Свечана прослава Никољдана у Лозници код Чачка

Спомен дивног угодника Божјег и великог сведока Истине Христове, светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца (6/19. децембар), свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу. Најсвечаније је било у његовом манастиру у Лозници код Чачка. Овде је своју Крсну славу прославио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије а свој имендан Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај. Међу бројним славарима Светог Николаја били су и настојатељица ове свете обитељи Игуманија Сара, неколико сестара обитељи и ктитор манастира Милоје Стевановић.

Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Артемије уз саслужење: Хорепископа Николаја, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Иринеја (Ристића), јеромонаха Софронија (Ердељана), јерођакона Паладија (Матића) јерођакона Онуфрија (Ђурђева), јереја Павла (Спасојевића) и јереја Игора (Матијевића). Овом Литургијском сабрању присуствовало је монаштво епархије и око стотину верника. Већи број верника се причестио пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Свете Литургије Владика Артемије је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели поменути славари Светог Николаја.

У својој надахнутој архипастирској беседи Владика Артемије је поучио своју паству:

„Ево једнога празника, браћо и сестре, и дивнога светитеља –  светог оца нашег Николаја Чудотворца, кога данас славимо. Овај свети храм посвећен је управо овоме светитељу нашему тако да је данас и храмовни празник, слава овога храма, али и поред тога и многи, и многи овде,  славе данас светога Николу као своју крсну славу. Нека Господ и свети Никола молитвама светих угодника Божијих да буду свима свечарима данас у помоћи, пре свега игуманији Сари, настојатељици овога манастира и њеним сестрама које славе, драгом владици Николају, ктитору ове свете обитељи Милоју Стефановићу и свима који данас славе.

Свети Николај, како је заслужио да буде толико слављен у целоме свету, не само у нашему народу српскоме. Име Николај значи победник народа, онај који је народе победио и покорио. Којим то оружјем свети Николај то учини, браћо и сестре, да га сви народи на кугли земаљској данас прослављају? Чиме их је он то покорио? Тиме што је, каже у његовом кондаку што је испунио сво Јеванђеље Христово. Тиме је он, уствари, онда и побеђивао народе – вером и кротошћу, као што се каже у његовом тропару. Он је постао пример, образац вере и пример кротости, вере која једино спасава, Вере Православне, вере коју је Господ донео на земљу и оставио преко својих апостола да они рашире по целоме свету. Апостоли су то чинили, а онда су наставили њихови ученици међу којима и свети владика Николај. И то Јеванђеље се проповеда до данас, браћо и сестре. Свети Николај је познат у нашем народу тиме што, како кажу, односно, пола српскога народа слави светог Николу као крсну славу, а друга половина иду у госте на славу. Тако да практично данас цео српски народ празнује, прославља овог дивнога угодника Божијега. А он је познат по многим својим чудима, због многих својих дела, због свога начина живота иако је образац кротости, он је показао и пример велике ревности за истину Божију. На Првом Васељенском сабору када се појавила једна јерес опака која је негирала божанство Господа Христа. То је онај Арије злогласни којега је Први Сабор васељенски осудио. Али на Сабору свети Оци су са њим расправљали. Међу њима је био и свети Николај. И пошто нису могли речима да га убеде, свети Николај ван обичаја и прописа, а у великој ревности, он је Арију ударио шамар и тиме показао, не своју дрскост, него своју љубав према Господу и своју велику ревност за истину Божију, која нам је и дата да би се и овде спасавали.

Ето, браћо и сестре, да свети Никола буде и нама данашњим хришћанима као образац вере и кротости да и ми сачувамо веру коју нам је он проповедао и коју нам је Свети Сава наш оставио у нашем народу, да чувамо и сачувамо Веру Православну неупрљану, неокрњену, неискварену разним заблудама и јересима. И да стекнемо и кротост његову, да будемо смирени пред свима и свакима, да осећамо себе као слуге Божије који се труде да испуне Јеванђеље Христово као што је свети Николај испунио. Само тада, браћо и сестре, и наше прослављање светог Николаја биће њему угодно. Без подражавања њега у нашем животу, онда он постаје један обичај. Међутим, ми смо хришћани и треба то и животом и делима да сведочимо. Нека свети Николај још једном буде на помоћи свима који данас славе. Још једном срећна слава Владици Николају, мати Сари, брату Милоју и осталима који данас овде славе.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба