њиховим путем. А сви доједног су пре свега као темељ свог живота, своје владавине поставили ревност за очување вере православне.“

Уследила је трпеза љубави  за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.