Рајица М: Србији треба глава одсечена у Радовањском лугу

СВЕ ЗА ХРИСТА ХРИСТА НИ ЗА ШТА!

Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, у Христову смрт и Васкрсење, и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота, у складу са захтевом који време изнесе пред нас, дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде, још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо, одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо. У свету живимо, али нисмо од света, светску власт и светске законе поштујемо, али на првом месту закон Божији, који је љубав изнад свих земаљских закона. Он каже поштуј Оца свога и Мајку да би ти живот био дуг и срећан. Наш Отац је Бог, наша мајка Црква Божија, у великом и вечном, и наши биолошки родитељи у нашем личном, порoдичном животу.

Дужни да наше и биолошко и Духовно очинство и материнство бранимо својим пролазним биолошким животима, стајемо уз Тебе свим срцем, душом и умом и свом снагом својом, у одбрану светиња, Цркве, Државе и Душе. Због наше охристовљене свести да нисмо једино биолошки егземплари, већ да смо и бесмртна Духовна деца Божија, гинули смо од Светога Кнеза Лазара, преко бесмртника Ђакона Авакума, хаџи Ђере и Рувима, бесмртнога Вожда Карађорђа до бесмртног мајора Гавриловића и Драже Михаиловића, и многих још, знаних и незнаних јунака и витезова Крста Часног и Слободе Златне, не допуштајући туђину да нас пороби. Дубоко уверени животним сведочанствима генерација својих бесмртних предака да смо ропства света ослобођени Христовом истином, ми данас као оковани вуци трпимо ово економско ропство.

Преосвећени Владико, Србији глава треба она одсечена у радовањском лугу, иначе ће нас ови што дебелим месом живе и делају, пећи у тигањима као што су Макавеје. Ми деца Божија у овом злоподобном свету, најмањи апостоли Христове истине, мали прозорљивци и распети цареви, слуге на земљи славног Цара на Небу. Све људе волимо као браћу, али знамо који је брат хришћанин а који Каин. Каина не мрзимо, напротив жалимо га, и дали бисмо све да се и он спасе и врати спасоносној истини, али немамо права да икоме намећемо своју вољу поштујући свачију слободу. Такође не дозвољавамо да је нама неко други намеће, пошто је спасење одлука слободне људске воље. Сви ми кроз тајну крштења примисмо исте Божије дарове. Хришћани у свету позвани на праведан живот у Духу истине, са задатком да се рађамо и множимо, да обрађујемо своје њиве и Богу се молимо за све људе и власти. Ту су и друга наша браћа, ревноснији хришћани који се заветоваше на уски пут свештенства и још ужи монаштва…

Дакле Бог и Отац, Мајка Црква и хришћанско православно братство. Он Отац, Она Мајка, и ми деца. Никога не земљи не зовемо оцем сем кроз Оца Небеског удостојених те части. Очинство је за Србе љубав која се благодатном силом у нама буди кроз поштовање, и протеже се искључиво на Духовна чеда и оце, и никад се не намеће силом. Наметљиви папски ауторитет који тражи покоравање папи, стран је нашој духовности. За нас Православне Србе папизам је увек био непријатељ, који никад није презао да нам се и најгорим непријатељским делима наметне за лицемерног пријатеља и господара. Није ни чудо ако се уз помоћ Духа Светога одмота какво је истинско папистичко Зверују. Папизам је на првом месту Оцеубиство зарад отимања круне земаљског царства.

На другом месту он је инцест папе са заблуделом мајком црквом ради проглашења папе папом, а на трећем братоубиство и због свега, или пре свега отпадништво од Светога Духа и благодати Божије. Бог је постао човек да подигне палу људску природу својим благодатним божанским силама. Човек иако боголик и саздан од Божијег материјала не може да испуни пунину Божију због своје грехом рањене природе. Господ Исус Христос једини је био савршени и Бог и човек, и другог савршеног нема, нити га може бити. У сваком човеку постоји нека људска слабост, дакле грешка и непогрешивих нема. Папа се саплео о Угаони Камен пожелевши првенаштво, и стропоштао се у поглавара земаљског. Господ Исус Христос каже – „Ономе који побеђује даћу да седне са мном на мој престо, као што и ја победих и седох са мојим Оцем на његов престо“. Ко има ухо нека чује шта Дух говори црквама. „Моје царство није од овога света“ – дакле престо на који безгрешни Син Божији и једини савршени човек седи поред свога Оца Небеског није Рим него небески Јерусалим. Шта онда хоће папа, чију децу то он тражи? Ми Срби већ имамо Оца Небеског и очеве земаљске, биолошке, а очух у српском народу долази тек кад отац умре или се мајка разведе, а то са мајком нашом Црквом и са Оцем Нашим Богом није случај. Шта, дакле, да поручимо том римском, са грешком, папи, шта друго него заобиђи нас силниче земаљски и иди својим путем. Не дирамо те и не дирај нас, Христови смо ти ми и Савини, Небески, не земаљски, ни мртве нас не могу, ни да поробе, ни да убију, зато нас убијају по више пута, али и поред свега тога ми живимо и то вечно у Господу Христу Исусу, који нам даје моћ и живот вечни.

Преосвећени Владико Богоносни! Нека Бог да, да се око Духа који Собом проносиш, Србијом обавије она витешка победничка мишица, устрашена једино од Бога, и одлучно каже Не овом гмизавом походу политике енциклике.

Грешни раб Христове Слободе
Рајица Марковић