„Свети Апостол Тома беше један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20)!
После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га. У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.
Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа. Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна. И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.“
Празник Светог Апостола Томе који је уједно и слава капеле у Врњачкој Бањи, прослављен је тожерствено. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслуживање архимандрита Николаја, протосинђела Варнаве, протосинђела Варсануфија, протосинђела Евтимија, протисинђела Иринеја, јеромонаха Јована и Павла, и јерођакона Дамјана и Паладија. Монаси и верници су се причестили Светим и Животодарним Тајнама Христовим. Епископ Артемије је извршио чин освећења славског жита, и резање славског колача, а залог славског колача за идућу годину преузео је отац Небојша.
У својој Пастирској беседи упућеној свим присутнима, Епископ је између осталог нагласио: „Ето браћо и сестре, томе човеку, томе апостолу посвећен је овај малени овде храм и данас је ово прва слава његова, овога храма. Ова катакомба је отворена негде пред Васкрс ове године, и ево, Богу хвала, дочекала је и своју прву храмовну славу светог апостола Тому. Овде има једно мало братство монашко које се труди, које сте ви упознали, са којима се Богу молите и они са вама, нека Господ благослови и њих и вас и цео наш православни народ да останемо чврсти у вери православној онако као што је апостол Тома показао своју чврстину и своју верност Господу Христу да и ми останемо верни светим Оцима, светом оцу Сави који нам је предао чисту веру православну да је чувамо, да је држимо непоколебљиво, неизменљиво, да не прихватамо никакве новотарије, никакве нове проповеди, нове јереси екуменизма, глобализма и шта ја знам шта све не. Јер само ако се будемо држали те вере православне бићемо достојни потомци светога Саве и удостојићемо се да нас Господ када пођемо одавде, а једнога дана сви морамо поћи, да нас он прими у Царство своје, да тамо и ми са светим апостом Томом и осталим светитељима Божијим, да и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.”
После духовног укрепљења, сви присутни су се и телесно укрепили на трепзи љубави, коју је припремио настојатељ ове Катакомбе јеромонах Роман са својом братијом.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.