Дана 1/14. јуна, када Света Црква слави Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина ћелијског, у манастиру преподобног Јустина ћелијског у Барајеву, свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство хорепископ старорашки и лознички Г. Николај уз саслужење свештенослужитеља епархије рашкопризренске и косовскометохијске у егзилу.
Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је монаштво истоимене епархије и око 500 верника из свих крајева наше отаџбине. У својој надахнутој беседи Владика Николај је поред осталог рекао:
„Окупили смо се у овом светом храму да се Богу помолимо, да принесемо колач и жито у славу и част преподобног оца нашег Јустина ћелијског – нашег заступника пред престолом Божијим, божијег угодника, богослова. … Благослов је Божији, благодат је Божија што смо га добили, поготову у ово време, у 20 веку, када су многи били посрнули, када су се многи уплашили, када су многи застранили, када су многи свесно и несвесно издали Јеванђеље Господа Исуса Христа, када су многи свесно и несвесно пљували на часни Крст и на крв мученичку молећи се са јеретицима…. Док је био овде на земљи често је пред престолом, где је он јектеније и молитве узносио за нас, за сав српски народ и за васцели људски род, била барица суза. Свети Ава Јустин ћелијски – српски пророк Јеремија. Шта ли би он рекао сада да је са нама? Колико би он сада плакао? Колико би проповедао и колико опомињао због ове данашње срамоте? Знате сви, чули сте, шта се догодило у Сарајеву. Да је по благослову Светог Архијерејског Сабора СПЦ одређена једна делагација од свештеника, монаха, на челу са епископом, да дочекају и да се улагују папи римском. О срамоте! О греха! О бруке! И још једна ни мало мања брука и срамота – основана је комисија која треба да утврди да ли да се канонизује један злочинац – Алојзије Степинац. Шта рећи? Зар то није пљување на крв мученичку? Зар то није хула на Духа Светога? О Господе благи помилуј и спаси! Шта нам се све догађа! Свети аво Јустине помоли се Богу и пред престолом Божијим заступај цео српски род. Умножи, устостручи молитве своје за све нас. Стидимо се, стидимо се, што се то догађа међу нама. Богу се молимо да се покају они који то чине. Да се постиде док још има времена у овом животу“.
На крају своје беседе Владика је рекао:
„Да се потрудимо да будемо истински хришћани, достојни наследници Светога Саве, његова духовна деца, наследници Светога Кнеза Лазара и светих мученика Косовских и осталих угодника из рода нашега… Свети Аво помози да се пробудимо, да останемо у Истини Божијој, у Светом Предању, да са свима Светим Анђелима Божијим, са свима угодницима Божијим, славимо једнога Бога у три лица – Оца и Сина и Светога Духа кроз све векове и сву вечност. Амин“.
Након Свете Литургије Владика Николај је пререзао славске колаче које су принели братство манастира и овогодишњи домаћин славе – Саша Штаткић из Призрена.
Овогодишња храмовна слава искоришћена је и као погодан тренутак за доделу захвалница ктиторима манастира (Мирославу и Мири Стеванчевић из Сиднеја) и осталим многобројним добротворима манастира. Захвалнице и благослов су ктитори и добротвори примили из руке владике Николаја. Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је припремило манастирско братство уз помоћ домаћина славе.
Многобројни верници су се и овом приликом у манастиру Светог Јустина напојили живом водом Православља благодарећи Богу и манастирској братији што је све свето и честито било и миломе Богу приступачно.