Свечана прослава Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“

Видовдан је и ове ове године свечано прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава Видовдана била је, по традицији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свечана прослава Видовдана започела је у недељу, 14/27. јуна, празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.

У поноћ је кренула традиционална Видовданска литија од споменика кнезу Михајлу у центру Београда до манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, у дужини од 35 км. Испред споменика прочитан је најпре акатист Светом кнезу Лазару. У Литији је учествовало око 150 верника.

На сам дан празника, 15/28. јуна, у манастиру је одслужена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 500 светосаваца из свих крајева наше земље и расејања. Најмлађи су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

По завршетку Литургије одслужен је парастос војсковођама и војницима пострадалим на бојном пољу за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњег дана.

Након завршеног парастоса архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Максим:

„Ни један православни празник у себи не сажима и не садржи оно што садржи наш велики празник Видовдан. Овај празник у себи сажима у себи садржи и Крст Христов и Његово Васкрсење. Онај Крст који је Свети кнез Лазар и сви свети косовски витезови а за њима сви свети српски мученици и новомученици подиго, понео достојанствено и хришћански како то хришћанима и доликује и ради тог Крста он и сви наши свети мученици и новомученици су положили своје животе…
Нека би Свеблаги Господ и нас данашње православне Србе уразумио, умудрио и још више укрепио овако раслабљене и немоћне да у свом личном и свенародном животу увек живимо по тој Јеванђелској мери Косовског завета, да идемо путем Светог кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика од Косова до Јасеновца и да и ми достигнемо онај идеал царства небеског и живота вечног где се они сада налазе. Амин. Боже дај“, беседио је Владика Максим.

Празновање је, након послужења за све присутне, настављено Видовданском духовном академијом. Академију је отворио Епископ Ксенофонт речима:

„Браћо архијереји, драги оци монаси, свештеници, матере игуманије, монахиње, драга браћо и сестре светосавци, помаже Бог и добродошли у ову светињу преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, на овај 632. Видовдан који обиљежавамо и сигурно не можемо да кажемо да га само прослављамо, јер и прослављамо и тугујемо и сећамо се, не само жртве Светога кнеза, великога кнеза Лазара који пострада под оном максимом „Земаљско је за малена царство, а небеско увјек и до вјека“, него се сјећамо и свих оних мученика и новомученика српских пострадалих све до посљедњих времена и до посљедњих ратова.

А знали смо и да је земаљско за малена царство а небеско увјек и до вјека и зато смо пошли за нашим светим старцем који је, како и рече сестра малоприје, Косовом живио и за Косово живио. Најљепше своје бесједе посветио Косову и читав живот свој посветио Косову и Косовском завјету, и сви ви знате и сви ми знамо колико је старац наш блажене успомене за Косово страдао и био спреман за Косово да живот свој положи и зато је и завршио у егзилу и зато се и ми овдје сакупљамо гдје се сакупљамо јер смо тврдо рјешени да одржимо Царев завјет, тај завјет да је Земаљско за малена царство а небеско увјек и до вјека. Те смо рјешени да се и ми поздрављамо као што су се и јевреји поздрављали двије хиљаде година: „до године у Јерусалиму“, па тако и ми надамо се чувајући вјеру православну, чувајући Царев завјет да ћемо се поздрављати и данас и у све дане –  до године у Призрену, до године у Грачаници, до године у Приштини, до године у Пећкој Патријаршији, до године у Дечанима, до године у свим нашим косовско-метохијским светињама и на крају крајева у Царству небеском са царем Лазарем и свим оним мученицима и новомученицима српским.“

На академији су говорили протосинђел Јов (Кадило) на тему „Опште-православни значај Косовског завета“  и Јована Баљошевић из Ораховца на тему „Живот српског народа на Косову и Метохији“ . На академији су учествовали: монахиње из манастира Св. Николај Мирликијски из Лознице код Чачка, хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева, Теодора Керезовић и гуслар Радован Шојић. Програм академије водила је Бојана Рајковић.

На крају су сви присутни отпевали песму „Ој Косово, Косово.“ Свим учесницима програма уручен је пригодни поклон од стране Епископа Ксенофонта. Уследило је заједничко фотографисање чиме је и завршено овогодишње празновање Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског.

Инфо служба