Свечана прослава Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

1 јула, 2023

Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“

Видовдан је и ове ове године свечано прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава Видовдана била је, по традицији, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Прослава је започела је празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.

У поноћ је кренула традиционална Видовданска литија од споменика кнезу Михајлу у центру Београда до манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, у дужини од 35 км. Испред споменика прочитан је најпре акатист Светом кнезу Лазару. У Литији је учествовало око 150 верника.

На сам дан празника, 28. јуна, у манастиру је одслужена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 500 светосаваца из свих крајева наше земље и расејања. Многи од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

По завршетку Литургије одслужен је парастос војсковођама и војницима пострадалим на бојном пољу за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњег дана.

Након завршеног парастоса архипастирском беседом верном народу обратио се Владика Ксенофонт:

„А ми данас да се пресаберемо и да се видимо и да се премјеримо јер дужност нам је како нас и учи апостол Павле да се Христом премјеравамо и да се Христом видимо и Христом мјеримо. А када мјеримо Христом мјеримо и светитељима Божијим. Најпре нама Србима остави Господ ту вододелницу и тај крст, те двије, ту вертикалу и ту хоризонталу Косовскога завјета којим треба да мјеримо, којим треба да дијелимо прије Косова и после Косова за нас Србе, па да видимо гдје смо данас у односу на Косово и ко смо данас у односу на Косово, а када то помислимо да на кољена паднемо и да заридамо и да заплачемо јер немамо због чега да се радујемо када себе данас погледамо.

Нека би дао Господ да и нас овакве сакате и немоћне и никакве поведу и просвијетле ови мученици и новомученици српски који дадоше живот свој за крст часни и слободу са кнезом Лазаром и прије кнеза Лазара и после кнеза Лазара, све до последњих оних мученика који пострадаше по јамама и гудурама земаљским и логорима и стратиштима и у Другом свјетском рату и каснијим дешавањима и каснијим ратовима, да нас поведе и свети Николај који написа ону дивну Небеску Литургију у којој нам описа какви смо и какви смо никакви данас али и у којој нам и остави наде да мили Бог може остатак да поштеди и да васпостави и обнови и оснажи и освјежи и васкрсне оно што је остало. Нека би дао Бог да њиховим молитвама вођени и оснажени и ми повратимо оно што је изгубљено, а не тражимо овоземаљско изгубљено, него да повратимо оно што је најпрече Царство небеско и правде Његове како прочитасмо у прошлонедељном Јеванђељу. Будемо ли то повратили у срца своја, будемо ли нашли Царство небеско које је, како нас Господ учи, унутра у нама самима, повратићемо и овоземаљско. Амин. Нека тако буде. Боже дај.“

Празновање је, након послужења за све присутне, настављено Видовданском духовном академијом. Академију је отворио Епископ Ксенофонт речима:

„Српски народ ако је по нечему карактеристичан и познат, можда нисмо кроз своју историју били познати по неким дубокоумним богословима осим понеких дивних и изузетних свјетила као што је био свети златоусти Николај, свети Јустин Ћелијски и понеки уз њих. Можда нисмо били познати ни по стотинама хиљада неких пустињака и подвижника који су ушли у календар, иако ни по томе нисмо сиромашни, али оно по чему знамо да Црква Божија прославља српски народ и овдје на земљи и горе на небу, то је по мученицима. Заиста српски народ мученички и прије те жртвеног дјела светог кнеза Лазара у 14. вјеку 1389., а посебно тада када је жртвено српски народ, како каже отац Јустин у житију светог кнеза Лазара, овјековечио и оваплотио и спровео у дјело ту свагдашњу српску максиму, то српско гесло „Све за Христа, Христа ни за шта“. То је била максима свакога хришћанина од почетка Цркве до дана данашњега и наша данас.“

На академији су говорили протосинђел Пајсије (Марковић), сабрат манастира Преподобног Јустина Ћелијског, на тему „Видовдан жртвени празник васкрслог српства“ и проф. др. Саша Штаткић на тему „Видовдан и будућност Србије“. На академији су учествовали: монахиње из манастира Св. Николај Мирликијски из Лознице код Чачка, хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева и Теодора Керезовић из Београда. Програм академије водила је Бојана Рајковић.

На крају су сви присутни отпевали песму „Ој Косово, Косово“. Уследило је заједничко фотографисање чиме је и завршено овогодишње празновање Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског.

Инфо служба