Свечано прослављена храмовна слава у манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху (Аустрија)

Удругу недељу по Духовима, 4. јула/21. јуна, празник Сабора свих српских светитеља свечано је обележио катакомбни манастир Свих српских
светитеља у селу Гринбаху у Аустрији као своју храмовну славу. 

Будући да су недавно ублажене „пандемијске“ мере Владе Републике Аустрије у вези са забраном окупљања, на свечаној празничној Литургији окупило се у славу Божију око 80 Светосаваца из Аустрије, Немачке и Словачке. Нажалост, због већ познатих разлога ограничења преласка спољних граница Европске Уније, у манастиру је и ове године изостала посета наших архијереја из Србије, па је Литургију служио сабрат манастира, протосинђел Јов (Кадило). Причестио се велики број верника, будући да је ово била и прва недеља Петровског поста.
После Литургије настојатељ манастира, протосинђел Димитрије (Ђоковић) и протосинђел Јов су осветили славска жита и колаче. Заједно са манастиром ове године су домаћини славе били брат Недељко Леловић и брат Милан Мићић са својим породицама, сви из Беча. За следећу годину су се пријавили да домаћини славе буду брат Раша Петрушић из Беча и брат Саша Марјановић из Штрасхофа.
После резања славских колача, окупљеном народу се беседом обратио протосинђел Јов, подсетивши присутне да је Србе изабрао Господ као што је изабрао и свете апостоле и позвао да крену за њим и да буду мисионари који ће и пред другим народима сведочити истину Божију и призвати их светој православној вери. Зато је Господ дао и српском народу у разна времена мноштво светитеља на челу са Светим Савом и Светим Царем Лазаром, све до наших дана и савремених нам светитеља Николаја и Јустина. И данас када се окупљамо да светимо и режемо славске колаче њима у част и када у овом светом чину народ саборно учествује, са нама овде невидљиво слави и учествује Сабор свих светих Срба, са Неба хиљаде и милиони Срба пружају своје руке и држе их нама на раменима. Сви заједно на челу са Светим Савом, који је знао шта и како треба урадити да би целокупни народ прихватио свето православље, а не латинску веру. И не само да су се крстили, већ им је Господ дао и мноштво Светих. Ови Свети су народу били и остали узор у вери и нама данас они треба да буду узор како се по вери живи, али како се за веру и страда. Јер вера мора да се покаже и докаже на делима, те је зато било у нашој историји и доста страдања и светих мученика за веру.
Тако је даље у беседи подсетио ко све чини овај Сабор српских светих: „Да знате то, да нисте ви само један народ међу многим народима, ви сте део овог великог народа којему је дато много Светих. Ако узмете Србљак, како је то обимна књига, колико ту имамо много Светих, скоро сваки дан, и мученике и преподобне и свете цареве и преподобне матере. И добили смо нове светитеље, Светог Владику Николаја и Преподобног оца Јустина. Када читате њихова написана дела, не можете а да се не зачудите како могу људи који ходе земљом да пишу тако лепо и дубоко о Цркви и Божијој истини, како морамо да живимо. Они су све то видели, то је стварно велики дар. Никакав други православни народ није добио у наше време то што су добили Срби – Светог Владику Николаја и Преп. Јустина, а у наше време, мислим да нећемо погрешити ако кажемо, и Светог нашег Владику.“

Даље је опоменуо верне да, иако наш народ на Западу не представља елиту у германским друштвима, већ већином обавља неке обичне послове и делатности, ипак је на њему велика одговорност и обавеза, јер је он носилац истините вере. Зато треба да будемо као наши свети преци, не смемо се угледати на друге људе, који су већином неверујући. Њихов грех и наш грех немају исту тежину пред Богом, јер други европски народи немају ове Свете које ми имамо и које данас празнујемо – „дакле, имамо од кога да се учимо, имамо на нашем језику написано све како треба да се живи, како треба да се моли, имамо кога да питамо, јер Бог је дао Србији и Епархију рашко-призренску у егзилу, чисти и непокварени део Свете Српске Православне Цркве. Тако да имамо све и због тога не бисмо смели да живимо као сви остали. Наш грех је тежи од других који све ово немају. Значи, ваш живот је обавеза пред вашом савешћу, пред Богом и пред светом. Јер мора да има неко ко сведочи истину. То није лако. Човек или народ који сведочи истину мора да буде и каран, пробан. Мора да се стави на проверу да ли је у стању да испуни вољу Божију. Дакле, неопходно је да уз сведочење Божије истине долази и страдање. Не може да се одвоји једно од другог. Да не будете никада малодушни када долази страдање. Ми смо потомци ових Светих и имамо обавезу да свима будемо пример, и неправославнима и православнима, јер данас нико од православних нема то што имамо ми у Епархији рашко-призренској у егзилу. Да будемо захвални Богу за то, и за све ове Свете, и за овај лепи и свети дан у који су овде са нама сви Свети из српског рода, од којих имамо пример како треба да живимо по вољи Божијој. Амин.“

На крају се кратко народу обратио и протосинђел Димитрије честитавши славу домаћинима и парохијанима, преневши и благослов и честитке за славу Епископа рашко-призренског у егзилу Ксенофонта са надом да ће и Владика ускоро моћи да посети своју паству у Аустрији. Потом је позвао све за трпезу љубави коју су припремили домаћини славе уз помоћ манастирског братства и парохијана.

Инфо служба