Рајица М: Свет као филозофски систем

Овај свет је Божија творевина коју светска револуција последња два века увелико претвара у филозофски систем. Ово преотимање света из руку Творца луцифер ће успешно обављати све до саме појаве Сина Божијег Господа Исуса Христа. Народна већина својим прилагодљивим менталитетом  покорна је сваком господару који јој омогућава биолошки опстанак. Ја Јесам је једно од Божијих имена, а ја морам је име поробљеног човека.

Систематизовани човек пристаје на ограничавање слободе сопственог ја које иначе у слободи једино закон савести ограничава. Савест покорена системом може се притисцима од стране истог система смањивати до њеног потпуног гушења. Ово је болан процес гашења људске индивидуалности, ускраћивањем Божије слободе и личне иницијативе. Човек се затвара у зачарани круг нужде у коме се све догађа независно од његове слободне воље.

Породица остаје острво спаса на коме се још увек испољава слободна воља, али и ту се свет све више труди да успостави свој неприкосновени ауторитет. Ја јесам слободан, слободан сам рођен, и нисам бунтовник како ми то приписују узурпатори слободе и господари услова. Бунтовници су они који од Бога преотеше слободу и сад је деле на кашичицу. Условљавају потчињавање њиховим условима као услов за остварење Богом даних права и слобода. Слободан сам да чиним све што не угрожава слободу другог, и у исто време дужан да своју слободу одбраним од другог, сваког ко је угрожава, ма ко он био. Христос нас је ослободио за слободу и ми смо њему одговорни за стање наше Богом дароване слободе. Али слобода је скупа забава ретких појединаца, за разлику од оне коју нам сервирају забавни програми. Слобода је такође немирна забава коју треба смирити и ставити на неки перфиднији и мало тежи програм, алкохолизма, наркоманије, фармаколошког окивања… Слобода систематизованог човека сведена је на форму испражњене суштине и то је слобода роба да потроши робовањем стечену зараду.

Верски систем функционише сасвим складно у склопу света као филозофског система, вера у њему лицемерна је и неделотворна. У свету као филозофском систему кад човек човеку каже добар дан углавном му мисли лаку ноћ. Човека јагње увелико потискује човек звер у јагњећој кожи, који говори као јагње а дела као звер. Неозверени човек у својој наивности обраћа се човечанској страни у њему а отуд му увек делатно одговара зверска страна човека звери. Он тако мора да делује пошто је павши на гори кушања пољубио зверину у шапу, која га је за узврат узверила. Од тад узверени човек остварује своје интересе вршећи вољу звери која је већински власник над његовом душом. Још једна лоша приватизација. Овакав какав је склон је да вара себе да ће оним својим преосталим људским делом да служи Богу, али није свестан да је та служба увек мањинска у односу на службу звери која је већински власник његове душе. Тако дођосмо до Христових речи „Убијаће вас мислећи да Богу служе“.

Посланица Римљанима 9 гл. 15,16,18 стих.

Смиловаћу се на онога према коме имам милости, и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења. Стога, дакле, не зависи од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од милостивога Бога, дакле, смилује се на кога хоће, и учини окорелим – кога хоће. Тако беше код Бога и од Бога, док га народ не одбаци и замени филозофским системом и светском банком. Данас филозовски систем и банчина папирната благодет бирају по својим мерилима према коме ће имати милости и на кога ће се сажалити. Милостиви Бог удаљен заблуделом вољом обманутог човека, чека да се човек искобеља из обмане у коју се искушаван увуче и да га позове у помоћ. Светска демократија данас руши Гадафија и као један од првих потеза у том чину уводи економску блокаду, замрзава му богатство у светским банкама. Економска блокада према државама и непослушним појединцима основно је оружје демократске борбе. За човека који је светским филозофским системом удаљен од Божије заштите, удаљавање од пара, ново је удаљавање од лаж бога, мамона који му је запосео срце уместо Господа Бога, и који му одређује битност у очима света. На свим равнима светског демократског друштва, економска блокада ради свој срамни посао потчињавања белог робља. Ово потчињавање извршава се контролисањем економске моћи путем ускраћеног права на рад до довођења у крајњу немоћ и апсолутну зависност од друштвене немилости. Одбацивање од немилостивог друштва искључује човека из животне трке. Употреби и одбаци лаж којом си заводио и заведене који се отеше завођењу, крајња је станица свих неприлагодљивих.

Али живот није ни трка ни отомање, живот је Бог и Он Бог Свезнајући једини зна колико дуго Србија функционише као окупирана земља а Србин у њој као окупирани роб. Нато окупација 1999. године само је појачање интензитета старе окупације под којом Србин живи дуги низ деценија а Бога ми и који век. Јесмо ли били слободни у оно време кад смо били под обавезом да, у време моје младости, петнаест месеци, а пре тога осамнаест и дуже, носимо пентаграм на челу као војници ЈНА. Да се не враћамо у даљу прошлост, зауставимо се овде. Вишепартијска Србија смени једнопартијску Југославију, из једног зла народише се многа зла која ваља нахранити, напојити, скућити, огаздити…

Многи дивљи дођоше из илегале и отераше питоме у илегалу, не собом него вољом онога који има моћ и светску силу да се смилује и сажали на кога хоће и да одбаци кога хоће. Људи изашли из буџака запоседоше прве редове живота и друштва а многе којима би по Божијим датостима ту заиста било место померише и затворише у подземне пештере. Изверглаше на светлости дана своје приче лажних пророка, необавезујућим духом тра, ла, ла, не жртвујући ништа своје али жртвујући нас. Данас окретоше плоче на другу страну са сасвим супротним причама. Светлост дана није за све очи, само за оне на које се чувари светлости смилују. Име Оца и Сина и Светога духа, замени име председника државе, партије и сама партија. Што си ближи несветом, неприкосновеном тројству ближа ти је и заједничка каса. Да би ти се несвето тројство смиловало мораш са колена милост затражити а оно се смилује коме хоће и одбаци кога хоће, уосталом као Бог. Тројство државе партије и човека одређује све области које су некад биле у искључивој Божијој надлежности. Припадност отвара врата могућности, неприпадање собом повлачи неподобност за пролазак кроз друштвена врата успеха. Везуј коња где газда нареди, одавно је најсигурнији пут до друштвеног успеха и утицаја. Урушавањем сопства отварају се врата могућности за рушење других.

Грабеж постаде легално средство остваривања права привилегованих чланова друштва. Да би се рај привилегованих испунио сластима неминовно се пакао неприпадајућих испуњава горчином. И поред тога што све изгледа утврђено до зацементираности и да се ништа не може променити, то је само илузија великог илузионисте и режисера ове представе. Ово је свет без икакве реалне суштине, свет приказа створених светом за потребе света и као такав, за трен се може сружити са све темељом на песку лажи и преваре. Удари који Евроатлантисти извршавају на Либију и друге земље у њеном окружењу то доказују. Све те државе живеле су под силом наметнутим ауторитетима људске присиле који се пред већим ауторитетима силе и принуде руше. Таква су сва друштва изграђена међусобним интересима и компромисима и немају ону везивну силу коју су имала друштва заснована на љубави. Одбачени Бог је љубав и кад се сви они отпали од државне користи коју партијска припадност и друштвени компромис дају, буду њему вратили и он ће се вратити њима.

У испројектованим инсталираним оружаним сукобима између власти и „опозиције“ у Либији, за последњих двадесетак дана, не зна се тачан број жртава јер се њиме манипулише. У нашој демократској борби за преживљавање та цифра прелази троцифрен број или тачно речено износи 109,5 људи дневно по званичним статистикама, а добија се ако се број од четрдесет хиљада колико Срба годишње изумре, подели са бројем триста шездесет пет, колико  дана има у години. Ова не мала бројка и несвесно нас подсети заповести Божије која каже „рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“. Овим Божијим благословом, изреченим у Божијем Рају, власт над човеком остаде у Божијем домену. Али човек прелашћен дејством зле змије, сотоне, пожеле да буде као бог и да завлада над самим собом и над другим човеком без Бога, и као бог. Та жеља га свали са небеских висина на које га жива веза са Богом уздизаше и он, изгнан из Раја, поче да пузи са змијом, жељан земаљске власти и моћи. Змија му даде знања помоћу којих пали човек започе међусобну беспоштедну трку за освајање моћи.

Као што је човеку осталом без здраве ноге неопходан штап, тако и слабом људском бићу отпалом од силе Божије, а жељном моћи, постаде насушна потреба моћно, силно оружје за поробљавање другог човека кога ће контролисати као бог. Ту је почетак и либијског и свих претходних и будућих ратова. Цела светска страдална историја није ништа друго него непрестани рат добра и зла. Кад се кроз дугу историју свет беше претворио у пакао посла Отац свог Љубљеног Сина да донесе Царство Божије и да га зацари у људским срцима. Предвечни Син Мира дође и донесе науку мира која каже блажени су миротворци јер ће се они синови Божији назвати. Још рече царство Божије неће доћи на видљиви начин јер царство Божије је у вама. Али син погибли устаде на Сина Мира ко што устаде и на Оца Свега Мира Небеског и наведе народ да убије Бога и човека у Богочовеку. Немоћан у злој намери да усмрти бесмртног он га само прослави славом Васкрсења. Царство Божије које Син Божији посеја у људска срца давало је и даје Божански плод. Царство Божије увек је гоњено од владара овога света, који сав у злу лежи и у злу се ваља. Да би се ваљање у злу продужило неопходно је манипулисати Божијим речима и Божије опште добро претварати у себично лично. Најлакши пут приграбљивања општег добра је отимачина а најлакши начин лаж. Изврнута истина постаје супротност истине, дакле, лаж. Кад се реч Божија изврне у своју супротност она више није реч Божија него његовог плагијата.

На пример ако се Божје речи рађајте се и множите простом људском логиком изокрену, добија се нова заповест убијајте се и нестаните. А да се Божије у небожје лакше изокрене помоћи ће и економска криза, на пример. Зачуђујућ је податак, за човека који промишља у Богу, је, да у време највеће економске кризе и свеопште контроле токова новца, хара највећа корупција. Чудно, у време тоталног видео надзора и са земље и са сателита да таква корупција буде непримећена и да власт није дужна ником да испоствља рачуне. Али шта је ту је, мало је оних који се баве овим мучним послом под сунцем, тражењем Божије Истине. Ако си даљих видика сила капитала, која непогрешиво контролише оне који јој не служе свим срцем, за трен ока претвори те у човека ускраћених могућности, и то многи инстиктивно осећају и ћуте. Упоредо са корупцијом иде и сила безакоња у јагњећој кожи закона са свим својим наредбама и забранама. Господар и роб расту један поред другог по пројектима светског капитала, једном је све допуштено, другом све забрањено, једном се све може, други све мора. Овим отпадничким путем дођосмо у нездраво друштвено стање у којем нас предводе најбржи тркачи у трци фалсификата. Паклено стање у коме важе изокренуте речи Божије ко има даће му се а ко нема узеће му се и оно што има, које Бог изрече мислећи на стање Духа а ови материјалисти у јагњећој кожи верника на стање евра.

Иза десет Божијих заповести само дописаше ако немаш имунитет, и заштићени имунитетом, појурише у трку стицања славе и моћи. Моћ у овом свету даје богатство а сиромаштво је узрок немоћи у свету. Али до скоро крађа се звала крађа а онда преко ноћи преименована је у способнот, а сиромаштво у грех и кривично дело које се гони судски по службеној дужности. Данас многим невољницима свакодневно лупају на врата плаћеници послати да изнуде новац који ови немају, јер им држава и државници заузети послом згртања корупцијом, нису омогућили да га зараде својим поштеним радом. Слепци шаљу слепце, и једни и други ускративши себе  могућности сазнања спасоносне Истине која каже „Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима. Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају“. Из овог кратког цитата да се наслутити шта чека све светске и домаће грабљивце, разбојнике и њихове јатаке.

Да би Божија правда била задовољена на земљи побринуће се сиромаси а не богаташи. Сиромаси Божији који се између светског богатства и Христовог сиромаштва одлучише да се богате Христовим сиромаштвом, уместо неправедног богатства изабраше Христову правду. Сиромашних је данас понајвише у свету, дакле, већина су. Али из те већине тек мањина се може издвојити коју Бог покреће и која Богу служи, који се одрекоше себе да би Христа задобили. Већина сиромашних се нада неком преконоћном преокрету и лаком и незаслужном стицању богатства, славе и моћи. Такве наде подгрева им светски владар који понеког од њих узме у свој табор и да му ону славу коју некад имаху дворске луде, за узврат он му служи забављајући народ и за то задобија тако жуђену популарност од широких народних маса. Онај ужи круг сиромашних, који Богу служе и којима Бог помаже, одувек су били предмет приче, мржње и прогона. Служба Богу сиромаштвом састоји се од предавања Богу себе и свих својих брига и смиреним прихватањем Божије воље по свим питањима људског живота. Човек нема других брига осим бриге да угоди Богу, он брине о ономе што је Божије а Бог уместо њега брине о његовим људским потребама. Ово је активна служба Богу и пасиван отпор светском злу. Ову службу Божијој Истини, Правди, Љубави узе на себе жртвујући себе Преосвећени Владика Артемије са својим малим али верним Богољубивим и родољубивим бројем монаха који се, Богу хвала, свакодневно умножава, постаде живи пример родољубивом роду. Ово изазва завист оних који штеде себе не штедећи народ који оптужују и пресуђују другом не би ли оправдали себе.

А један дан дођоше синови Божији да стану пред Господом, а међу њих дође и сотона. И Господ рече сотони: откуда идеш? А сотона одговори Господу и рече: проходих земљу и обилазих.

И рече Господ сотони: јеси ли видео слугу мојега Јова? Нема онаког човека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се од зла.

А сотона одговори Господу и рече; еда ли се узалуд Јов боји Бога?

Нијеси ли га оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи.

Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.

А Господ рече сотони: ево све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде сотона од Господа.

Ово написах не са намером да оптужим, јер нисам сотона, на њега пљунух и одрекох се његових дела а он остаде да клевета оптужује и гони Христову најмању браћу на правди Бога пред светом пошто се за њега небеса затворише, и Господ његове клевете не прима. Он је отац лажи и клеветник збачен са неба комо остаде да Исусове верне сведоке клевета пред владарима овога света јер је написано: сад наста спасење и сила и царство Бога нашега, и власт његовог Месије, јер је збачен тужитељ наше браће који их оптуживаше пред нашим Богом дан и ноћ. И они га победише Јагњетовом крвљу и речју свога сведочанства, и не заволеше свој живот – све до смрти. Зато се веселите небеса и ви који боравите на њима. Тешко земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама с великим гневом знајући да има мало времена.

Преосвећени Владико и часни оци покушах да посведочим Истину а верно сведочење Истине није оптужба, јер сведок нема уз себе моћ власти овога света док је тужитељ има. Сведок је слуга Божији и народни а тужитељ господар у име народно и Божије. Много је тужитеља данас против верних и истинитих сведока мало је братске љубави, потисну је еврољубље.

Преосвећени Владико молим Ваш свети благослов!

Грешни раб Христове Слободе!
Рајица Марковић