Шта нас чека, а шта ми чекамо?

Време „иде“ све брже, то нам је већ свима јасно. Просто више не „цури“, сада већ видљиво тече. Али не само по убрзаном времену, већ и по многим другим знацима, изгледа да ће последња времена стићи можда баш нас. То некако многи осећају, били у вери или не. Оно што разликује оне који су у вери (онако како то Вера наша Православна од нас захтева) и оне који су ту Веру само примили на дар од предака својих, јесте како се понашамо у односу на ту застрашујућу чињеницу да смо стигли „до краја“. Да бисмо то лакше схватили, треба прво да размислимо – шта нам чине (пријатељи, непријатељи, власти, ближњи…), а шта ми сами себи чинимо! Јер верујући су о томе давно већ читали, а сада је и највећим скептицима постало јасно да тзв. светска завера заиста постоји и да је жртва већ одређена – прво Срби, а за њима и остали Православни. Тако смо опет постали заморчићи на којима ће се одмерити снага великих сила „света“, тј. верних и неверних.

Ако кренемо редом – шта нам чине – има ту доста изненађења за непажљиве посматраче. Све је „светско“, само су душе наше. А те наше душе и јесу циљ. Делује многима невероватно, чак апсурдно, али главна „веза“ између чипованих здравствених књижица и осталих чипованих докумената, чудног избора судија, селективних измена закона, чипованог очитавања струјомера (где само један мањи „центар“ за даљинско очитавање бројила кошта око 500.000 евра, које ће наравно инкасирати неко у ЕУ умањено за „домаћу“ провизију), кредитног бироа, централног регистра, редовних посета Ватикану и Бриселу, темељног опремања полиције (има се, може се), празног пензионог фонда и стидљиво најављеног банкрота земље (кад могу Грци, што не можемо и ми?!) и сл.- јесу НАШЕ ДУШЕ, тачније – Православље у целини.

Све набројано, без обзира на то да ли учесници у тим појединачним процесима желе да учествују и у главном пројекту затирања Вере Христове, воде управо томе – прво материјалном, а потом и духовном поробљавању и уништењу Србског народа. Прво су нас обележили чиповима на документима, имовину су нам прецизно снимили (сећате се пријављивања одузетог „градског грађевинског“ земљишта, за сеоско већ имају податке?), знају колико и код кога смо задужени, колика нам је плата, од чега болујемо, куда путујемо, колико нас је у кући (преко праћења потрошње струје, о чему власници на новим сатовима немају никакве податке), кад и коме смо писали електронске поруке (прича се да се све поруке са Гугла шаљу директно у компјутер у Бриселу – чувену Звер која сакупља и остале податке о нама). И тако редом. Наравно да „њих“ тј. слуге антихристове, не интересује ко са ким ашикује преко мејла, али такви подаци могу бити интересантни када једног дана дођу да вам понуде уградњу чипа на пр. у десну руку. А чип ко чип. Практичан, прецизан, лак за употребу, ми се већ навикли да купујемо са њим у Меркатору, да плаћамо путарину… Још само да га не изгубимо или да нам неко не украде шифру. И шта ћеш практичније – уградиш га у руку. То му дође прва фаза. Друга фаза наступа кад схватимо да се без чипа не може платити ништа, не може се купити храна, не могу се нахранити деца! А у граду само бетон, нигде ништа дa се убере (а и брање ионако не долази у обзир, јер није у складу са европским законима, није запаковано на дрвету).

Ако погледамо мало шире, већ имају све као на длану. Геодетски завод је давно продат, ако сећање не вара Американцима, тако да уз своје сателите, знају сваку стазу у Србији, за земљотресе (и ко зна за шта још) је изгледа задужен Бондстил, за храну кодекс алиментаријус, за банкрот ММФ, за бијење народа Ивица, за везе са Ватиканом (на државном нивоу) Борис, за издају Вере синод, за слуђивање народа слуђено свештенство и окупирани САСабор. Имају све, осим Судије Праведног. А пред Њега ћемо изаћи сви, и ми верни и корумпирана власт, и Ивица, и Борис, и „архијереји“, и полиција која ће да бије верни народ и они који, уместо да служе Свету Литургију и моле се Јединоме Који може да реши и њихове проблеме – иду у Барајево да прете и носе транспаренте!! Као да су, далеко било, световни а не свештени људи. Мада треба и њих разумети, кад им надлежни владика прати активности из кола. Да не заборавим неутралне и необавештене. Свако ће за себе одговарати.

И шта ми чинимо САДА, док се још нешто можда може учинити, осим што се не молимо?! Колико труда показујемо пред Оним Који ће доћи да суди живима и мртвима?! Углавном се самозаваравамо. Тако нам је лакше, а и оно о последњим временима, делује тако застрашујуће да је боље зажмурити. Можда прође мимо нас. Људи који су у вери одавно и чврсто (тако од срца мисле) отворено кажу да не верују да живимо у последње време. И заиста тако мисле, јер без великог размишљања улазе у нове кредите и друге дугорочне животне пројекте. Најтужнији су ми свештеници који штеде у банци, да се деци нађе кад порасту!! А има ли у земљи и најмање здраве привредне или финансијске гране за коју би се човек ухватио! Ко сазна нека јави. Одакле и од кога они мисле да добију своје штедне улоге кроз 20 година, за мене је потпуна енигма. Личи управо на ону народну: Село гори… Вера пропада, а свештеници штеде за старе дане!! Остаје ми дилема и да ли они заиста читају Откривење? Свете Оце су избацили, то сам чула. Као да је цео народ Србски у припремној фази за духовну еутаназију која следи.

Дакле, шта још није јасно? Институције су спремне, глад куца на врата, земљотреси су већ по целом свету, чудне појаве на небу се већ јављају – ШТА још треба да би се Срби пробудили? Мени се чини да прво треба да искључе телевизоре. Да баце „штедљиве“ сијалице за које војни стручњаци тврде да растројавају и деконцентришу људе (па и оне који се уз њих моле Богу). Да не једу модификовану храну, јер нам још нико није објаснио разлог и прави циљ, а понајмање последице те модификације. Да траже да се продужи рок важења докумената без чипа, па макар опет стајали у редовима. Да подсете своје рођаке и пријатеље у полицији и политици да су и они Срби и Православни (осим, кажу, председника) и да и њих Свевишњи види. Да мисле о томе кад пале славске свеће, ко је био и Коме је служио Свети Никола или Свети Јован!! Нису они само слика на зиду испред које виси кандило. Да се сете кад добију наредбу да трују и бију Православне, да је Бог Један, свим Православнима, па и онима који у полицији раде. И њихови су дедови на Крфу кости оставили.

А оно што је крајњи цинизам јесте да из своје сваковрсне беде, Срби САМИ треба да плате свој надгробни криж који се спрема у Нишу. О нашем трошку, изгледа, јер се одједном огласи црква у потрази за прилозима – за Краљево, за народне кухиње, за Хиландар. За храм Св. Саве нешто не траже, схватили су да је народ схватио о чему се ту ради. Да не поверујеш – уместо да дају, они траже. И нико не помиње паре на рачуну нишке епархије, ни прилоге од католика, про оријенте и сличних. Јер пара треба много више него што се уплаћује за уобичајене провизије (око 30 сребрњака). Уосталом, кажу да је свеједно да ли је над Србијом крст или криж, важно је да га Срби плате. Прво новцем, па Вером, па животима својим који без Вере ионако немају вредност. Јер Ватикан плаћа само оно што баш мора (редовне плате својих службеника у САСабору и синоду). А коначно понижење, пре свега духовну содомију у Нишу, мора да плати Србија како тако, али на крају ипак крвљу својом, као и увек до сада, нека је слава Богу.

И просто невероватно делује да у Србији многи још верују да ће их крвава рука Србских традиционалних крвника помиловати, само ако је целивају. У Нишу, наравно, ако не буде и пре у Београду. Па, хоћете ли, браћо и сестре?! Јер кад вам антихристов изасланик махне из свог блиндираног возила, са његовог длана посматраће вас уплакане повађене окице Србске нејачи из Јасеновца. А кад вам се насмеје са ТВ екрана, чућете јауке из свих Голубњача и јама напуњених Србима Православним до данас. Хоћете ли моћи то да поднесете?! Хоћете ли пристати на тај пораз пред својом нејачи?! Пред Прецима Својим? Пред Светим Савом са којим не можете у Европу? Пред Богом!! Милостив је Бог! Дао нам је оне који на то неће пристати. Који су нам град на гори и светило у мраку. За сада још увек само једна мајушна прилика, пуна љубави за оне који га углeдаше и препознаше милошћу Божијом, идући неодступно путем Светог Саве. Па макар не стигли у Европу (не дао Бог). Јер њихов је пут у другом правцу. Они са својим пастиром иду Господу, Путем који им је Он дао, а Свети Сава показао, Свети Кнез одабрао за све нас, Свети Николај Жички појаснио, авва Јустин одбранио!

Шта ми заправо чекамо? Па, како ко. Владика рашко призренски и косовско метохијски Г. г. Артемије чека даљи прогон, „рашчињење“ и можда хапшење. И малтретирање „својих“, можда већ идуће недељe у Барајеву. Верни чекају да виде како ће САСабор „повући“ Дар Духа Светога са изабраника Божијег. Свештеници чекају плату и децу која се школују на католичким и протестантским лицејима, да им дођу на распуст за време „заједничког“ Васкрса. Пензионери чекају пензије, а Београђани неки пристојан превоз. Неки чекају европски рај да нам коначно стигне, па да се сити нарадимо за друге. А неки, нека је слава Богу све их је више, чекају Други долазак Христов и за њега се припремају. А народ? Шта народ чека? Углавном рачун за струју, отказ на послу и сличне појаве савременог демократског друштва. И углавном НЕ чита Свето Јеванђеље, НЕ моли се Богу, него само прича како не треба ништа радити, него се само Богу молити па ће Он то све… Јер, сматрају, они су против урушавања Вере и доласка папе у Србију и Господ то зна. А заборављају да је и Понтије Пилат био против тога да се Исус Христос убије, али није спречио. Да ли се спасио?! Да ли ће се спасити они које Сам Господ назива млакима?! Па, пише у Откривењу. А пише у Светом Јеванђељу још нешто – тачна улога народа која му је од Бога додељена.
Што би рекао Владика Артемије – чувар Вере је народ. Није то, народе, част, па ко прихвати. То је ОБАВЕЗА: – „И настојећи да га ухвате, побојаше се народа…“ – „И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио“ – „И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа“. И на још неколико места, Господ је народу предао задатак. И ови се боје народа, народе! Посебно они у Патријаршији. А народ има право да пита, свако свог архијереја, којим путем иде и којим путем га води! И да ли ће гласати (о ужасне ли речи неправославне и нецрквене) за „нови“ календар на сабору у мају!! И све оно што жели да сазна, не из новина, него лепо, у двору владичанском, са својим владиком да поприча о ономе што народ тишти, а новине само смућују…

Дакле, куда ћеш ти брате, сестро? Размисли само о једноме – шта год да учиниш, не чиниш Артемију, његовим монасима или неком трећем. Владика свој пут зна, и сви који су са њим. И цена им је позната.

А ти што чиниш – чиниш само себи, души својој и свом потомству. Мислиш ли да ће ти потомство бити захвално што је остављено крвницима на милост и немилост, у сенци крижа, а да није ни чуло у школи за Јасеновац? Куда ће твоја душа, ко ће јој дати 40 дана? Јер, сви су Срби Православни позвани, а изабрани ће бити само они који добар одговор дају. Избор је на свакоме од нас. И одговарајућа плата.

Недостојна раба Божија Т. С.