У суботу око поноћи уочи самога празника Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, у кућу оца Небојше Стевића, у селу Драгобраћа бачена је експлозивна направа. Отац Небојша се ту ноћ са породицом налазио у Љуљацима на Васкршњој Литургији. Ово није први бомбашки напад на свештена лица Епархије Рашко-Призренске у Езгилу. Талас насиља са Космета пренео се и у срце Шумадије. Посетили смо оца Небојшу и од њега чули његову исповест:
Слава ти Боже на свему
„Као лупеж ноћу нечија кукавичка рука се, у поноћ пред Васкрсење Христово, дрзнула да на недовршену кућу, у којој живи петочлана породица, ја свештеник Небојша Стевић са попадијом и троје нејаке деце, убаци експлозивну направу, и изазове пожар у којем су многе ствари претворене у пепео. У тренутку експлозије цела породица је по Божијем промислу била далеко од куће. Починилац је свакако пратио наше кретање, и као сваки слабић и кукавица, изабрао ноћну таму за свој херојски подвиг.
Сваком разумном и верујућем човеку није тешко да закључи са које стране и због чега се прибегава таквом гнусном чину, који је са Косова и Метохије попут заразе пренет и у срце Шумадије. Разлог је познат. Нисам више хтео да припадам актуелној Јерархији СПЦ, која се све више удаљује од Канонског поретка, Светоотачког предања, односно од правоверујућег Јеванђељског учења Цркве, представљене у Символу Вере и од Светог Саве засведочене у Србији.
Сметало ми је њихово отворено приклањање екуменизму, римокатолицима, и другим вероисповестима које не одступају од својих погрешних учења. А од правоверних Срба траже да се мењају зарад туђих циљева. Свесно сам приступио клиру канонског Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског др Артемија у Егзилу. Нисам покренут ни из каквих материјалних побуда, него само искључиво из духовних и вероисповедничких. Они који то осуђују, наступају као осветници, безаконици, неверници. Убацивањем експлозива у моју недовршену малу кућу, нису уплашили чак ни моју нејаку децу, а камоли попадију и мене. Тиме су нас још више учврстили на духовној стази којом се крећемо, али и показали какву веру исповедају, односно да је уопште немају.
Зато сам Богу захвалан што сам се издвојио и не припадам онима који су веру у Бога заменили утеривањем страха у вернике, да би владали у име тобожње Цркве, какву Христос није основао. Жалим починиоца и његове налогодавце, било да су свештена лица или лаици, јер ће доживотно бити под тешким прогонством од стране сопствене савести. Мени и мојој породици помогли су да у правоверју будемо још чвршћи, до мере да јавно изјављујемо да никакав страх не осећамо, ни од помисли да нас такве јадне душе, у безумљу могу и у ваздух дигнути. Ако се овим што су учинили нису задовољили и смерају да предузму и оно најгоре, унапред кличемо: Слава ти Боже на свему“.
Отац Небојша поднео је Пријаву Министарству Унутрашњих Послова у Крагујевцу поводом овог терористичког напада.
Очекују се резултати рада полиције, чија је досадашња реакција била више него млака и неодговарајућа.
Инфо служба
{gall}galerije/nebojsa_bomba{/gall}