Рођење Светог Јована Претече и Крститеља Господњег и Свети Никита Ремезијански у Белој Паланци

„Свети Никита, епископ ремезијански. Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Еванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити:

„Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор“. Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот.

Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку“.

На празник рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, као и Светог Никите Ремезијанског, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Вргудинцу код Беле Паланке, у Катакомби посвећеној Светом Никити Ремезијанском.

Након Свете Литургије, Епископ Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита.

Поред сестара из ове Катакомбе домаћини овогодишње славе били су Ненад и Ирена Филиповић из Ниша, а залог славског колача за следећу годину преузела је сестра Нада Шешељ из Пирота.

У својој беседи Владика је истакао: „Али данас браћо и сестре поред овог великога празника рођења светог Јована Претече ми овде, и изгледа само ми овде, у Српској цркви прослављамо на свечан начин још једнога дивнога угодника Божјега, светог Никиту Ремезијанског који је био епископ у Ремезијани, то је данашња Бела Паланка недалеко одавде. Он је живео у овим крајевима, путовао овим местима, проповедао Еванђеље Христово можда на овоме месту на коме се ми данас овде састајемо. Ето њему је, светом Никити Ремезијанском посвећена ова наша богомоља овде. Нови метох, нова катакомба наша у коју смо натерани, протерани из наших велелепних храмова ко што је свети Јован морао да бежи у пустињу, и ми смо били прогнани у пустињу овога света.“

Празничну трпезу љубави су спремили домаћини славе породица Филиповић, Радмило Крстић, и сестринство манастира Свети Никита Ремезијански.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.