Прва Света Литургија у новооснованој катакомби Светих врача Козме и Дамјана у Кованчини

У недељу 14. јула, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, а по позиву домаћина и ктитора Светислава Чупића, служена је Света Литургија у храму посвећеном светим мученицима и бесребреницима Козми и Дамјану.

Храм се налази у оквиру комплекса Кованчине у атару мачванског села Салаш Ноћајски, недалеко од Сремске Митровице, а Свету Литургију је служио протосинђел Иринеј (Ристић), настојатељ манастира светог Мученика Харитона у Сурдуку, уз саслужење протосинђела Симеона (Весића), настојатељ манастира светог краља Милутина у Бадовинцима, уз присуство око 120 светосаваца из Мачве и околних места.  Многи од присутних су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће. После Литургије свечано је освећено жито и славски колач који је принео домаћин Светислав Чупић са својом породицом. За наредну годину су се, уз домаћина, пријавили Јово Иваниш из Инђије и Горан Тица из Грмеча.
Пастирско беседом присутнима се обратио беседе протосинђел Иринеј, говорећи о вери, подвизима и страдању светих врача Козме и Дамјана. Отац Иринеј је на крају поучио верни народ: “Благодат Духа Светога долази у мери одрицања. У којој мери се одричемо ради Господа Исуса Христа у тој мери долази на нас благодат Божија”. 

Након богослужења, испред храма је уприличен краћи културно уметнички програм на ком су учествовали хор Удружења пензионера града Шапца и дечији хор Свети краљ Милутин из Бадовинаца а затим је постављена трпеза љубави за све присутне.

Домаћин славе, Светислав Чупић је директан потомак чувеног војводе из Првог српског устанка, Стојана Чупића (1765.-1815.) знаног и као Змај од Ноћаја, а ову задужбину је подигао у спомен на свог великог претка и по његовом примеру. Наиме, Стојан Чупић је подигао велику цркву у Салашу Ноћајском која је доцније срушена а садашњи у Кованчинама је мања верзија тог храма.

Убудуће се и ова светиња прибраја богослужбеним местима Епархије рашко-призренске у егзилу, тако да Мачва добија још једно место исповедања православне вере и узношења молитве Господу нашем Исусу Христу, коме нека је слава и хвала у све векове и сву вечност, амин.