Седми Молитвени црквено-народни сабор у Лозници код Чачка

Дана 20. маја/2. јуна, милошћу Божијом, у манастиру Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, одржан је седми Молитвени црквено-народни сабор. Овогодишњи сабор је био посвећен великом јубилеју – 800 година од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве.

Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и око 4о свештенослужитеља епархије. Међу свештенослужитељима било је свештеника и свештеномонаха из Америке, Грчке, Пољске и са Свете Горе. Сабору је присуствовало бројно монаштво епархије и око 1600 светосаваца из свих српских земаља и расејања. Многи од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Свете Литургије окупљеном народу архипастирском беседом обратио се Владика Максим. У својој беседи владика је најпре протумачио јеванђелску причу о чудесном исцељењу слепорођеног а затим додао:

„Данас на овоме светоме саборовању, ми смо се сабрали да прославимо Васкрслог Господа, али сабрали смо се и поводом једног великог историјског догађаја у нашој помесној Цркви. То је осамсто година од стицања аутокефалности коју је Господ овоме народу подарио преко свог великог угодника, нашег духовног оца и родитеља Светог Саве. Ми можемо слободно рећи да је тај догађај моменат када је српски народ у духовном смислу прогледао. Васкрсли Христос исцелитељ слепих исцелио је кроз светог Саву вером у Њега Васкрслога, вером Еванђелском, апостолском, светоотачком читав наш род. И то што је Српска Црква добила самосталност представља знак духовне зрелости, духовног прогледања и тим поводом смо се ми данас овде сабрали.

Свети Сава је обнародовао тај чудесни догађај у светој Жичи. И данас са сваком смелошћу можемо рећи да је света Жича прешла овде данас у Лозницу. Да је Лозница данас света Жича, односно оно што би Жича требало данас да буде. Јер овде сви се ми сабирамо на темељу те чисте Вере Православне управо на оном крајеугаоном камену, на коме стоји и почива читава Црква Христова, на оном камену и темељу којем је и Свети Сава сазидао нашу помесну Цркву. Нека би све нас Васкрсли Христос молитвама Пресвете Богородице, Светог Саве и свих светих утврдио, и као појединце и као народ, да свој лични и саборни, свенародни, а изнад свега црквени живот градимо на том вечном темељу, на Вери Православној, на Вери Христовој, Вери Јеванђелској, светоотачкој, апостолској. Амин, Боже дај!“

После Свете Литургије организовано је послужење за све присутне а затим је уследила традиционална Духовна академија. Академију је отворио Епископ Артемије. На академији су говорили Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум (на тему: „800-годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве“) и сестра Јелена Глишић, професор књижевности из Ниша (на тему: „Значај беседе Светога Саве о Правој Вери у данашње време“). Настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице протосинђел Ксенофонт (Томашевић) прочитао је  „БЕСЕДУ СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ“. Програм Академије су својим наступима украсили хор “Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева и гуслар Радован Шојић из Врбаса. Програм Академије водили су Бобан Ковачевић и Бојана Рајковић.

Инфо служба