Света мученица Фервута

4. АПРИЛ

СТРАДАЊЕ СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ

ФЕРВУТЕ

и њене сестре и њихове робиње (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за април)

 

Пошто епископ персијски свети Симеон[1] пострада за Христа од цара Сапора[2], остадоше после њега две његове сестре: једна девојка, по имену Фервута, а друга удова, и једна робиња. Света Фервута беше млада и неописано лепа. Па кад за њену лепоту сазнаде персијска царица, жена Сапорова, она нареди да јој Фервуту доведу. Слуге одоше и доведоше царици свету девојку, и њену сестру, и робињу. То би на годину дана по погубљењу светог Симеона епископа. Када царица виде лепоту Фервутину, она јој рече: Девојко, ти таква лепотица треба да будеш госпођа многима. На то јој света одговори: Ја имам женика Христа ради кога пострада мој брат, и ја не могу ни да помислим на другог женика.

Царица је не распитиваше даље већ јој нареди да са сестром и робињом остане и живи у њеном царском двору- Но сутрадан се царица изненада разболе. И дођоше персијски жреци и гатари да је посете и виде од чега болује. Том приликом приметише у царичиној палати лепотицу Фервуту, и један се жрец занесе њеног лепотом, и чим изађе из палате он јој посла овакву поруку: Ако желиш да будеш моја жена, ја ћу те измолити од царице, и бићеш господарица над многим имањима и богатствима. Светитељка му отпоручи: Не могу се ја хришћанка удати за незнабошца. Чувши то, жрец се постиде и разгневи, па оде к цару Сапору и рече: Царичина болест није обична, њој је дат неки отров. У њеној палати се налазе две сестре хришћанке, чији брат епископ хришћански Симеон би погубљен по твоме наређењу. Сигурно су оне, кивне на тебе због свог брата, направиле отров и дале царици.

Цар одмах нареди да их доведу на ислеђење. И бише доведене све три: света Фервута, њена сестра и њихова робиња. По царевом наређењу к њима изиђе кнез жречева Маиптис и друга два кнеза из сената, да их испитају и чују њихов одговор. А кад ови угледаше неисказану лепоту свете Фервуте, порази их њена лепота и рани срца њихова, и сваки од њих мишљаше у себи зло, и скриваху један од другог своје прљаве помисли. И рекоше им: Пошто сте отровале царицу, господарицу света, ви сте заслужиле смрт. На то им света Фервута одговори: Зашто Сатана метну у срце ваше такву помисао против нас која је далеко од истине? И због чега хоћете да нас невине осрамотите? Ако сте жедни наше крви, ко вам брани да је пијете? Ако желите да нас закољете, гле, ви сваки дан тиме руке своје скрнавите. А ми ради Бога нашег као хришћанке умиремо, не одричући се Њега, јер је Он живот наш. И као што нам је наређено да се само Богу клањамо и Њему јединоме служимо, ми тако и радимо. У нашим Књигама је још и ово написано: Гатар и мађионичар да не живи, него да умре од руку својих људи (2. Мојс. 22. 18; 3. Мојс. 20, 6). Како онда можемо ми дати отров некоме, када такво дело није мање зло него када бисмо се одрекле Бога нашег? Јер се оба та греха кажњавају смрћу.

Док је света ово говорила, они су је са највећим задовољством слушали, дивећи се и лепоти и мудрости њеној. И не могаху јој ништа на то одговорити, већ сваки мишљаше у себи: Ја ћу умолити цара да их све три ослободи смрти, па ћу ову девојку узети себи за жену. – Најзад Маиптис проговори: Иако вам није допуштено да се бавите враџбинама, да не бисте, као што си рекла, нарушиле ваш закон, ипак сте то учиниле огорчене због смрти вашег брата. Света Фервута му одговори: А какво то зло претрпе од вас наш брат, да бисмо због тога, желећи вам смрт изгубиле свој живот у Бога? Јер, ма да га ви, разјарени својим безбожним гневом, убисте, ипак је он жив и радује се са Христом у Његовом небеском царству, према коме царству ваше царство је ништавно. – После ових светитељкиних речи кнезови наредише да их све три одведу у тамницу.

Сутрадан врло рано кнез жречева и гатара Маиптис посла тајно у тамницу светој Фервути ову поруку: Ево готов сам да умолим цара да теби и онима с тобом поклони живот, само пристани да ми будеш жена. А света девојка када то чу, посла му овакав јуначки одговор: Умукни, свепогани псу, непријатељу Божји и сваке правде! И не усуђуј се више да ми шаљеш такве гадне поруке, јер их душа моја не може да подноси! Никада неће бити то што ти желиш, јер сам се заручила Господу мом Исусу Христу и Њему чувам своју девственост, а трудим се да и веру и истину његову одржим. Он је једини без греха, и моћан је да ме избави од безбожних руку ваших и гадних планова ваших, које против мене кујете. А смрти се не бојим, нити се погибије плашим, јер пут, којим хоћете да ме пошаљете, одвешће ме моме милом брату, светом епископу Симеону. И тамо ћу обрести утеху својој тузи и уздисању који ме море од његове смрти.

Тако света Фервута, невеста Христова, са бешчешћем отера од себе Маиптисовог изасланика, и веома посрами самог кнеза жречева и гатара, Маиптиса. Тако исто поступи са оном другом двојицом кнезова који такође беху рањени њеном лепотом. Јер и они, и један и други, тајно послаше к њој у тамницу своје изасланике, предлажући јој брак, али их она све одасла посрамљене. Потом, пошто сва тројица признаше један другом своју жудњу за Фарвутом и какву срамоту доживеше, договорише се да на сваки начин предаду на смрт Фервуту и оне с њом. И онда лажно оптужише пред царем три хришћанке да су мађионичарке и гатаре, и да као такве заслужују смрт. Цар онда нареди да се три хришћанке поклоне сунцу, па ће им поклонити живот.

И свете мученице опет бише изведене на суд пред три споменута кнеза. А кад чуше за царево наређење, оне одговорише: Ми се клањамо Богу, Творцу неба и земље, и то поштовање не указујемо сунцу које је саздање Бога кога ми поштујемо, а ваше претње нас никада не могу раставити од љубави Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа. – Кад то рекоше светитељке, Маиптис и она друга два кнеза громко повикаше: Да се погубе са земље ове жене које царици дадоше отров и бацише је у тешку болест.

И цар одмах изрече смртну пресуду за свете мученице с тим да персијски жреци измисле смрт којом ће их погубити. И безбожни жреци као лек болесној царици препоручише ово: да се Фервута, сестра њена, и робиња њихова, као хришћанке, престружу тестером, да се три половине тела њихових ставе на једну страну а три на другу, а царица да се пронесе између њих.

И кад свете мученице вођаху на смрт, Маиптис опет посла светој девојци Фервути поруку: Ако хоћеш да ме послушаш, онда нећеш бити погубљена ни ти ни оне што су с тобом. А света девојка довикну му громко љутитим гласом. Зашто, псу нечисти, говориш оно што ни слушати не могу! Јер ја одлучно желим да умрем за Христа Бога мог, да бих добила у Њега живот вечни. Никада нећу заволети овај привремени живот, да не бих умрла вечном смрћу. – Безбожници изведоше свете мученице ван града, па за сваку забише у земљу по два коца, и свакој онда за један колац везаше главу а за други ноге, при чему их силно растегоше. И онда их тестером престругаше надвоје.

И тако свете мученице, невесте Христове, предадоше чесне душе своје у руке Бесмртном Женику свом. После тога мучитељи поставише поред пута шест великих дрвета, три с једне стране пута, три с друге, па о њих обесише престругана тела светих мученица, и она висијаху на дрвећу као плод крвљу обагрен. Страшан и тужан призор! Затим пронесоше царицу тим путем између висећих тела, и за њом прође мноштво светине. Напослетку чесна тела светих мученица бацише у једну јаму.

Тако четвртог априла 343. године света мученица Фервута са сестром и робињом пострада за Христа Исуса Господа нашег, коме слава и царство, част и поклоњење кроза све векове, амин.

———————————————————–
[1] Свети Симеон пострадао 341. или 344. године; спомен његов празнује се 17. априла.

[2] Сапор II – персијски цар од 310. до 381. год.