Свечана прослава Никољдана у манастиру Св. Николаја у Лозници код Чачка

Најстарији и најлепши украс српског Православља јесте Крсна слава или Крсно име. Наши преци су почели да славе као свог заштитника оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење. Отуда и назив  „Крсна слава“ или „Крсно име“.  Ову праксу не налазимо код других хришћанских народа, због тога се може рећи: „Где је Србин тамо је и слава“ и обратно: „Где је слава тамо је и Србин“. Једно без другог је незамисливо. Србин без славе, ни верски, ни национално није припадник Црве и нације. Зато је Крсна слава печат српске побожности. Када Србин не слави славу онда је он грана руком неверја одсечена од светосавског стабла. Зато је од животне важности да Срби сачувају Крсну славу у њеном правом црквено – молитвеном обличју и подобију и да је као такву предају своме потомству. Примери наших Аријереја у том погледу имају пресудни значај и један такав светли пример управо желимо да опишемо у наредним редовима.

Прослављајући своју Крсну славу, Светог Николаја, Архиепископа мирликијског чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Лозници код Чачка уз саслужење Хорепископа старорашког и лозничког Г. Николаја (који је овом приликом прославио свој имендан), Хорепископа новобрдског и панонског Г. Максима и 7 свештенослужитеља епархије у егзилу. Литургије је присуствовало бројно монаштво епархије и око 150 верника из Чачка и околине. Многи Светосавци су се на Светој Литургији причестили пречистим и животворним Тајнама Христовим.

Светог Николаја као своју Крсну славу прославља и настојатељица поменуте обитељи монахиња Сара (Мосур), неколико сестара обитељи, ктитор обитељи брат Милоје (Стевановић) и многи верници ове катакомбе, чиме је прослава Светог Николаја у његовом храму имала додатну узвишену ноту свечарске радости.

На Светој Литургији Владика Артемије је у чин игуманије произвео настојатељицу обитељи монахињу Сару, одајући јој на тај начин признање за труд на духовној и материјалној изградњи манастира  и значајно учешће у јеванђелској мисији епархије у егзилу.

Након Свете Литургије, принесене славске колаче и кољива од стране свечара, освештао је Владика Максим. У својој веома надахнутој архипастирској беседи Владика Максим је говорио о христоликој лепоти душе Светог Николаја и његовој ревности за чистоту Православља. Своју архипастирску поуку Владика Максим је завршио речима:

„Поред мноштва православних Срба који овај велики празник и овог великог угодника Божјег прослављају, данашњи празник, као своју крсну славу, слави и наш свети епископ и авва Артемије, а као свој имендан и наш владика Николај. Сама ова црква, овај манастир у коме одслужисмо и у коме служимо Свету Литургију посвећен је овом угоднику Божјем јер и ктитори, брат Милоје и његова породица, ктитори овог манастира, такође славе овог великог угодника Божјег. Колика је његова слава и поштовање у нашем роду, браћо и сестре, показује један податак. Широм Српске православне цркве њему је подигнуто и посвећено око шесто цркава и манастира. И овај манастир је један од њих, и овај манастир је посвећен њему, зато смо се данас и сабрали да прославимо његов свети спомен. Ја од срца честитам свима који данас славе своју Крсну славу, особито нашем епископу Артемију, а нашем епископу Николају честитам имендан. Свима желим да свети Николај као и увек буде брзи помоћник, да приноси наше молитве престолу Господњем, да нам буде неодступни заступник пред престолом Божјим а нашим епископима, који данас славе овај празник, желим да попут светог Николаја, како су и сами до сад чинили, и надаље у свом животу, у свом пастирском раду, сједињују кротост са ревношћу, напасају своју паству, приводе српске душе Христу Богу и чувају Веру Православну, молитвама овог светог угодника Божјег Николаја и свих светих. Амин, Боже дај. Нека Вам је срећна слава. На многаја љета. Исполаети деспота“.

Сабрању верних речима благодарности обратио се и слављеник – Владика Артемије. После кратког обраћања Владика је доделио захвалнице добротворима оближње испоснице посвећене Преподобном Пимену Великом. Захвалнице су добили: Александар Јовановић из Корлаћа, Љубинко Илић из Ужица, Милован Ивановић из Тавника и Вељо Главоњић из Атенице.

Уследила је трпеза љубави коју су за све присутне приредили славари Светог Николаја. И овом приликом монаштво је запевало: Са Косова зора свиће…  Догодине на Косову…

Трпезом љубави завршено је празновање Светог Николаја, дивног угодника Божијег и моћног заштитника свих који га са вером и љубављу молитвено призивају и прослављају његов спомен, а особито оних који га  славе као Крсно име.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе хорепископа Максима изговорене на Литургији.

Прочитајте транскрипт беседе епископа Артемија изговорене на Литургији.