Рајица М: Размишљање једног лаика о осмој тајни

По свом славном Васкрсењу Господ Исус Христос се јавља својим ученицима, надахњује их и шаље у свет да шире Јеванђељску истину свим народима света. Хришћанство је са истока отишло на све четири стране света, његово кретање на запад може се пратити кроз пут Апостола Павла у Рим. Хришћанство је своје унутарње односе успоставило кроз Седам Светих Тајни, али још у време Апостола, Свети Апостол Павле најављује и осму тајну – Тајну Безакоња.

У стопу пративши Хришћанство, за њим сејући јереси и осма тајна се проширила свим континентима света. Преварен осмом тајном, папа ствара раскол у Једној Светој Апостолској и Католичанској Цркви и дели је на источну и западну. Папизам се даљим расколом разделио у протестантизам, протестантизам у разне секте, да би све то данас звецкањем сребрњака почело да се сабира под осмотајински светски кров Вавилона Великог. Ово је била болест Запада све док Исток и сам није почео да се прелашћује осмом тајном. Световни живот неприметно је наметао захтеве за реформисањем црквеног живота а у Цркву се мало, по мало увлачио светски дух. Црква мајка и слушкиња народа све више се претварала у слушкињу владајуће олигархије а све мање народа који сачињава њено тело.

Шта крије у себи та осма тајна која се бори против Бога и свега Божијег. Свет који је Сина Божијег осудио на смрт и распео, још од Адамовог пада животари на овој земљи безакоњем у сталном рату за земаљском влашћу. Због тога је Син Божији дошао на земљу да би човека ослободио робовања греху, ђаволу и смрти, да му обрати мисли од пролазног земаљског блага на непролазно вечно блаженство. Господ Исус Христос Син Божији руши сатанино царство греха и смрти и успоставља своје Царство Небеско и на земљи Свету Цркву Божију.

Господ Исус Христос говори Ја сам Пут, Истина и Живот, осма тајна је беспуће, лаж и смрт. Лицемерје живота који се делатно изврће у супротност од реченог. Свесна лаж која прича о Сину Божијем умилним речима док га у исто време распиње безбожним делима. Осма тајна је царство смрти у коме господару смрти робује робље смрти. Нико не може да служи двојици господара, свако себи самом бира господара живота или смрти. Господар смрти своје беспуће скрива широким булеваром смрти по коме светска већина хрли. На овом широком и светлошћу окупаном булевару не могу се очи нагледати и уста накусати светских уживања. Ово је пут светске славе и почасти, светских величина и гордости, пут исплаћених временом.

Човек је умно духовно биће које осећа и осећања претвара у мисли и дела као што некад неко рече, „мислим дакле постојим“. Човек мисли и осећа од Бога и кроз Бога, прекидање емотивног тока затвара човека у небиће и непостојање. Човек се без емотивног и мисаоног дела своди на створа уподобљеног стоци која се коље, како каже псалам. Против овог животног и животоносног тока бори се осма тајна.

Светска институција силе, која Бога не моли, успела је да преваром одвоји човека од његовог ја. На тај начин га је обезглавила и подвластила себи. Кад говорим човек не мислим на човека по Богу него на онај већински зли спој покварених владара и обманутих бирача. Већина није целина али све одлуке у име свих нас покривене су наводном већинском вољом. Тај чин бирања другог да доноси одлуке у моје име одговара ономе који се одрекао свога имена и Божије воље. Живот се мучењем већине претворио у уживање мањине, ја не идем путем ни мањине ни већине јер припадам целини у Богу. Гоњен зато што нисам заинтересован да пређем у табор гонитеља трпљењем спасавам душу. Остало ми разграбише и поделише међу собом, нека их нека бацају коцку међу собом ко ће више да зграби.

Ја сам у свом животу одговорно лице пред Богом за све своје одлуке и дела и ту одговорност немам право да препуштам другом. Одговоран, за себе и за све што сам од Бога дародавца свих добрих и светих дарова добио. Да бих одговорности пред Богом могао да одговорим благоразумно, потребно је да сам упућен у живот у Христовом духу. Живот у Христовом Духу Истине, Вере и Љубави од првог дана живота мора да буде посејан у дечије срце, да током живота расте и доноси род достојан Хришћанина. Због безакоња многих охладнеће љубав многих. Да се вратим безакоњу, тој хладњачи љубави.

Љубав је највиши ступањ вере на који се стиже кроз велике муке, трпљења и страдања. Љубав је добра, љубав не завиди, љубав се не надима, не хвали се, не понаша се непристојно, не тражи своје, не урачунава зло, она све сноси, све трпи, све верује, свему се нада и све воли, чак и непријатеље.
Човек и жена без љубави и цвет без мириса, производи су светске стаклене баште. Претворен у стаклену башту свет све више и више производи цветове без мириса. Цветови без мириса покрећу се светом без укуса промашујући праве и погађајући вешто промењене мете. Бракови, камени темељци породица у времену постали су прве куће трговачке. Из бракова без љубави рађају се деца гнева и мрзости. Мало љубави мало и материнске бриге, хладна срца супружника не могу дати добар род. Хладно срце мајчино, материнску брижност олако преобрати у бриго моја пређи на другога. Институције управљача наших живота, настављају свој део посла у хладњачи љубави. Брижно преузимају родитељске бриге на себе. Уместо да дете расте поред родитеља, упија у себе топле зраке њихове љубави, њега чувају неке тете којима ионако мала плата касни више од месец дана. Уместо да је само, или са браћом и сестрама поред своје мајке, љубимче ако је најмлађе, вољено и пажено и од браће и сестара, оно дели тету васпитачицу са још двадесеторо другарица и другара. При свом првом додиру са светом, дете осети хладноћу те институционалне хладњаче љубави. То је почетак будућих гневних садиста који хладна срца извршавају наређења по слову закона, који у поређењу са законом Божијим лако скрене у безакоње. Топло и љубеће људско срце умно духовног човека у коме је жива савест, не може да буде слепи извршитељ налога.

Ово је само један делић осме Тајне Безакоња која зауставља и убрзава време у времену и стешњује простор простору. Свему има време и начин каже проповедник, а мудар беше проповедник, данас нема времена до трчања и начина до робовања. Ил’ сам ранио ил’ каснио углавном никад не стиг’о на време, може да буде химна савременог човека, зато и Бог одговара снегом и врућином кад му време није. Нико на свом месту у свету побрканих лончића, најгоре свиње под кровом стаклене баште једу најлепше диње без сласти и укуса.

Осма Тајна Безакоња свим силама света, овог земног и оног подземног, покушава да заустави животни ток, одвоји човека од Бога и преда га вечној смрти усађујући у њега током целог живота пелцер безбожја. Свуда око нас осећамо задах жабокречине и труљења заустављеног живота. Многи се нађоше тамо где их ђаво посади, а само најређи где их Бог посеја.

Господ нам је донео ослобођење од света, Своју силу за победу над светом, дао нам Свој Дух Свети да на земљи слободно вршимо Његову Свету вољу а ми данас на сваком кораку чујемо – морам, имам децу. Плаћеници међународне издаје Бога и народа, заклањају се децом уместо да признају да су плахи и лакоми и да се покају пред Богом и народом. Шта ће причати кад их пројектовани, лажни светски банкрот остави као многе друге искоришћене и одбачене плаћенике без хлеба. Језгро оних, који су са нечастивим на ти, се смањује док се број њихових жртава увећава.

Ако погледамо шта се то у наше дане ваља са трулог Запада у правцу Истока, видећемо да Америка која се опијала крвљу свих народа, осећа у својој утроби кување народног незадовољства као порођајне болове из којих би, да је спонтано, могла да се роди истина, али уз помоћ многих бабица родиће се још већа лаж антихрист.

Сви облици друштвених устројстава су опробани, изјаловљени и одбачени. Пред нама је последње велико рушење и подизање последњег тоталитарног царства тираније антихриста. Овом царству робова, бесмисла и неукуса потребан је алиби по питању вере, која осмим васељенским сабором треба затворити осму тајну. Овде је крај немогуће мисије за све вукове у јагњећој кожи, над њима се заклапају зинула уста адова, а Црква Христова неповређена дочекује са неба Победиоца. „Изађи народе мој из Вавилона Великог“, пронађи Христа у срцу и у срцу свога ближњег и Он ће вас водити до Свепобедне Цркве и победе.

Грешни раб Христове Слободе
Рајица Марковић