Саша Касаловић: Видовдан међу Србима на КиМ почетком 21. века

У наредном прилогу доносимо предавање Саше Касаловића из Зупча код Зубиног Потока на тему  „Видовдан међу Србима на КиМ почетком 21. века“. Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

Инфо служба

Видовдан међу Србима на КиМ почетком 21. века

Ваша Преосвештенства, часни оци и матере, поштоване сестре монахиње, драга браћо и сестре, помаже Бог!

Велика је част бити данас овде да још једном својим учешћем учинимо најмање што можемо, указивањем поштовања нашим храбрим прецима, храбрим витезовима Светосавља, који су предвођени благочестивим кнезом Лазарем положили своје животе бранећи отаџбину и крст часни, упућујући све нас који за њима долазимо и рађамо се у мученичкој земљи Србији, шта мора бити наше вечно опредељење и задатак!

Готово да нема народа чији се идентитет није формирао на основу неког догађаја у посебном историјском тренутку и на основу тога како су се ти народи у тим дешавањима опходили. Такви догађаји су једини начин стварања посебности једног народа по којој од других бива препознат и на основу којих се и он сам одређивао према другима. Сама бројност народа није била одлучујући фактор на основу којег се неки народ могао сматрати великим у квалитативном смислу, јер је искључиво његова улога у одређеном историјском тренутку и догађају била мера на основу које се могло одредити колики је значај и улогу тај народ имао, или је није имао. Тако се кроз историју човечанства догађало да бројнији народи буду упамћени по злу које је са њима долазило међу друге, а у другим случајевима догађало се да су се бројчано мањи народи бескомпромисно обрачунавали са квантитетом снага безумља. Истовремено, то их је одређивало, не само у односу на свет у коме су живели, него и према Сведржитељу, Творцу и Неба, а не само Земље, Господару над господарима, што је свакако било неупоредиво значајније достигнуће.

Сваке године, почев од догађаја на Косову пољу 1389. године на Видовдан па све до данас, говорило се и изнова се говори и диви бесмртном делу ондашње генерације Срба која је умела и знала да процени шта је то приоритет верујућем човеку светосавске Србије и о томе је речено и написано толико тога што се не може измерити ни једном мерном јединицом. Међутим, опет и изнова Видовдан, Косово и “светолазаревски завет“ остају неисцрпни извор дивљења нас потоњих Срба светосаваца и чини нам се да никада у потпуности нећемо умети да све кажемо о овом ванвременском подвигу верног и храброг србског народа онога доба!

Ми данас обележавамо управо један такав дан из наше прошлости који је формирао нашу препознатљивост међу другим народима, дан када су бројчано надјачани Срби показали целом свету да духовна снага малобројних може да однесе победу над бројнијима.

На данашњи дан пре тачно 629 година наш народ србски је у ондашњим околностима и у оновременом историјском тренутку био стављен пред још једно, у низу искушења и избора и морао је дати одговор том изазову и деловати. Ми данас обележавамо Видовдан, дан када су Срби 1389. године одлучили да урежу у нашу националну свест вечно опредељење да се не одступа од заповести Божјих по којима је неопходно часно и поштено живети и умирати дајући живот свој за крст часни и слободу златну због ближњих својих, због чега су се сврстали међу велике народе овога света али и да тако изборе своје место међу богоугодницима зарад вечног живота!

Тема мог данашњег излагања биће везана за данашње прилике и свеукупно стање србског народа на Косову и Метохији упоређујући га са већ поменутим бесмртним делом христољубивих Лазаревих витезова.

Видовдан међу Србима на Косову и Метохији почетком 21. века

Своје излагање ћу почети тако што ћу одмах на почетку цитирати део из стихова “Небеске литургије“ Св. Владике Николаја Велимировића у којима Свети Сава због грехова народа свога рида пред Господом својим Исусом Христом.

… ЦИТАТ …

“Нису Срби кано што су били,
лошији су него пред Косовом,
на зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
и државу већу Душанове,
ал’ даром се твојим погордише,
од Тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
на три вјере оком намигују,
ал’ ниједну право не вјерују,
православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
не диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
цркве дижу, Богу се не моле,
нит’ Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
богаташи милост оставили,
не поштује млађи старијега,
но се млађи паметнији гради,
нит нејаког јаки подржава,
већ га ломи док га не саломи“

… КРАЈ ЦИТАТА …

И заиста, чини ми се да нико и никада није овако прозорљиво видео, разумео и на време схватио куда ће отпловити србски национални брод, да га тако назовемо, разбијајући се о хриди разних световних искушења којима подлежемо свакога дана и све више, као што је то видео наш Свети владика Николај Жички Велимировић. Ови његови стихови у потпуности описују тренутно стање у којем се налази србски народ на Косову и Метохији данас, али морамо да приметимо да је идентично стање и у остаку србских земаља међ’ србским народом.

Ако је мера свих будућих србских стремљења морало бити светосавско и светолазаревско Косово онда, без икаквог уздржавања и бојазни да се може погрешити или о некога огрешити, треба рећи да су Срби са Косова и Метохије напустили тај пут, изузевши свештенство и монаштво са верним народом епархије Рашко-Призренске и Косовско-Метохијске у егзилу.

Није се први пут у нашој историји догодило да је окупатор стигао на наше Косово. Долазили су и одлазили са њега: Турци, Италијани, Немци али је Србски народ умео да живи под окупацијом и чека свој тренутак како би повратио своју слободу и своју националну колевку. Умели су Срби и вековима да чекају тај тренутак слободе. Генерације су се рађале и умирале у окупацији али је свака предходна преносила оној наредној генерацији да ће доћи и тај дан када ће засјати слобода. Страдањем, трпљењем, тајним молитвама да их и непријатељ не би чуо, рађањем и васпитавањем нових генерација како су можда баш они осветници Косова, генерације Срба су чекале, стрепеле и надале се слободи. Знали су Срби Косовци да слобода вреди више од злата, а да је крст који носе кључ до те слободе, отуда вечно србско стремљење са Косова … “за крст часни и слободу златну“…

Међутим, …“Нису Срби кано што су били, лошији су него пред Косовом, на зло су се свако измјенили. …“

Окупатор је опет ту, на Косову, и Срби су ту, али какви су Срби данас?

Лицемерје је постало одлика готово свих Срба који на Косову и Метохији данас живе, или бар повремено бораве на њему. Новац је постао сврха живљења, а материјална добит и стицање иметка једини циљ у животу. На том путу стицања иметка не бирају се начини и средства како до њега доћи, чак је и промена националног идентитета тражењем и добијањем држављанства “косове“ као услова за добијање личних докумената а касније и шиптарских плата и кредита у банкама постало нормална и уобичајена појава међ’ Србима на северу КиМ. Овде је намерно стављен акценат на наше сународнике на северу покрајине који, за разлику од Срба јужно од Ибра, нису у шиптарском окружењу и у њиховој милости, па да зато морају имати њихова документа како би функционисали у свакодневном животу у окупацији. Јасно је да једини мотив за Србе са севера КиМ био лични интерес и свако друго објашњење једноставно нема основа.

Пионири, тј. први весници издаје која је уследила и који су својим примером и деловањем показали народу на северу КиМ. како треба кренути у тражење држављанства, а тим чином и у признавање ткзв. државе “Косова“, зарад добијања личних шиптарских докумената и свих привилегија које се преко њих остварују, била је узурпирана Епархија Рашко-Призренска на челу са Теодосијем Шибалићем и Савом Јањићем и целокупним монаштвом те епархије које је остало да служи овој двојици оцеубица а не Господу и Светом православљу на Косову.

У то њихово непочинство смо имали прилике да се уверимо гледајући их у информативним емисијама РТС-а, које су на тај начин рекламирале ту врсту издаје и индиректно позивале преостали народ на Косову и Метохији да пође стопама узурпиране епархије. Највише због тога али и због притиска световне власти из Београда на збуњени народ севера КиМ догодила се и ова врста издаје комбинована са личним интересима, па је данас све подређено том циљу и зарад његовог остварања Срби се бестидно одричу свега, прво се издаје Бог, а онда тако огрезли грехом на крају издају и себе и пород свој.

А како је све то почело и како се догодило да Срби Косова и Метохије западну у овако тешко стање после онако сложног отпора окупаторима и шиптарским терористима на барикадама на северу Косова и Метохије, на којима се узгред буди речено није бранила Србија само на северу покрајине, већ се тако штитио и бранио народ и у енклавама јужно од реке Ибар и јер се барикадама одржавала животна веза са остатком Србије. Барикадама се спречавала успостава тврдих граница између Косова и Метохије и остатка Србије, а то је значило слободан промет прехрамбених производа, лекова, и осталих битних потребштина неоподних за нормалан живот Србима на окупираним територијама.

Догодило се да су националне вође са барикада, и сами светосавски и духовно неутемељени, нападнути од вршилаца власти у Србији из Београда, а све по налогу НАТО управе у Србији са седиштем у разним амбасадама НАТО земаља из Београда! Истовремено нападнут је и онај битнији, духовни стожер опстанка за Србе са Косова и Метохије, извршен је унутрашњи удар на бедем сачињен од светосавског духовног ткива оличеног у Епархији Рашко-Призренској и Косовско-Метохијској коју је саборно водио и чувао наш епископ, преосвећени владика Артемије са својим монаштвом. Поучени ранијим војевањем против србског народа, схватио је окупатор Косова и Метохије да не може бити успешне окупације србске земље ако се прво не окупирају душе Срба или барем ако се не отргну од пастирског и саборног вођства које је неговао епископ Артемије.

Израчунали су непријатељи Срба и Србије да је небројено пута кроз историју духовност Срба чувала унутрашњу снагу србског народа и припремала га за касније одсудне битке за слободу, па је зато било више него хитно разорити то извориште националне свести и слободољубља преко унутрашњих издајника и проданих душа, па су се тако везано за окупацију Косова и Метохије, Србији догодили Борис Тадић, а потом и отпаданици од Светог Православља који данас седе у Београдској патријаршији као и Александар Вучић.

Овај последњи, непомјаник, који је јавно саопштио преко медија васколиком србском православном човеку да му је ближа протестантска идеологија међу хришћанима него Свето Православље, је био и још је далеко кобнији за србски народ на простору Косова и Метохије и управо он је уништио народни отпор окупатору. Мимо Устава је сменио народне прваке локалних самоуправа на Косову и Метохији и постављао своје кадрове бирајући их системом “негативне селекције“ тражећи оне најгоре међу Србима на Косову и Метохији, који до тада не само да нису били познати међ’ народом, већ је већина њих имала криминалну прошлост због које их је било лакше уцењивати и натерати да спроводе издају на Косову и Метохији.

И тако је све почело! Националне вође Вучић је заменио лоповима, криминалцима и полуписменим светом, поткрепио њихово деловање својом даноноћном подршком коју је ширио преко узурпираног информативно-медијског простора на целој територији Србије и неретко насилним акцијама и деловањем својих хорди криминалаца на терену. Уценама, претњама и застрашивањима раслабљени и од Бога отпао србски народ на КиМ, који је без и једне реакције потпуно незаинтересован посматрао како му пред очима протерују јединог преосталог пастира, а уједно и најбољег молитвеника пред Господом, касније је лако било натерати да изађе на шиптарске изборе на којима се убијала Србија и са којима је извршено гашење институција Србије на Косову и Метохији.

Те криминалне структуре, које се представљају остатку србске јавности ван КиМ као “представници србског народа“, у најмању руку као да су заиста били избор србског народа са КиМ, а не избор Александра Вучића лично. Након већ добро познатих дешавања око разбијања гласачких кутија на локалним шиптарским изборима, када су Срби у потпуности бојкотовали те изборе због чега су гласачке кутије остале празне па их је накнадно преваром требало напунити фантомским гласачким листићим, а што је уз невиђену медијску кампању у Србији подржано, тај криминални полуписмени свет постаје нова власт у покрајини. Од тог тренутка Вучићева “српска листа“ влада Србима на КиМ само зато што она дели плате, она уцењује и подсећа сваког појединачно да ако не буду послушни њима и њиховом вођи остају без хлеба насушног па ће тако наудити само себи и својој деци. Схватило је то Вучићево криминално друштво из “српске листе“ да је и сам народ духовно раслабљен и да ће бирајући између Господа, светих мученика косовских, части, образа и “коре хлеба насушног“ пре изабрати хлеб и управо зато се данас све ово догађа на Косову и Метохији.

Последица оваквог деловања Вучићевих криминалаца на власти који седе у „скупштини косове“ и раде једино за свој џеп као и за “уставно правни поредак државе косове“, положивши заклетву на Уставу те тзв. државе да ће је поштовати и штитити, је довело до потпуног гашења свих битнијих институција државе Србије на простору Косова и Метохије. Престале су да постоје наше институције, а отпочеле су са радом шиптарска царина, полиција и судство. Увелико се приводи крају формирање војних и безбедносних служби “косове“ у којима такође учествују Срби, било да су тамо по Вучићевом налогу или су онако раслабљени и смућени у већ поменутом зачараном кругу издаје одлучили да самоиницијативно зграбе свој део колача, тј. “насушне коре хлеба“ од које мисле да све зависи.

То свеопште лудило иде до те мере да ови које је Вучић одабрао да издају врше кроз институције система тзв. “косове“, оптужују ове “слободне стрелце“ да су издајници, а разлика је само у томе што ови “слободњаци“ то раде мимо знања ових првих! Замислите, припадници “косоварске полиције“, “косоварске царине“ и “косоварског судства“ нису издајници и они оптужују појединце који се пријављују за “косоварску војску“ да су само они издајници и да им то њихов народ неће опростити!? Мало је за тако нешто рећи да се ту ради о лицемерју, ту се ипак ради о лудилу које је производ стања свести чланова “српске листе“ и њиховог вође који, на жалост, данас има легалитет вршења власти у Србији у име народа, добијене од тог истог народа, како би се без последица и легално поигравао будућношћу нас Срба са КиМ и наше деце, али и целе Србије!

Сада, када је на терену издаја и практично завршена, велеиздајнику Вучићу и његовим слугама из “српске листе“ остаје још само да убеде народ на КиМ и у остатку Србије, да је њихову борбу за Косово потребно крунисати договором о ЗСО. [Заједници Српских Општина) која би се договорила у Бриселу под будним оком непријатеља Срба и Србије и која би имала функцију удружења грађана по Уставу тзв. државе “Косове“. Истовремено та велеиздајничка дружина из “српске листе“ предвођена председником државе Србије, жели и мора да по налогу својих газда са запада организује Референдум како би се србски народ “упецао“ изјашњавајући се о томе да ли да КиМ буду или да не буду део Србије, као да то већ није регулисано обавезујућим Уставним законима Србије које сада треба изласком на тако осмишљен референдум поништити и Устав погазити, а прихватањем договора из “Бриселског споразума“ одрећи се око 15% своје територије и србског народа који на Косову и Метохији живи. Само да напоменемо да су Срби већ једном организовали референдум о томе чије је Косово. То је било на Видовдан 1389. године када су својом крвљу заувек запечатили своје власништво, и заветовали се својој отаџбини, определили србско срце које док куца за Косово ми потоњи живимо! Његов губитак је наша смрт, то је смрт целог једног народа. Оно што буде остало од нас, ако се КиМ одрекнемо, биће само једна проста празна и неупотребљива љуштура. Ако изгубимо Косово, размишљамо ли какав ће бити наш одговор када дођемо пред косовске јунаке и цара Лазара? Чиме ћемо се оправдати!? Материјалним добрима, страхом, незаинтересованошћу за веру и србство!? Нема оправдања, запамтите, нема оправдања за издају, јер име издајника траје кроз векове и постаје синоним велеиздаје и зла свим будућим поколењима!

Елем, на том “квази референдуму“ у коме би се “грађанска Србија“ изјашњавала о завету националне светосавске и светолазаревске Србије и у којем би несрби и они који нису православни а који су у спрези са велеиздајничким режимом Србије подржаног од западних НАТО содомита и убица, да равноправно гласају као да су они проливали зној, сузе и крв за свету православну србску земљу Косово и Метохију, је невиђена дрскост и отворено пљување у лице свим Србима и ове земаљске али и оне много веће Небеске Србије. Замислите велеиздајник Вучић би да се о томе, да ли да Косово и Метохија остану да буду србска земља, изјасне и они против чијих су се предака Срби на Косову пољу борили и крв своју проливали!? Заиста нечувено! Немогуће је да такво ниподаштавање србског народа може да чини онај ко заиста представља народног првака кога србски народ бира, а то би по функцији требало да представља личност председника Србије, који уместо да поступа по Уставу Србије и штити интересе свог народа и државе он преговара у Бриселу са терористима који су нам окупирали територију истовремено правдајући своју велеиздају даноноћним застрашивањем и ширењем панике у србском народу како је и то боље него да се на КиМ. догоди нови “Бљесак“ и “Олуја“, на тај начин рекламирајући шиптарску војну моћ а ниподаштавајући и потцењујући пред светском јавношћу снагу србског војника. Тако нешто може да чини само неко ко је Србима подметнут као што кукавица другој птици подмеће своје јаје, а касније и малог птића, да га ова негује и храни до изнемоглости и потпуне личне пропасти.

Управо због тога, са овог места и сабрани на овом величанственом видовданском саборовању, у име свих христољубивих и националних Срба пре нас и у име свих оних Срба који се никада и ни по коју цену неће ни у будућности одрећи светосавског и светолазаревског завета, поручујемо духовно отпалом и протестантски опредељеном председнику Србије да му референдумско шибицарење о Косову и Метохији неће проћи код национално и верски утемељеног србског народа. Чак и да такав референдум буде одржан вољом силе коју лезбократска власт тренутно има у Србији, он неће бити прихваћен од националних Срба, потомака Светог Саве и Светог кнеза Лазара!

Не остаје нам ништа друго осим да у овом времену безумља и посрнућа, упорно прозивамо велеиздајнике у власти Србије и да их непрестано подсећамо да колико им се год чинило да су данас ојачани и подржавани од непријатеља Срба и Србије, да су само пролазна епизода на путу искушења коју србски народ по епохама редовно пролази и вољом Господњом изнова преживи, као и да ће светосавско, светолазаревско потомство данашњице али и будућих времена опет умети и знати да згази за врат богоборнима и према Србима непријатељски настројенима.

До тог тренутка, овако сабрани и чврсто опредељени ка истини Божјој, ми који нисмо дозволили да будемо заведени уценама, претњама и лажима, који искрено ценимо и суштински верујемо у светосавску светолазаревску жртву, Господа ради и зарад оних Срба који ће за нама доћи, морамо уз Божју помоћ издржати овај терет искушења и надати се да ће на крају, ускоро, Бог чути наш вапај, па ћу зато своје излагање завршити како сам и почео стиховима из “Небеске литургије“ Светог владике Николаја …

Цитат…

Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме свому пријатељу
Јединоме своме Спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
…
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе – АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.

Све вас поздрављам новим србским поздравом

ДО ГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ !