Сабор Православних Клирика и Монаха снажно је подржао ставове митрополита Пирејског Серафима изражене у његовом писму упућеном Васељенском Патријарху Вартоломеју.
Својим недавним Саопштењем под насловом Историјски еклисиолошки догађаји, Сабор Клирика и Монаха јавно је стао уз митрополита Серафима, недвосмислено подржавајући његове оцене и иницијативе које износи у свом недавном писму патријарху Вартоломеју.
Сабор Клирика и Монаха познат је српској јавности по Исповедању Вере против Екуменизма објављеном 2009. године. Исповедање Вере против Екуменизма врло брзо након објављивања у Грчкој, преведено је на српски и објављено од стране епархије рашко-призренске. Исповедање Вере потписали су тада у Српској Цркви Епископ Артемије и значајан број игумана и игуманија епархије рашко-призренске, заједно са својим братствима и сестринствима.
Исповедање Вере против Екуменизма изазвало је тада врло бурну и жестоку реакцију Васељенског Патријарха Вартоломеја, и екуменистичких кругова Цариграда, који се није устручавао да и јавно тражи кажњавање и прогон оних који су подржали и потписали Исповедање Вере.
Пример тога прогона, у најжешћем виду, забележен је у Српској Цркви, где су екуменистички кругови и пост-отачки богослови међу Јерарсима, само пола године након објављивања и потписивања Исповедања Вере, одмах на почетку 2010. године, као следујући и позиву и упутству патријарха Вартоломеја, започели незапамћену медијску хајку и физички прогон носилаца објављивања и промовисања Исповедања Вере против Екуменизма у Српској Цркви.
Последице тога прогона и данас су присутне, а медијска хајка против актера овог Исповедања Вере у Српској Цркви и данас има своје одјеке, тражећи као на тањиру њихову главу.
Објављујући да је духовно славље и неизрецива радост у Господу обузела срца Православних поводом најновијих иницијатива и чињења митрополита Пирејског, Сабор Клирика и Монаха наводи да писмо упућено патријарху Вартоломеју има велики значај из много разлога, од којих наводимо два основна.
Најпре јер придаје личну и првенствену одговорност, наводећи поименце првог у екуменистичким подухватима васељенског патријарха г. Вартоломеја, који нажалост води коло екуменистичког отпадништва, повлачећи са собом у пад скоро целину Православних предсједатеља и мноштво епископа, осталих клирика, монаха и лаика.
Окончава се на тај начин, барем у односу на епископе, један лош преовлађујући и наметнути став; да се избегава, заправо, приликом изобличавања заблуда и јереси навођење имена, те да бива једноставно реч о заблудама и јересима, као да не постоје лица која изражавају те заблуде и јереси, него да оне тобож долазе ниодкуда, настају саме од себе.
Овај преовлађујући, по савету Ђавола, став, који су неки интелигентно назвали јерес именоскривања, нема било какав основ нити у Светом Писму нити у Отачком Предању, где се откривају имена заблуделих и јеретика, и они се осуђују поименце заједно са њиховим јересима и заблудама.
Сабор Клирика и Монаха наводи и главни разлог због кога је неопходно поименце изобличавати јеретике, а не само уопштено жигосати јеретичка учења. Скривање заблуделог и јеретствујућег чини да се он креће као „незлобиво јагње“ међу верницима, и под плаштом љубави, лицемерно, погубљује њихове душе.
Са директним, наставља Сабор Клирика и Монаха, поименце изобличавањем Васељенског патријарха г. Вартоломеја, митрополит Пирејски наноси ударац јереси Именоскривања и држи еванђелско, апостолско и отачко Именојављање.
Други разлог важности ове обимне личне посланице митрополита Пирејског Васељенском патријарху, наставља Сабор Клирика и Монаха, лежи у чињеници што након вишедеценијских борби против Екуменизма и пратећег ћутања епископа … узима у своје руке штафету антиекуменистичке борбе један храбри епископ…
Током много година молили смо се и искали да пројави Бог једног храброг епископа који би се поставио на чело здравих Православних снага, да постане, као Апостол Павле – уста Христова, стуб Православља – као велики Оци и Учитељи, пламени мач – да сагори као сува дрва савремене јереси Папизма, Протестантизма и свејерес међухришћанског и међурелигијског Екуменизма.
Своје Саопштење под насловом Историјски еклисиолошки догађаји, Сабор Клирика и Монаха завршава следећим речима:
Сладчајшу и незалазну Светлост Православља исијава сада свештена митрополија Пирејска, језиком и пером њеног пастиреначалника и учитеља васељене, смиреног и исповедничког епископа г. Серафима. „Господе сачувај га на многаја љета“.
Доносимо у наставку, као најаву објављивања на српском језику, наслове поглавља овог историјског писма – Меморандума о Екуменизму – митрополита Пирејског Серафима.
1) Која свеправославна одлука?
2) Еклисиолошка смутња
3) Милански Едикт
4) Заједничка вера?
5) Стварни узроци пада Цариграда
6) Свете мошти
7) Европа и западни свет
8) Распеће и Васкрсење
9) Екуменистичко – унијатско монаштво типа Bose
10) Свети Оци Цркве
11) Љубав и истина
12) Прави смисао речи „да сви једно буду“
13) Савремена гоњења Хришћана и међурелигијски сусрети
14) Прогон екумениста против анти-екумениста
15) Страшно посветовњачење
16) Страшно виђење светог Антонија о јеретицима; неразумнa марва око Светог Престола
17) Раскол и „подељена Црква“
18) Антиканонске заједничке молитве
19) Уступање храмова
20) Кварење Православног учења о Богородици
21) Прави смисао речи „Дух дише где хоће“
Уредништво